Elektronsko poslovanje u malom biznisu

SADRŽAJ

UVOD
INTERNET

Poslovne i procesne funkcije u preduzeću

Organizacija poslovnih funkcija

Osnovne poslovne funkcije

VLASNIČKO UPRAVLJANJE

MENADŽERSKO RUKOVOĐENJE

Izvršne poslovne funkcije

Poslovna funkcija razvoja

Moguća organizacija poslovne funkcije razvoja

 Kadrovska poslovna funkcija

Moguća organizacija kadrovske poslovne funkcije

Poslovna funkcija nabave

Moguća organizacija poslovne funkcije nabave

Financijska poslovna funkcija

Moguća organizacija financijske poslovne funkcije

Računovodstvena poslovna funkcija

Moguća organizacija računovodstvene poslovne funkcije

Administrativna poslovna funkcija

Moguća organizacija administrativne poslovne funkcije

ZAKLJUČAK
LITERATURA

UVOD

Elekronsko poslovanje (en:E-business) jeste vođenje poslova na Internetu,što ne 
podrazumjeva samo kupovinu i prodaju,već organizaciju poslovanja firme u mrežnom 
okruženu,organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i bigu o 
klijentima.Izraz  elektronsko poslovanje je prvi put upotrijebljen od strane američke 
kompanije IBM  da bi se označilo poslovanje uz značajnu primjenu 
savremene,elekronske tehnologije.Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u 
sektoru elektronike.

Podelektronskim poslovanjem podrazumjevamo obavljanje poslovnih procesa uz 
primjenu elektronske tehnologije.Elektronska tehnologija podrazumijeva kombinovanu 
upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija.Ova vrsta tehnologije 
omogućava slanje velikog broja informacija ,na velike daljine u kratkom vremenskom 
periodu.To omogućava preduzeću,koji u svom poslovanju koristi elektronsku 
tehnologiju,da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja,efikasnije obavlja svoje 
zadatke i,samim tim, bude konkurentnije na tržištu.Danas e-poslovanje ostvaruje 
ekspanzitivan rast.U dosadašnjem periodu e-poslovanje je doživjelo posebnu 
ekspanziju u maloprodaji,izdavaštvu i u finansijskim uslugama.Generalno 
posmatrano,prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su vezani 
vezane za povećanje kvaliteta,agilnosti,za dodatne usluge sa jedne strane ,i za sniženje 
prodajnih cijena,smanjenje vremena izlaska na tržište ,odnosno realizivanje transakcija 
sa druge strane.Takođe se intezivira zajednički nastup na elektronskom tržištu vezan za 
razvoj elektronskih partnerstva.

Elektronsko poslovanje (Electronic Business) ili E-poslovanje (e-Business) jeste vođenje 

poslova na Internetu,što ne podrazumijeva samo kupovinu i prodaju,negi i brigu o 

klijentima i poslovnim partnerima,kao i organizaciju poslovanja u sopstvenoj firmi 

online i organizacija prema klijentima.

Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju zasnovanu na:



Udruživanju preduzeća ( integracija)



Procesu saradnje ( kolaboracija)



Globalnom mrežnom povezivanju korišćenjem Interneta kao medija

Među najvažnijim procesima e-poslovanja se ističu:



Prikupljanje podataka i informacija



Marketing:promocija,podrška kupcima, uvođenje novog proizvoda,...



Online prodaja (proizvoda i usluga)



Komunikacija.

E-trgovina   se   može   posmatrati   sa   šireg   i   užeg   stanovišta,   pa   tako   šira   definicija 

obuhvata razmjenu poslovnih informacija, održavanje poslovnih odnosa i vođenje poslo

vnih   transakcija   sredstvima   telekomunikacionih   mreža.   A   uža   definicija   obuhvata 

INTERNET

Internet je globalna računarska mreža. Prije svega, pojam internet znači mreža unutar 

mreže, ili interna konekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje 

se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom 

mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj računara na 

internetu se trenutno procjenjuje na oko 150.000.000. Količina informacija koju ti 

serveri posjeduju je ogromna, i teško je procjeniti i prikazati realno kolika je ona zaista.
Internet kao globalna svjetska mreža nema cenzuru i nema prepreka. Dostupna je na 

svakom djeliću planete Zemlje, naravno, uz odgovarajuću opremu. Da bi pristupili ovoj 

mreži moramo imati jedan od sistema za komunikaciju kao što su:



Analogna telefonska linija



ISDN



ADSL



kablovski



bežični



satelitski

Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rođendana“, ali koji je 

pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 

1961.   kad   je   dr.Leonard   Klajnrok na univerzitetu  MIT  prvi   put   objavio   rad   o 

packet- swiching 

  tehnologiji. Neki navode  1969. godinu kao godinu rođenja Interneta 

jer

je

tada

Ministarstvo odbrane

 SAD-a odabralo 

Advanced Research Project Agency Network 

, poznatiju kao  ARPANET, za istraživanje 

i razvoj   komunikacija   i   komandne   mreže   koja   će preživeti   nuklearni   napad. 

Sedamdesete godine donijele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obilježila razvoj 

Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog 

eksperimenta u javni istraživački projekt. Vjerovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad 

je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (

 Network Control Protocol 

) naTCP/IP  (

Transmission 

Control Protocol / Internet Protocol 

), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se  i 

danas   koristi.   Protokoli   su  standardi  koji   omogućavaju   komunikaciju  računara 

putem mreže, a1983.   g o d i n e   m a n j e   o d   1 0 0 0   r a č u n a r a   j e   b i l o 

s p o j e n o   s a   ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je 

uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno 

fleksibilan   za   širu   upotrebu.   Kako   se   ARPANET   eksponencijalno   povećavao, 

vidjelo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli 

biti udovoljeni sve veći zahtjevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara. Vinton 

Cerf koji je sa Robertom Kanomstvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao: Stvorili smo 

protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol 

koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite 

mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju. Naime već je tada bilo jasno kako 

će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je 

prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki djelovi informatičke zajednice  željeli 

su   prihvatanje   drugih   standarda,   a   najviše   se   pominjao  Open 

System Interconection   Protocol.   ARPANET   je   prije   službenog   prelaza   na   TCP/IP   u 

nekoliko navrata isključio NCP  prenos podata kakako bi uvjerio    „

nevjerne tome

“ da se 

NCP može isključiti po želji.Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu 

puno prije  1983.godine,tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a 

sljedećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promjeniti istoriju. 

Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vrijeme i operativne sisteme trajala je skoro 5 

godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio 

detalj što su mnogi računari koristili

 Packet Radio

 i 

 Packet Satellite

 koje su već nekoliko 

godina radile sa TCP/IP protokolom.

Organizacija poslovnih funkcija

Funkciju je moguće definirati kao skup povezanih aktivnosti koje doprinose obavljanju 

ukupnog zadatka preduzeća i njegove uspješnosti.

Cjelokupno poslovanje preduzeća se raščlanjuje na poslovne funkcije kao djelomične 

funkcionalne poslovne procese izraz “poslovna funkcija” nije jednoznačno definiran što 

izaziva brojne probleme u teoriji i praksi.

Najčešće se brkaju pojmovi poslovna funkcija i organizacijska jedinica  poslovna funkcija 

je djelatnost sastavljena od niza  međusobno povezanih i usklađenih poslova kojima se 

ostvaruje     dio   ukupnog   zadatka   preduzeća    organizacijska   jedinica   je  ekonomsko 

sociološka grupacija radnika koji na sebe preuzimaju   realizaciju određenog zadatka, 

odnosno poslovnog procesa.

Organizacijska jedinica je nositelj određene poslovne funkcije ili poslovnog procesa.

Proces   grupiranja   istovrsnih   međusobno   povezanih   poslova   preduzeća   naziva   se 

klasifikacija poslovnih funkcija.

Najčešća je sljedeća klasifikacija poslovnih funkcija na:

1.   osnovne   poslovne   funkcije   (raščlanjeni   zadaci   vlasnika   i   menadžera   te   njihovi 

međusobni odnosi nadređenosti i odgovornosti)

2. izvršne poslovne funkcije (raščlanjeni zadaci izvršioca i njihovih grupiranih zadataka 

na temelju raspoložive tehnologije s ciljem zadovoljenja svrhe postojanja preduzeća).

Osnovne poslovne funkcije se dijele na:

1. vlasničko upravljanje

2. menadžersko rukovođenje

Izvršne poslovne funkcije se dijele na:

1. funkcija razvoja,

2. kadrovska funkcija,

3. funkcija marketinga,

4. funkcija nabave,

5. funkcija proizvodnje,