УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ
МЕТОДИКА НАСТАВЕ МУЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
МЕНТОР:
СТУДЕНТИ:
Grad, godina
1. УВОД
Настава музике у вртићу одвија се у оквиру активности које су предвиђене планом
и програмом (певање песама, слушање музике, свирање и дечије стваралаштво), а преко
садржаја за које се васпитач самостално опредељује.
Музика има задатак да подстиче и унапређује различите видове музичког развоја
детета (опажајног, појмовног, психомоторног, вокалног), као и да развија и интересовање
деце за музику. У вртићу се музичко васпитање спроводи кроз разне активности од којих
су најзаступљеније: певање песама, слушање музике, свирање и дечје стваралаштво.
Наш истакнути методичар музике, Гордана Стојановић сматра да се музичке
способности деце развијају и обликују полазећи од деци ближих, познатих, једноставних и
лакших садржаја. (Стојановић,1996) Наиме први музички доживљаји и искуства детета
потичу из породице, односно из мајчиног певања уз цупкање или љуљање у крилу. Касније
у игри са вршњацима упознаје и бројалице, брзалице, загонетке а васпитач ће их
користити да развије ритам и говор детета што ће им помоћи у каснијем свирању на
дечијим инструментима.
Певање песама има значајно место у раду са младима. Оно је најдражи и
најраширенији облик музицирања деце предшколског узраста, те у великој мери утиче на
развој слуха, ритма и емоционалног живота деце, стварање естетских навика и
изграђивање музичког укуса.
Проучавање музичких способности заузима истакнуто место у психолошким
истраживањима, а представља до сада једно од најплоднијих истраживачких подручја у
психологији музике. (Радош,2010.). Сви они који су се бавили истраживањем музичких
способности, од Карла Штумпфа (1880) па до данас, истичу да су музичке способности
веома сложене менталне функције и према Радош најбитније је рано откривање и
култивисање музичке осетљивости код деце како би се унапредио конгнитивни и
афективни развој, на које музикалност и бављење музиком имају пресудан значај. ''И
психолози и музичари који се баве питањима способности врло често користе бројне
термине, као што су даровитост, таленат, музичке способности, потенцијал, капацитет,
музикалност, а који немају увек јасно дефинисане појмовне одреднице и коришћени у
различитим контекстима, немају увек јасно значење“ (Богуновић 2008.).
Музичке способности можемо поделити у четири основне групе:
слушне способности,
ритмичке способности,
меморијске способности и
емотивне способности.
Слушне способности се односе на способност тачног репродуковања мелодије по
слуху, ритмичке способности се односе на способност тачног репродуковања и одржавања
задатог ритма, меморијске способности се односе на способност репродуковања музичког
садржаја, а емотивне способности се односе на израженим интересовањем за музиком.
Првенствено се у предшколском узрасту акценат ставља на слушање музике, на
певање и интерпретирање наученог. Љубав према музици стиче се већ у најранијем
узрасту. Музику треба укључивати у сваку активност која даје ту могућност, јер је игра
занимљивија и богатија ако се кроз њу преплићу и разни музички садржаји.
2
