Seminarski rad Japanski
menadžment
1
Sadržaj
UVOD.........................................................................................................................................
2
1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE JAPANA......................................................................
3
2. OSNOVNI PRINCIPI I KARAKTERISTIKE JAPANSKOG MENADŽMENTA
.........7
2.1.
Prihvatanje svih saveta................................................................................................. 7
2.2.
Poverenje u sistemu: rad – menadžment......................................................................8
2.3.
Promene i menadžment................................................................................................9
2.4.
Organizacija i menadžment........................................................................................10
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................
14
LITERATURA.........................................................................................................................
15
Seminarski rad Japanski
menadžment
2
UVOD
Ovaj rad ima za cilj da doprinese bližem upoznavanju sa ogromnim uspesima koje postiže
Japan, pre svega, zahvaljujući primeni modernih metoda menadžmenta i upravljanja. Koncipiran je
tako da govori o najvažnijim aspektima razvoja i uspeha japanskog menadžmenta. Pre svega o
menadžmentu i kulturi rada u Japanu, a potom i o tajnama uspeha japanskog menadžmenta
U prvom delu je pre svega predstavljen Japan kao zemlja. Zatim se u nastavku šire govori o
menadžmentu i kulturi rada, vezanoj isključivo za to da je uspeh japanskog menadžmenta našao
svoje osnovno uporište u japanskoj kulturi rada. Otuda je kultura rada i motiv i pokretač i voljni
faktor rada, kao najuzvišeniji čin japanskog čoveka, kome je rad cilj svih ciljeva. Menadžment
baziran na ovim ciljevima mora da ostvari velike rezultate.
Tajne uspeha japanskog menadzmenta predmet su drugog dela rada gde je izloženo dosta
primera o tome koje su i kakve su tajne japanskog menadzmenta. Polazi se od principa japanskog
menadžmenta, pa se dalje govori o " menadžerima od jednog minuta ", tajnama japanskog sistema
menadžmenta, kao i o strategiji japanskih kompanija i nekim formama organizacije rada u
japanskom preduzeću.
Zbog dužine rada izostali su primeri koji govore bliže o menadžmentu najuspešnijih
japanskih preduzeća, koja se mogu voditi kao svetski šampioni uspeha. Ona su to, svakako, po
osnovu uspešnog menadžmenta i upravljanja. Posebno mi je žao što nisam imao mogućnosti da
navedem primere uspešnog menadžmenta šampionskih preduzeća pre svega u oblasti proizvodnje,
jer su uspesi japanske proizvodnje osnova svih japanskih uspeha i gigantskih rezultata " zemlje
izlazeceg sunca ".
Seminarski rad Japanski
menadžment
4
Od starih vremena čitanje, pisanje i korišćenje računaljki smatrani su osnovama za svakog
građanina. Država i porodica ulažu mnogo u obrazovanje. U Japanu živi jedna rasa naroda i služi
se jednakim jezikom.
Osnovno i srednje obrazovanje su obavezni. Višu školu nastavlja u Japanu – 38%, u SAD –
45%, a kod evropskih zemalja to se kreće od 20% do 30%.
Broj dnevnih listova koji se objaljuju u Japanu iznosi – 546 primeraka na hiljadu stanovnika,
što je dva puta više nego u SAD, i – najviše na svetu.
Na svake tri osobe dolazi jedan televizor, odnosno svaka porodica ima televizor. U velikim
gradovima ima do osam TV kanala, u manjim do pet. Program se emituje od šest ujutro do
ponoći. Visak nivo obrazovanja i podjednak pristup svim informacijama mnogo pomaže
japanskom menadžmentu, a naročito participativnom upravljanju kompanijama.
VELIKI ZNAČAJ RADA
→ Japanci više za razliku od Amerikanaca smatraju rad značajnim.
Razlozi za to su: 1. Raspoloživo zemljište ograničeno, prirodni izvori mali i retki, a naseljenost
velika; 2. male razlike između društvenih klasa u Japanu, pa se može postići položaj, ostvariti
dobra plata, ako je čovek sposoban i trudi se da više radi; 3. rad više formira jezgro čitavog
društva nego društvene i religiozne aktivnosti. U Japanu je niska stopa odsustvovanja sa posla i
ona iznosi – 1.95%. U drugim razvijenim zemljama ova stopa iznosi: u SAD – 3.5%, Zapadna
Nemačka – 7.7%, Francuska – 8.3%, Italija – 10.6%, Švedska – 13.8%. U Japanu je daleko
najmanja stopa odsustvovanja s posla na svetu. Ovom uspehu Japana doprinosi sledeće: Japanci
smatraju da je rad najvažniji – to je ideal; osećanje pripadnosti organizaciji ima kao vrednosna
kategorija prioritet u odnosu na pojedinca; u poređenju sa zapadnim zemljama, procenat porodica
sa dva lična dohotka – muža i žene – veoma je nizak.
DRUŠTVO JEDNAKOSTI
→ Po pravilu, u Japanu razlike u platama na hijerarhijskoj lestvici u
male. Na primer, razlika u plati između predsednika kompanije i novog radnika bila je 1927.
Godine 100:1, ali je već 1980. ona došla na 7.5:1. Ujednačavanje dohotka u kompaniji išlo je
veoma brzo, a razlika u dohotku između srednjeg rukovodioca (Bučo i Kačo) i novog radnika je,
naravno, mnogo manja.
Japan ima najujednačeniju raspodelu dohotka na setu. Koeficijent nejednakosti u raspodeli
dohotka iznosi u Japanu – 0.27, a u SAD – 0.41. Japan je zemlja sa najmanjim klasnim razlikama
na svetu.
Japan je društvo jednakih u kome je 90% stanovništva srednji sloj. To u prevodu znači – da
dobro žive.
DRUŠTVO KONKURENCIJE
→ Japan je društvo oštre konkurencije. Stalno se čuje i čita:
„borba za prijem na fakultet“, „takmičenje da se dođe do unapređenja“, „konkurencija među
Seminarski rad Japanski
menadžment
5
kompanijama“. Težnja je da se upiše vodeći univerzitet, da se zaposli u vodećoj kompaniji, traži
se put ka društvenoj slavi i velikoj plati. Za sve ovo postoji veliko mtakmičenje. Konkurencija
među kompanijama je velika – takmiče se u tehnologiji, na tržištu u profitu. Opšta konkurencija
predstavlja izvor vitalnosti u japanskoj privredi.
PRIPADNOST KOMPANIJI
→ U Japanu najviše rukovodstvo, menadžeri i zaposleni svoju
pripadnos kompaniji najčešće izražavaju kroz izraz: „moja kompanija“. Japanski radnik i
službenik na pitanje koje je profesije – odgovara – „radim za tu i tu kompaniju“ – i reći će njeno
ime. To je izraz visokog osećanja pripadnosti kompaniji. Za Japance kompanija je jedna vrsta
zajednice u kojoj se intenzivno živi. Kompanija nije mesto na kome se rad razmenjuje za nadnicu
ili platu.
PROMENE INDUSTRIJSKE STRUKTURE
→ Struktura industrije u Japanu se potpuno
promenila. Od primarne, pa sekundarne, sada se prešlo na tercijarne delatnosti. Više od polovine
radnika (danas) radi u tercijarnim granama. Cifre novoostvarene vrednosti u raznim industrijama
iznosile su 1981. godine: u primarnoj – 3.8%, u sekundarnim industrijama – 43.2%, a u
tercijarnim – 53.0%. U strukturi tzv. postindustrijskog društva na tercijarne delatnosti otpada
preko 50% udela. Motorna snaga ovakvih promena leži u privatnim kompanijama. U Japanu je
1960. godine bilo 546.000 kompanija, a 1970. Godine ovaj broj se povećao na 900.000, a 1980.
na 1.450.000 kompanija. Većina od njih spada u srednje i male kompanije. Prema veličini
kompanija slika je 1980. godine izgledala ovako: broj velikih kompanija sa najvećim kapitalom
bio je oko 2.300 ili 0.2% od ukupnog broja (prihod preko 1 milijarde jena); kompanija srednje
veličine bilo je oko 14.000 ili 0.1% (100 miliona do 1 milijarde dolara); malih kompanija sa
kapitalom od 5 do 100 miliona jena bilo je 42.700 ili 32.5%, dok je veoma malih kompanija bilo
962.000 ili 66.3% (ispod 5 miliona jena kapitala). U Japanu se kaže da je došlo doba sopstvenih
malih kompanija koje imaju sopstvene tehnologije i proizvode i imaju mogućnosti da učestvuju u
oštroj konkurenciji sa velikim kompanijama. Ove kompanije preuzimaju vodeće mesto u privredi
Japana.
DRŽAVA I KOMPANIJE
→ Japasnka vlada ne kontroliše kompanije. Kompanije se usmeravaju
više „vizijama“ i „savetodavnim direktivama“ nego kontrolom putem zakona. Japansko
Ministarstvo međunarodne trgovine i industrije (poznati MITI) ima 12.000 službenika, dok
američko ministarstvo trgovine ima 37.000, ministarstvo energetima ima oko 20.000 službenika,
a ukupno – 57.000 (u Japanu – 12.000). Sredstva u budžetu za regulisanje industrije i trgovine
iznose u Japanu oko 0.2% od bruto nacionalnog proizvoda (u SAD – oko 0.5%, Velikoj Britaniji
– oko 1.8%, Zapadnoj Nemačkoj – oko 0.8%, Francuskoj – oko 1.1%). U privredi Japana živi
slobodno tržište. Vlada vodi politiku koja mobiliše kompanije. Odnosi između kompanija i
države su usklađeniji nego u zapadnim zemljama.
