PRIRUČNIK IZ AKADEMSKOG PISANJA:
UPUTSTVA I SUGESTIJE ZA IZRADU
SEMINARSKIH/NAUČNIH/STRUČNIH
RADOVA
Jelena Filipović
Ana Kuzmanović
Maja Andrijević
Katedra za iberijske studije
Filološki fakultet
Univerziteta u Beogradu
Beograd, 2002.
Seminarski/Naučni/Stručni radovi
Izrada seminarskih/stručnih/naučnih radova podrazumeva aktivnost istraživanja.
Kako reč 'istraživanje' kod mnogih na prvi pogled izaziva zazor, zebnju ili čak
strah od neuspeha, potrebno je da se prisetimo da je istraživanje zapravo deo naših
svakodnevnih aktivnosti, kako u učionici, tako i van nje. Pronalaženje restorana sa
dobrom hranom, odabir filma koji planiramo da vidimo ili knjige koju želimo da
pročitamo i sl., podrazumevaju primenu određenih tehnika koje nam omogućavaju
da napravimo najbolji mogući izbor. I svaki put kada pomislimo na probleme
vezane za zaštitu čovekove okoline, na alkoholizam i narkomaniju kod mladih, na
problem upisa u gimnaziju ili na fakultet, ili na problem zapošljavanja mladih,
zapravo dotičemo potencijalne teme za istraživanje, teme čija se obrada može
pretočiti u pisanu reč u obliku istraživačkog, to jest, seminarskog/naučnog/stručnog
rada.
U ovom tekstu ponudićemo vam određeni broj tehnika korisnih pri pisanju
seminarskog/naučnog/stručnog rada. Pokušaćemo da vam ukažemo na korake koji
vam mogu pomoći u pripremi za pisanje rada, iznalaženju i korišćenju različitih
izvora pri pisanju rada, prikupljanju podataka, pripremi beležaka, obradi građe,
dokumentovanju izvornika, pripremi radne verzije teksta, reviziji, izradi
bibliografije, fusnota (to jest, beležaka na dnu strane), itd.
Vi ćete se, svakako, prvo susresti sa potrebom (uslovljenom nastavnim planovima i
programima) da u okviru nastave određenih predmeta na univerzitetu pišete
seminarske radove. Kasnije, ukoliko nastavite da se bavite akademskim radom, ili
kada uplivate u dublje vode odabrane profesije, gotovo je izvesno da ćete, jednom
ili više puta, biti u situaciji da pišete naučne, to jest, stručne radove.
Kakva je razlika između ove tri vrste pisanih radova koje pominjemo od samog
naslova teksta?
Seminarski rad treba shvatiti kao deo obrazovnog procesa, kao mogućnost da kroz
samostalnu istraživačku delatnost naučite nešto više, detaljnije, o temi vezanoj za
neki od predmeta čiju nastavu pohađate, kao i mogućnost da svoja nova znanja u
okviru časova seminara podelite sa svojim kolegama. Teme kojima ćete se baviti u
toku tog procesa su u najvećem broju slučajeva već veoma detaljno obradili drugi
autori, u našem slučaju eksperti u o oblasti jezika i lingvistike. Dakle, budite
spremni da ćete se u izradi seminarskih radova, barem onih prvih, pre svega
usredsrediti na sistematizovanje i jasno predstavljanje obrađenog materijala.
1
razlika između seminarskih radova sa jedne strane, i naučnih i stručnih radova sa
druge strane. Znači, sve što ovde naučite o pisanju seminarskih radova možete
uspešno primeniti u svojoj budućoj akademskoj ili profesionalnoj karijeri!
Upravo iz gore navedenog razloga, ove tri vrste radova nazvaćemo zajedničkim
imenom 'istraživački rad', i u daljem tekstu koristiti ovu sintagmu kao termin koji
obuhvata sva tri pojma: seminarski, naučni i stručni rad.
Tehnike koje koristimo pri pripremi istraživačkih radova
Kao i sve druge vrste pisanja, istraživački rad zahteva da se usredsredite na
određenu oblast, u okviru nje na jasno definisanu temu, a koju ćete dalje
obrazložiti, navodeći razloge za njenu obradu, ciljeve sa kojima pristupate obradi
teme, kao i moguće očekivane rezultate do kojih ćete doći prilikom istraživanja
koje prethodi samom procesu pisanja finalne verzije rada. Rad takođe treba da
sadrži uverljive dokaze za odbranu stava koji zastupate ili predstavljate vašoj
čitalačkoj publici, to jest, dokaze koji čitaocu omogućavaju da prihvati činjenice
koje u radu navodite, što obezbeđujete navođenjem relevantnih informacija
prikupljenih iz stručne literature na datu temu (tj. navođenjem mišljenja, stavova,
dokaza, činjenica i zaključaka do kojih su došli referentni autori u datoj oblasti).
Sve gore navedene tehnike kojima se služite u uobličavanju znanja koje želite da
prenesete svojim čitaocima morate dokumentovati kako u samom radu, tako i u
obliku bibliografske liste na kraju rada. Detaljnija uputstva o dokumentovanju
izvornika u istraživačkom radu biće navedena u posebnom odeljku ovog teksta.
Može se reći da je metodologija pisanja istraživačkog rada na određeni način slična
metodologiji izvođenja naučnog eksperimenta. Svaki eksperiment mora biti
dovoljno dobro objašnjen, korak po korak, kako bi bio proverljiv i ponovljiv. Isto
je i sa istraživačkim radom: vašoj čitalačkoj publici morate pružiti mogućnost da
sledi vaš tok misli i istraživanja, od početne ideje, preko činjenica i informacija
koje ste prikupili tokom istraživanja na određenu temu, uz podatke o tome gde ste
informacije prikupili i na koji način ste ih u radu upotrebili. U slučaju da čitaoci
imaju bilo kakva pitanja vezana za vaše zaključke, ili za navode zaključaka drugih
autora koje ste u radu koristili, moraju biti u mogućnosti da se vrate na izvornike i
sami 'ponove' eksperiment. Ukoliko žele da nastave sa istraživanjem na istu temu,
koristiće vaše izvornike i vaše zaključke kao polaznu tačku za svoj rad. U tom
smislu, korisno je imati na umu i primenjivati sledeće tehnike pri pisanju
istraživačkog rada:
3
• Odredite vašu čitalačku publiku
• Odredite tezu, to jest, razloge za obradu teme i ciljeve koje očekujete da
postignete kroz vaše istraživanje
• Odredite formu (dužinu i strukturu rada, organizaciju sadržaja i sadržine)
• Koristite svoje definicije čitalačke publike, teze i forme rada kao smernice
prilikom pisanja
• Pronađite NAJBOLJE izvornike, odnosno NAJKOMPETENTNIJE autore koji
su se bavili temom koja vas zanima. Drugim rečima, nemojte se mučiti da
'ponovo izmišljate točak', već pokušajte da saznate šta drugi autori znaju (ili ne
znaju) na zadatu temu i svoje stavove i mišljenja bazirajte na njihovima.
• Naučite da koristite izvornike i informacije na pravi način. Nemojte dozvoliti da
vas količina informacija zaplaši. Pokušajte da razlikujete značajno od manje
značajnog i trudite se da odaberete prave navode koji će potkrepiti vaše stavove.
Takođe, moguće je da ćete u svetlu novih informacija koje pronađete u vezi sa
vašom temom morati da preformulišete tezu ili očekivane rezultate istraživanja.
• Uvek dokumentujte izvornike, kako u samom tekstu, tako i u listi bibliografskih
odrednica, to jest, referenci, na kraju rada. (Zloupotreba ideja, činjenica ili
čitavih rečenica i širih strukturalnih celina bez navođenja izvornika naziva se
plagijatorstvo. Plagijatorstvo je kažnjivo!)
Korišćenje čitalačke publike, teze i forme kao smernica pri pisanju
Istraživački rad, kao i najveći broj tipova pisanih radova, ima ciljnu publiku. Tema
kojom se bavite, vrsta istraživanja koje sprovodite, format i način dokumentacije
izvornika, stil pisanja i izbor vokabulara moraju biti u skladu sa potrebama,
interesovanjima, stepenom znanja i razumevanja vaše čitalačke publike. Na primer,
kada pišete seminarski rad iz određenog predmeta u okviru univerzitetske nastave,
vašu čitalačku publiku sačinjavaju vaš profesor ili asistent, vaše kolege koji
pohađaju nastavu iz istog predmeta, i, ponekad, šira akademska publika koju ova
tema zanima. Ukoliko radite kao saradnik pri nekoj stručnoj službi koja se bavi
istraživanjem kvaliteta nastave stranih jezika (recimo, pri ministarstvu prosvete),
vaši nadređeni vam mogu zatražiti da sastavite izveštaj o uspehu učenika
određenog uzrasta u procesu učenja određenog stranog jezika. U tom slučaju vašu
ciljnu publiku predstavljaju ti isti nadređeni i pri izradi izveštaja morate poštovati
njihove zahteve u vezi sa vrstom informacija koje traže i načinom njihovog
4
Čitalačka publika kojoj se obraćate takođe na određeni način uslovljava formu
istraživačkog rada koji pišete. Recimo, ukoliko pišete na temu upotrebe jezika u
medijima masovne komunikacije, i obraćate se publici koju sačinjavaju eksperti u
oblasti lingvistike, odlučićete se za sveobuhvatniji pregled problematike,
uključićete apstrakt ili rezime osnovnih ideja na početku rada, jedan odeljak
posvetićete kritičkom pregledu relevantne literature u oblasti sociolingvistike,
analize diskursa, ili možda dijalektologije, a svoje zaključke potkrepićete ciframa,
statističkim podacima i sl. Rad ćete završiti eventualnim preporukama za dalje
korake u istraživanju teme i ponudićete sveobuhvatnu bibliografiju izvornika na
datu temu. Ukoliko, međutim, istu temu obrađujete za čitaoce kakvog dnevnog
glasila, ograničićete se na osnovne ideje i koncepte i predstavićete ih jezikom koji
ne sadrži termine iz profesionalnog registra lingvistike.
Rad kod kuće:
Na tekst od ne više od 2-3 strane, tematike po vašem izboru, primenite gore
navedene kriterijume i u pisanoj formi odredite ciljeve rada, tezu rada, formalnu
strukturu teksta i čitalačku publiku.
Potraga za informacijama
Prikupljanje informacija je ključni deo procesa istraživanja. Tim procesom ne bave
se samo pisci istraživačkih radova. Dobri advokati, novinari, lekari, psiholozi,
treneri, pisci, univerzitetski profesori, svi oni veliki deo svoje radne energije ulažu
u pretraživanje postojeće literature iz oblasti kojom se bave, ili pretraživanjem
drugih vrsta izvora (izvornici se ne nalaze uvek u formi objavljenih tekstova, već
se istraživanje obavlja kroz usmene intervjue sa relevantnim pojedincima, ankete,
korespondenciju sa ekspertima iz datih oblasti, prikupljanje podataka kojima
raspolažu različite stručne službe i agencije i sl.).
Takođe je korisno prepoznati i terminološku razliku između primarnih i
sekundarnih izvornika, to jest,
primarne i sekundarne literature
, kako se to
najčešće navodi u našoj literaturi. Izvornici kao što su naučni radovi, transkripti
govora ili predavanja, upitnici, intervjui, privatna dokumentacija, to jest, sve ono
što se može smatrati 'informacijom iz prve ruke', naziva se primarna literatura.
Primarnom literaturom se najčešće smatraju dela koja služe kao polazna tačka za
teorijsku raspravu i istraživanje. Sekundarnu literaturu čine izveštaji, analize,
studije, priručnici i sl. koji se baziraju na primarnim izvornicima, to jest, koji se
bave sadržinom i informacijama koji se njima nalaze. Sekundarna literatura može
sadržati identičnu informaciju kao i primarna literatura, ali je ona u tom slučaju
6
