Plamenjača

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ODSEK AGRONOMIJE

SEMINARSKI RAD IZ: FITOPATOLOGIJE

TEMA: PLAMENJAČA

Mentor: Student:

Ime i prezime Ime i prezime, broj indeksa

SADRŽAJ

1. Uvod

2. Plamenjača kukuruza 3

3. Plamenjača suncokreta

4. Plamenjača šećerne repe

5. Plamenjača soje

6. Plamenjača duvana 5

7. Bakteriozna plamenjača (divlja vatra) duvana 6

8. Plamenjača lucerke 7

9. Plamenjača deteline 7

10. Plamenjača krompira8

11. Plamenjača paradajza

12. Plamenjača paprike 10

13. Plamenjača krastavca

14. Plamenjača luka

15. Plamenjača kupusa 13

16. Plamenjača cvekle

17. Plamenjača salate

18. Plamenjača spanaća 15

19. Bakteriozna plamenjača jabučastog voća

20. Plamenjača šljive

21. Zaključak

22. Literatura

svrstava u dva. Najčešće se bolest ispoljava u vidu tzv. sistemično zaraženih, kržljavih biljaka
sa skraćenim internodijama i zadebljalim stablom. Na naličju obolelih listova obrazuje se bela
navlaka koju sačinjavaju reproduktivni organi gljive. Glavice takvih biljaka su sitne i daju
šturo seme. Osim ovog tipa, plamenjača se ispoljava i u vidu pega na lišću nepravilnog oblika
i veličine, na čijoj donjoj strani se nalazi karakteristična bela prevlaka. Ovaj patogen može da
se razmnožava polno i bespolno.

Epidemiologija: parazit se prenosi zaraženim ostacima i semenom u kome se gljiva

zadržava u vidu micelije ili oospora. Kada se stvore povoljni ekološki uslovi, a to se obično
dešava u vegetaciji suncokreta, dolazi do klijanja oospora koje klijaju u začetak hife koja
prodire u biljno tkivo i vrši primarnu zarazu. Iz korena i hipokotila gljiva dospeva u epikotil,
a zatim u temeni meristem. Na sistemičnim obolelim biljkama obilno se formiraju konidije
(sporangije). Na listu kroz stomine otvore izbijaju razgranate konidiofore, veličine 150-
750µm na kojima se obrazuju jednoćelijske konidije, veličine 15-21 x 17-30µm. Na korenu i
prizemnom stablu se obrazuju znatno krupnije konidije (29-46 x 33-66µm). Kopulacijom
oogonija i anteridija nastaju mrko žute oospore sa zadebljalim zidovima, kojim patogen
prezimljava. Ako dođe do sekundarnih infekcija u toku vegetacije, stoje ređi slučaj, obavljaju
se zoosporama.

Mere zaštite: gajenje otpornih sorti i hibrida predstavlja najznačajniju meru zaštite

suncokreta od plamenjače. Hibridi koji se gaje kod nas predstavljaju zadovoljavajuću
otpornost prema ovom patogenu. Upotrebom zdravog semena ili njegovom dezinfekcijom
efikasnim fiingicidima na bazi metalaksila, može se značajno umanjiti potencijal patogena.
Od posebne su koristi sve agrotehničke mere koje doprinose bržem klijanju i nicanju
suncokreta kao i mera obaveznog plodoreda.

4. Plamenjača šećerne repe -

Peronospora schachti

synonim Peronospora farinosa

Patogen ispoljava bolest kod šećerne, stočne repe i cvekle poznatoj kao plamenjača

šećerne repe. Bolest je poznata u svim rejonima gde se ove kulture gaje odnosno u zemljama
gde se proizvodi.

Simptomi: obično biva zaraženo mlado lišće iz srednjeg dela rozete. Na njemu se

pojavljuju dekolorisana mesta a liska se deformiše i postaje talasasta i mestimično zadebljala.
Sa   naličja   lista   obrazuje   se   pepeljasta   ili   ljubičasta   prevlaka,   obolelo   lišće   se   suši.
Novoformirani   listovi   su   takođe   zaraženi,   usled   čega   se   biljka   iznuruje.   Kao   posledica
uginjavanja centralne tačke porasta može doći do račvanja glave i do pojave šupljina. Zbog
nastajanja šupljina u glavi korena, starije lišće postaje žuto a čitavo polje dobija hlorotičan
izgled.   Kod   semenske   proizvodnje   šećerne   repe   parazit   pored   centralnog   lišća   napada   i
periferne pupoljke, zbog čega se smanjuje broj cvetonosnih stabala. Cvetonosno stablo u
samom početku svog razvoja biva sistemično zahvaćeno micelijom usled čega ostaje sterilno.
Patogen inficira i cvetove, koji ostaju sterilni,

Epidemiologiia: parazit se održava oosporama u zemljištu, micelijom u semenu i u

biljnim ostacima šećerne repe. Zaražena repa i cvekla smatraju se glavnim izvorima zaraze u
većini zemalja. U našim uslovima patogen se najčešće zadržava u semenskoj repi. U proleće
micelija kroz stomine otvore inficira gajenu biljku i na inficiranim biljkama šećerne repe na
površinu lista izbijaju konidiofore koje obrazuju konidije. Micelija je endofitna, neseptirana,
prečnika 4,4-11,0µm. Konidije su veličine 20-28 x 17-21µm, koje klijaju pri vlažnom
vazduhu i nošene vetrom ostvaruju sekundarne zaraze. Obrazovanje oospora nije redovna
pojava i mogu se održati nekoliko godina na biljnim ostacima. U proleće oospore klijaju i

daju makrokonidiju koja klija u začetak hife i ostvaruje primarnu zarazu. Parazit može da
prezimljava i u obliku trajne micelije.

Mere zaštite: jedna od preventivnih mera zaštite je prostorno razdvajanje semenskog

useva od industrijske proizvodnje šećerne repe. Obavezan plodored kod šećerne repe je 3
godine i ravnomerno đubrenje azotnim đubrivima. Ako se primete zaražene biljke treba ih
ukloniti i spaliti. Nakon vađenja šećerne repe obavezna mera je zaoravanje ostataka u
zemljište. Obavezna mera preventivne zaštite je i uključivanje manje osetljivog sortimenta u
proizvodnju šećerne repe. Hemijske mere zaštite daju odlične rezultate. Koriste se preparati
na bazi benomila i bakaroksihlorida + mankozeba.

5. Plamenjača soje —

Peronospora manshurica synonim

Peronospora sojae

Patogen prouzrokuje plamenjaču soje u svim arealima gajenja a posebno u humidnim

područjima, gde nanosi značajne ekonomske štete.

Simptomi: na obolelom lišću prvo se uočavaju žuto smeđe pege koje kasnije prelaze u

sivo maslinaste i tamne boje. Bolest se može zapaziti i ranije na kotiledonima klijanaca u vidu
belih perjastih navlaka. Sa naličja lišća, takođe, se javljaju ove perjaste pege pri uslovima
vlažne klime. Sa porastom i umnožavanjem lišća i pege se umnožavaju. Tokom vremena pege
se smanjuju tako da lišće dobija limunasto žutu boju. Patogen napada i mlade mahune i
izaziva njihovu deformaciju,

Epidemiologija: patogen prezimljava oosporama na semenu i micelijom u semenu i

zaraženim biljnim ostacima. Iz zaraženog semena razvija se sistemično zaražena mlada biljka.
Klijanci mogu biti zaraženi klijanjem oospora iz zemljišta koje sistemično zaraženim biljkama
soje na površinu lista kroz stomine otvore izbijaju konidiofore koje obrazuju konidije.
Konidije su hijaline, elipsoidne, veličine 17-30 x 14-28µm koje klijaju pri vlažnom vazduhu i
nošene vetrom ostvaruju sekundarne zaraze. Obrazovanje oospora nije redovna pojava.

Mere zaštite: obzirom da se patogen prenosi semenom osnovna mera zaštite je

korišćenje zdravog semena za setvu. Preporučuje se višegodišnji plodored i zaoravanje
žetvenih ostataka. U slučaju sumnje u zaraženost semena treba obaviti dezinfekciju semena
preparatima na bazi metalaksila.

6. Plamenjača duvana -

Peronospora tabacina

Patogen koji prouzrokuje plamenjaču duvana raširen je u svim rejonima gajenja

duvana odnosno u svim zemljama sveta, osim u Japanu i nekim afričkim zemljama. Spada u
grupu 10 najopasnijih patogena u biljnoj proizvodnji. Danas je

Peronospora tabacina

prisutna

u svim našim proizvodnim rejonima duvana i povremeno pričinjava štete.

Simptomi: simptomi bolesti zavise od više faktora a pre svega od osetljivosti sorte ili

hibrida, starosti duvana, gustine sadnje i ekoloških faktora. Inficirane mlade biljke pri nicanju
gube delimično ili u celosti zelenu boju i brzo izumiru. Bolest može preko rasada da se
prenese sadnjom u njivskoj proizvodnji duvana. Najtipičniji simptomi na biljkama u polju,
javljaju se na lišću u vidu hlorotičnih pega. Na naličju lista razvija se pepeljasta prevlaka koja
predstavlja najsigurniji dijagnostički simptom bolesti. Sa porastom biljke pege se šire, spajaju
a tkivo u okviru pega nekrotira i takvo lišće nema upotrebnu vrednost. Zaražene biljke u polju
mogu i sistemično da obole, kada lišće i čitav izdanak dobija žutu boju i deformiše se. Lišće