Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 5

Pšenice

U saradnji sa:

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU PŠENICE

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

633.11-114.7(035)
631.147(035)

VODIČ za organsku proizvodnju pšenice /
[autori Nikola Hristov ... et al.]. - Beograd :
GIZ-Nemačka organizacija za internacionalnu
saradnju GmbH ; Novi Sad : Institut za
ratarstvo i povrtarstvo, 2012 (Zemun : Dunav).
- 28 str. : ilustr. ; 22 cm. -
(Priručnik / [GIZ-Nemačka organizacija za
internacionalnu saradnju GmbH] ; 5)

Kor. nasl. - Podaci o autorima preuzeti iz
kolofona. - Tekst štampan dvostubačno. -
Tiraž 750. - Bibliografija: str. 27.

ISBN 978-86-87737-55-6 (GIZ)

a) Пшеница - Гајење - Приручници b)
Еколошка пољопривреда - Приручници
COBISS.SR-ID 195033100

1. Uvod

Pšenica spada u najznačajnije gajene biljne vrste. U

svetskim razmerama, pored pirinča, pšenica se najviše
koristi u ljudskoj ishrani. Pšeničnim hlebom se hrani
preko 70% svetskog stanovništva. U konvencionalnoj
proizvodnji, u Srbiji, pšenica se gaji na 500-550 hiljada
hektara. Površine pod organskom proizvodnjom pše-
nice u 2010. godini iznosile su 234 ha, odnosno 5% od
ukupne površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji
(März i sar., 2012). Izuzetno povoljni agroekološki uslovi,
pored zadovoljavajućeg prinosa, omogućuju i postizanje

odličnog tehnološkog kvaliteta. Zahvaljujući osobinama
rezervnih proteina u endospermu zrna (glijadini i glute-
nini), pšenični hleb je idealna hrana za ljudsku popula-
ciju. Kompleksan hemijski sastav, koji čine esencijalne
aminokiseline, skrob, šećeri, celuloza, masti, vitamini i
mineralne materije, doprinose velikom značaju pšenice
u sistemu zdrave ishrane. Pored toga, proizvodnja te-
stenina od durum pšenice ili bezglutenskih proizvoda
od spelta pšenice, utiču na veću zastupljenost pšenice u
setvenoj strukturi. Imajući u vidu veću potražnju i veliki
značaj korišćenja integralnih proizvoda (od celog zrna)
u ljudskoj ishrani, pored odličnog useva u plodoredu i
plodosmeni, pšenica postaje sve zahvalnija i profitabil-
nija strnina u organskoj proizvodnji.

2. Preduslovi

2.1. Očuvanje prirodnog agroekosistema

Organska biljna proizvodnja se sve više odvija u

njivskim uslovima, okružena intezivnom konvencional-
nom proizvodnjom. U cilju sprečavanja štetnog uticaja
sintetičkih sredstava iz konvencionalne proizvodnje
(mineralna đubriva, pesticidi, stimulatori rasta i dr.),
neophodno je zasnivanje prirodne barijere (pojasa) koji
će prvenstveno uticati na zaštitu i obnavljanje biodiver-
ziteta, što bi se manifestovalo povećanjem broja kori-
snih insekata, polinatora i predatora, kao i podsticanjem
procesa biokontrole u agroekosistemima (Ugrenović i
sar., 2012). S obzirom da je pšenica samooplodna biljna
vrsta kod koje oprašivanje ne zavisi od insekata, znatno
veća pažnja posvećuje se održavanju i popravci plodno-
sti, vodnih i vazdušnih karakteristika zemljišta a time i
zemljišne faune. U uslovima organske proizvodnje, mi-
krobiološka aktivnost zemljišta od presudnog je značaja
za povećanje sadržaja organske materije i postizanje
optimalnog vodnog i vazdušnog režima. Pored toga,
uspešno funkcionisanje agroekosistema, u velikoj meri
zavisi od očuvanja genetskog diverziteta i korišćenja ra-
zličitih sorti i lokalnih populacija. Usled različite genet-
ske osnove i nivoa tolerantnosti, sprečava se selekcioni

osnovne obrade zavisi od preduseva. Ukoliko osnov-
na obrada nije moguća odmah posle žetve tj. berbe
preduseva, neophodno je izvršiti zaštitnu obradu radi
očuvanja vlage.

Predsetvena priprema zemljišta treba da usledi od-

mah posle osnovne obrade, pogotovo ako se ona izvodi
oranjem. Ukoliko je zemljište vlažnije od optimalnog
nivoa, predsetvena priprema se odlaže, za dan ili dva,
kako se ne bi narušila struktura zemljišta. Setveni sloj
mora biti pripremljen tako, da omogući polaganje se-

mena na odgovarajuću dubinu i nakon toga ujedna-
čeno nicanje i brzo ukorenjavanje useva (Malešević i
sar., 2011).

4. Sortiment

Organski proizvođači pšenice susreću se sa proble-

mom nedovoljne količine semenskog materijala, čija
ponuda ne prati ekspanziju organske poljoprivrede.
Imajući u vidu znatno veće potrebe od mogućnosti
proizvodnje organskog semena, većina semenskih
kompanija omogućila je, uz prethodnu rezervaciju,
znatno jednostavniju nabavku hemijski netretiranog
sertifikovanog semena. S obzirom da je komercijalna
proizvodnja organskog semena pšenice još uvek u povo-
ju, nedostatak organskog semena na tržištu je eviden-
tan. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada,
uočio je tu problematiku i kao registrovani proizvođač
semenskog materijala iz organske proizvodnje, ponudio
je poljoprivrednim proizvođačima, sertifikovano organ-
sko seme pšenice i drugih biljnih vrsta.

Nemogućnost primene mineralnih đubriva i hemij-

skih preparata za suzbijanje bolesti i štetočina, nameće
potrebu pažljivog izbora sorti koje su namenjene or-
ganskoj proizvodnji. Pored visokog prinosa i odličnog
kvaliteta, efikasnije iskorišćavanje pristupačnog azota
u zemljištu, tolerantnost na biotičke (bolesti i štetočine)
i abiotičke (suša, niske temperature) stresove, robusna,
elastična stabljika, tolerantna na poleganje, naročito u
gustom sklopu, samo su neke od karakteristika koje
moraju posedovati sorte za organsku proizvodnju.

S obzirom da se pšenica iz organske proizvodnje

prvenstveno koristi za ljudsku ishranu, pokazatelji
kvaliteta moraju biti na visokom nivou:

- Sadržaj proteina preko 12%. Osnovni i najčešće

određivan pokazatelj kvaliteta pšenice.

- Sadržaj vlažnog glutena (lepka) oko 30%. U kon-

vencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji sadržaj vlaž-

Tanjiranje

Oranje

Predsetvena priprema

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU PŠENICE

nog glutena ispod 30% smatra se umerenim kvalitetom,
a u organskoj proizvodnji se uglavnom kreće u rasponu
27-30%. Sorte poboljšivači, uz adekvatnu tehnologiju
proizvodnje, ostvaruju sadržaj vlažnog glutena preko
30%

- Sedimentaciona vrednost (po Zeleniju) preko 40

ml. Visoke vrednosti ovog pokazatelja, ukazuju na do-
bar, a niske vrednosti na loš kvalitet proteina.

- Hektolitarska težina preko 80 kg/hl i apsolutna

masa preko 40 g, ukazuju na krupno, dobro razvijeno
i naliveno zrno.

Sorte pšenice

Za setvu o organskoj proizvodnji preporučuju se ozi-

me sorte hlebne pšenice:

Simonida, Rapsodija, Eti-

da, Zvezdana, Pobeda, Renesansa, NS 40S

. Pored

hlebnih, na raspolaganju su i sorte pšenice za posebne
namene. Sorta kompaktum pšenice

Bambi

(namenjena

proizvodnji tvrdog i čajnog keksa), sorta durum pše-
nice

Dolap, MV Makaron

i (namenjene proizvodnji

testenina) i naročito popularna u uslovima organske

proizvodnje, sorta spelta pšenice

Nirvana

(namenjena

proizvodnji specijalnih vrsta hleba dobre svarljivosti,
kao i bezglutenskih proizvoda). (http://www.nsseme.
com/products/?opt=wheat&cat=products)

5. Agrotehničke mere

5.1. Plodored

Plodored predstavlja smenu biljnih vrsta u prostoru i

vremenu. Ova agrotehnička mera je uz obradu zemljišta
i đubrenje, izuzetno važna u agronomskoj praksi. Osnov
za izbor plodoreda su biološke specifičnosti biljaka kao
i predusev. Imajući to u vidu, udeo žitarica ne bi tre-
balo da prelazi 50% plodorednog polja, inače se mora
računati sa pojačanom pojavom bolesti i problema-
tičnih korova. Kod uvođenja pšenice u plodored treba
predvideti takve preduseve koji će joj omogućiti brz i
ujednačen razvoj. Predusev treba za sobom da ostavi
plodno, neugaženo zemljište, bez korova. Predusev bi
trebao da je što ranostasniji, kako bi se mogla obaviti
pravilna i pravovremena obrada zemljišta za setvu pše-
nice. Zrnene mahunjače su bolji predusevi od okopavina
jer se skidaju ranije, pa se zemljište može kvalitetnije
obraditi i pripremiti za setvu. Pored toga, mahunjače
ostavljaju za sobom zemljište obogaćeno azotom. Naj-
bolji predusevi za pšenicu su jednogodišnje legumi-
noze, pre svih grašak, grahorica, soja, a zatim povrće
(krompir), suncokret, u mnogo manjoj meri kukuruz.
Na manjim proizvodnim poljima predusevi su raznovr-
sniji pre svega zbog specifičnosti organske proizvodnje

Sortiment

Nirvana - sorta spelta pšenice

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU PŠENICE

se da je setva kvalitetna ako je 80% semena posejano na
dubinu 4-5 cm. Kada su uslovi suvlji treba sejati na nešto
veću dubinu – oko 5-5,5 cm. Jedan od bitnih elemenata
setve jeste brzina kretanja sejalice i ona je, u zavisnosti
od tipa sejalice i traktora koji je agregatiran, od 7 do 9
killometara na čas. U kvalitetnu setvu spadaju i radnje
brananja ili valjanja glatkim valjcima, zavisno od uslova
pripreme parcele.

5.2.4. Mere nege pšenice

Za ostvarenje visokih i stabilnih prinosa neophodno

je primeniti i određene mere nege. Sve mere nege se
dele prema vremenskim periodima u kojima se obavlja-
ju na jesenje (samo kod ozimih formi), zimske i prolećne.

U jesenje mere nege spada valjanje useva posle se-

tve. U intenzivnoj proizvodnji pšenice valjanje je obave-

zna mera. Ovom merom se postiže brže i ujednačenije
nicanje, bolje ukorenjavanje i priprema biljaka za zimu.

Zimske mere nege se retko primenjuju. Ovde poseb-

no treba istaći odvođenje ležeće, površinske vode koja
se javlja u mikrodepresijama. Suvišna voda u oraničnom
sloju može dovesti do gušenja i propadanja biljaka zbog
manjka kiseonika.

Prolećna nega obuhvata niz postupaka koji treba da

doprinesu povećanju prinosa i kvaliteta zrna pšenice.
Najpre treba proveriti slegnutost zemljišta po izlasku

iz zime. Ukoliko je površinski sloj suviše rastresit treba
izvršiti valjanje. Pre toga bi bilo dobro da se obavi pri-
hranjivanje useva. Naizmenično smrzavanje i otapanje
površinskog sloja zemljišta dovodi do „podlubljivanja”.
Pokretanje zemljišta pod uticajem mrazeva dovodi do
oštećenja biljaka. Zbog toga takođe treba obaviti va-
ljanje čim se zemljište dobro isuši. Drljanjem u proleće,
primenom rotomotika, treba razbijati pokoricu ili razra-
hliti zbijeni, površinski sloj zemljišta. Time se delimično
uništava korov (Malešević i sar., 2011).

5.3. Proizvodni sistemi

Tehnologija gajenja pšenice u organskoj proizvodnji

mora odgovarati svim zakonskim standardima koji su
propisani Zakonom o organskoj poljoprivredi. To po-
drazumeva znatno fleksibilniju agrotehniku zasnovanu
na redukovanim sistemima obrade zemljišta, pretežno
konzervacijskog karaktera; veoma ozbiljan pristup ve-

Setva pšenice

Propadanje biljaka usled suvišne vode

zan za sistem đubrenja i održavanje plodnosti, inte-
gralni pristup u zaštiti bilja i poštovanje preporučenog
plodoreda.

Organsku proizvodnju pšenice treba zasnivati na

korišćenju plodoreda sa većim učešćem leguminoza,
žetvenih ostataka, zelenišnom đubrenju, korišćenju
mikrobioloških preparata, mehaničkoj kultivaciji i bi-
ološkoj kontroli bolesti, štetočina i korova. Veći izbor i
prihvatljivost svih sistema zemljoradnje zasnovanih na
nižim eksternim ulaganjima, nameće se kao pogodno
rešenje za ekonomsko poboljšanje i probleme zaštite
životne sredine i zdravlja ljudi, koji su proistekli iz kon-
vencionalnih sistema (Kovačević i sar., 2007).

5.4. Đubrenje

Đubrenje u organskoj proizvodnji pšenice mora se

vršiti u skladu sa plodnošću zemljišta, pri čemu je dozvo-
ljena upotreba đubriva organskog porekla i prirodnih
mineralnih đubriva (stajnjak, kompost, osoka, treset,
glistenjak, zelenišno đubrenje, drveni pepeo, biljni ra-
stvori i druge otpadne organske materije nastale kao
sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i indu-
striji), radi održavanja i poboljšanja plodnosti zemljišta.
Po pravilu, đubriva bi trebalo da potiču iz sopstvenog
gazdinstva, proverenog kvaliteta i porekla. Lista dozvo-
ljenih sredstava data je u Prilogu 1.

Određivanje količine đubriva vrši se na osnovu ana-

lize zemljišta i planiranog prinosa, a u skladu sa Pravil-

nikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proi-
zvodnji i metodama organske proizvodnje.

Upotreba fosfora i kalijuma

Uloga fosfora (P) u formiranju prinosa pšenice je

veoma velika. Fosfor je konstitutivni element. Nezame-
njiv je u bioenergetskim procesima u samoj biljci, pa je
njegov nedostatak u ishrani nenadoknadiv. Veoma je
važna i uloga kalijuma (K), iako on nije konstitutivni
element. Veoma je bitan kod transporta asimilativa u
biljci, zatim kod regulisanja transpiracije, vodnog reži-
ma biljke, itd.

Optimalni nivo pristupačnog P i K u zemljištu iznosi

15-25 mg P

i 15-25 mg K

O u 100 g zemljišta. Oba

elementa se vezuju za adsorptivni kompleks zemljišta,
što omogućava njihovo unošenje na rezervu. Njihovo
pomeranje u zemljištu pod uticajem padavina je be-
značajno.

Primena azota

Azot (N) u obliku nitrata (NO

–N) je veoma pokret-

ljiv u zemljištu, podložan je ispiranju i procesima deni-
trifikacije (Malešević i sar. 1989). U oba slučaja mogući
su gubici N. Pod uslovom da su ostali elementi, naro-
čito P, u optimumu, s obzirom da je N nosilac prinosa i
kvaliteta zrna pšenice, njegovoj primeni se posvećuje
posebna pažnja. Ukoliko je P u minimumu, ograničava
se usvajanje N.

Nedostatak N značajno umanjuje prinos zrna. Nedo-

voljna ishrana N dovodi do žućenja biljaka, smanjenja
fotosintetičke površine, redukcije broja zrna u klasu,
itd. Kritični periodi u kojima nedostatak N najviše uti-
če na prinos su faza bokorenja i vlatanja (Heyland and
Werner 1992, Malešević i sar. 2010). Suvišak N može
takođe negativno uticati na prinos, kvalitet zrna kao i
na upotrebnu vrednost semena strnih žita.

Stajnjak, kao visoko kvalitetno organsko đubrivo,

retko se unosi pred pšenicu kao glavnu biljnu vrstu.
Obično je pšenica predkultura posle koje se vrši uno-
šenje stajnjaka. Inače, ovim đubrivom, sa količinom

se nanosi Nitragin za soju. Rezultati tretiranog semena
pšenice u kombinaciji sa inkorporacijom, pokazali su
znatno brže i efikasnije klijanje, nicanje, ukorenjavanje
i porast biljaka.

S obzirom da je N nosilac prinosa kod pšenice, u

proleće (kraj februara, početak marta) pre početka
intenzivnog porasta biljaka u stablo (vlatanje), neop-
hodno je izvršiti prihranjivanje useva. Nažalost, or-
ganskim proizvođačima u Srbiji još uvek nisu dostupni
preparati za direktnu folijarnu prihranu biljaka, već se
dopunska ishrana mora vršiti uz pomoć preparata koji
deluju uglavnom preko zemljišta, što umanjuje njihovu
efikasnost i brzinu delovanja. Jedan od takvih preparata
je mikrobiološko đubrivo “Slavol” koje se priprema kao
rastvor 50ml/10 l vode, odnosno primenjuje se u količini
6-8 l/ha. Ovo mikrobiološko đubrivo sadrži dve grupe
bakerija (azotofiksatore i fosfomineralizatore), kao i
neke biostimulatore. Suština delovanja ovog preparata
sastoji se u tome, da pored snabdevanja biljaka azotom
i fosforom, omogućava i produkciju entomotoksina koji
štite biljke od insekata. Sve ovo zajedno utiče na ubrzan
rast biljaka na jedan ekološki prihvatljiv način (Kovače-
vić, 2007).

Znatno efikasniji način primene N u prihrani je kori-

šćenje tečnog stajnjaka ili osoke. Osoka je najvažniji deo
stajnjaka jer se baš u njoj nalazi najviše azota i kalijuma.
U hiljadu kilograma goveđeg stajnjaka, nalazi se 3 kg
azota, 3 kg fosfora i 1,5 kg kalijuma. Preporučuje se
primena osoke u količini 20-40 m

/ha, po mogućstvu

u dva navrata. Prvu primenu je potrebno izvršiti što je
pre moguće, odnosno čim uslovi dozvole po izlasku iz
zime, pre završetka faze bokorenja radi pospešivanja
broja sekundarnih izdanaka. Drugo dodavanje izvršiti
na početku faze vlatanja radi intenzivnijeg razvoja bi-
ljaka, formiranja potencijalnog broja klasića i cvetova,
i kasnije razvoja zrna i sadržaja proteina. S obzirom da
se određivanje koncentracije hranljivih elemenata ne
može obaviti u kratkom vremenskom periodu, prepo-

ručuje se obavezno razblaživanje osoke sa vodom u od-
nosu 1:1, kako ne bi došlo do oštećenja biljaka, odnosno
pojave ožegotina i sušenja.

5.5. Navodnjavanje

U uslovima organske proizvodnje, navodnjavanje

je obavezna mera nege intenzivnih biljnih vrsta (voće
i povrće), dok se kod pšenice primenjuje ukoliko za to
postoje uslovi (zalivni sistem) i ekonomska opravdanost.

Pšenica zahteva kontinuirano snabdevanje vodom

tokom vegetacionog perioda. Optimalna vlažnost zemlji-
šta bi trebalo da se kreće oko 60-80% punog poljskog
vodnog kapaciteta. Kritični periodi u pogledu snabde-
vanja vodom su periodi od setve do nicanja, izduživa-
nje stabla i intenzivni porast, kao i period formiranja i
nalivanja zrna. U prolećnom delu vegetacije u uslovima
suše zalivna norma se kreće 30 – 60 litara/m

. U uslo-

vima kontinentalne klime, rezerve zimskih padavina u
zemljištu su veoma važne. Bez njih, samo uz padavine
tokom vegetacije, uključujući i navodnjavanje, postiza-
nje visokih prinosa je teško ostvarivo (Malešević i sar.,
2010). S obzirom da pšenica nije visokoakumulativna
biljna vrsta u finansijskom smislu, mora se voditi računa
o pozitivnoj ekonomskoj računici koja može opravdati
visoke troškove navodnjavanja.

6. Bolesti, štetočine i korovi

6.1. Bolesti

6.1.1. Bolesti zrna

Glavnica pšenice

(Tilletia caries sin. T.tritici; T.

foetida sin. T.levis).

Simptomi bolesti su najizraženiji

posle cvetanja na klasu i zrnu pšenice. Klas zaraženih
biljaka ima uspravan položaj, plavičastozelenu boju,
s ređim i nakostrešenim klasićima. Zaražena zrna su
deblja i kraća od zdravih, ispunjena crnom prašnom
masom. Očuvani perikarp zrna pod pritiskom puca, i
tada ispadaju teleutospore gljive.

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU PŠENICE

Gar pšenice (Ustilago tritici).

Obolele biljke kla-

saju obično ranije od zdravih. Svi delovi klasa izuzev
vretena bivaju pretvoreni u crnu prašnu masu od hla-
midospora parazita. Ponekad je samo donji deo klasa
zahvaćen od gari.

Najefikasnija mera suzbijanja bolesti semena je upo-

treba deklarisanog semena, dobre klijavosti i čistoće. Za
tretiranje semena pre setve mogu se upotrebiti: fizičke
i biološke metode, kao i tretiranje semena elektronima
(Jahn, 2003). Najstarija i najprimenjivanija fizička me-
toda je tretiranje semena toplotom-vodenom parom.

Suština ove metode je da se odabere ona temperatura
koja neće oštetiti klicu biljke, a istovremeno će delova-
ti na patogena i sprečiti njegov razvoj. Međutim, ovaj
postupak zahteva izlaganje semena visokim tempera-
turama što može prouzrokovati dehidriranje semena
(Grondeau et al., 1992,

loc. cit.

Jahn, 2003).

Klasičan termofizički postupak je tretiranje semena

vrelom vodom. Preko 75 godina ovo je bila standardna
metoda za suzbijanje gari, posebno otkrivene gari na
ječmu (Neergaard, 1977.,

loc. cit.

Jahn, 2003). Nedosta-

tak ovog postupka je neophodnost ponovnog sušenja
semena, opasnost od povređivanja semenjače, kao i
ispiranje nekih hranljivih materija iz semena koje su se
rastvorile u vodi. Prednost postupka su niski troškovi,
neznatno zagađivanje okoline i relativno široko delova-
nje na veliki broj patogena (Jahn, 2003).

Tretiranje semena elektronima je metod koji kori-

sti dejstvo niskoenergetskih elektrona za uništavanje
prouzrokovača bolesti semena jer se većina spora
patogena, kod strnih žita, nalazi na semenu ili plitko
u semenjači. Ovom metodom može se veoma dobro
suzbiti

T. caries

a, takođe, i

S. nodorum

, u fazi nicanja,

Glavnica pšenice - klas

Gar pšenice

Glavnica pšenice - zrno

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU PŠENICE

Fuzarioza klasa

(Fusarium spp.)

se javlja u mleč-

noj i voštanoj zrelosti pšenice u vidu delimičnog ili pot-
punog uginjavanja klasa, koji postaje slamnastožute
boje. Na vretenu klasa i pri osnovi klasića u vlažnim
uslovima formira se narandžasta navlaka od konidija
gljive. U jače zaraženim klasovima obrazuju se štura
zrna.

Za suzbijanje prouzrokovača bolesti stabla, lista i

klasa, ali i za bolesti semena mogu se koristiti biološki
preparati u koje se ubrajaju se sredstva na bazi prirodnih
materija i mikroorganizama ili produkata njihovog me-
tabolizma, čije se delovanje zasniva na antagonističkim
odnosima. U svetu je registrovan velik broj bioprepa-
rata, npr. biopreparati na bazi sledećih mikroorgani-
zama:

Bacillus subtilis, Trichoderma spp., Burkholderia

cepacia, Pseudomonas chlororaphis, Pythium oligandrum

(Dufour, 2001). Biopreprati su toksikološki bezopasani
i ekološki potpuno prihvatljiv, i iako ne toliko efikasni
kao sintetički hemijski preparati, održavaju nivo štetnih
organizama ispod praga ekonomske štetnosti u prihvat-
ljivim granicama (Jevtić i sar., 2012a).

Prilikom folijarne primene biopreparata tretiranje

treba obavljati u kraćim vremenskim intervalima (7-10
dana) kako bi se uticalo na smanjenje jačine zaraze.
Suzbijanje fuzarioze klasa pšenice u organskoj proizvod-
nji treba bazirati na primeni modela prognoze (Jevtić

i sar., 2012b). Ovaj model pored vremenskih uslova za
pojavu patogena uključuje i niz agrotehničkih mera koje
doprinose brzom nicanju i optimalnom razvoju biljaka
tokom čitave vegetacije.

Najbolji odgovor za smanjeni rizik od jače pojave

patogena na pšenici je: setva deklarisanog semena,
poštovanje plodoreda, dublje zaoravanje žetvenih

ostataka, optimalno vreme, dubina i gustina setve kao
i navodnjavanje u kritičnim fazama razvoja useva.

6.2. Insekti

Biljne vaši (porodica Aphididae)

su veoma česta

pojava na pšenici, iako štete koje prouzrokuju obično
ne prelaze ekonomski prag. Ipak, one mogu biti vek-
tori nekoliko značajnih virusnih oboljenja, kao što je
virus žute patuljavosti ječma, te i iz tog razloga postoji
potreba da se njihov broj drži pod kontrolom. Ovo su

Fuzarioza klasa

Fuzariozna zrna

Lisne vaši

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU PŠENICE

veoma sitni insekti, svega nekoliko milimetara duži-
ne, sa komplikovanim ciklusom razvića koji uključuje
smenu polnih i bespolnih generacija (partenogeneza).
Ženke su u stanju da rađaju žive mlade bez oplodnje, što
značajno ubrzava mogućnost prenamnoženja ovih inse-
kata. Biljne vaši imaju veliki broj prirodnih neprijatelja,
a najefikasniji u smanjenju njihovog broja su bubamare
(

Coccinellidae

), stenice iz porodica

Nabidae,

dvokrilci iz

porodice

Syrphidae

i mrežokrilci iz porodice

Chrysopidae

Među parazitoidima najefikasnije su parazitske ose iz
porodice

Aphidiidae

. Ovo su endoparaziti koji polažu

jaja u larve i jaja biljnih vaši i koji za kao krajnji efekat
imaju uginuće domaćina. U cilju očuvanja populacija
predatora i parazitoida biljnih vaši veoma je važno
održavanje cvetnih koridora između polja. U slučaju
potrebe za suzbijanje hemijskim putem u organskoj
proizvodnji mogu se koristiti preparati ekstrahovani iz
biljke

Quassia amara

ili azadiraktin ekstrahovan iz biljke

Azadirachta indica

, kao i tretiranje piretrinom.

Žitne stenice

su veoma rasprostranjene i značajne

štetočine pšenice. Zabeleženo je više vrsta žitnih stenica

u Vojvodini, međutim najčešća vrsta je

Eurygaster au-

striaca

Schrk. koja je u ukupnoj populaciji zastupljena

sa 70% (Stamenković i Protić, 1995). Štete prouzrokuju
kako imago tako i nimfe. Stenice prezimljuju kao adulti
i s proleća se hrane mladim biljkama pšenice, kasnije i
klasom oštećujući zrno u svim fazama formiranja. Prili-
kom ishrane žitne stenice sa pljuvačkom ubacuju u zrno
različite enzime, koje razgrađuju belančevine lepka, što
se direktno odražava na kvalitet hleba (Stamenković i
Protić, 1995). U cilju zaštite useva od žitnih stenica može
se preduzeti nekoliko agrotehničkih preventivnih mera.
Setva u optimalno vreme, prostorna izolacija između
polja, kao i brza žetva sa što manjim osipanjem zrna,
smanjuje broj imaga u idućoj godini. Takođe, održavati
cvetne koridore između polja gde se mogu nastaniti
prirodni neprijateji žitnih stenica – parazitske osice iz
roda

Assolcus

. Kao prag štetnosti uzima se 4-5 prime-

raka svih uzrasta po m

u konvencionalnoj proizvodnji

(Stamenković i Protić, 1995). U slučaju masovne pojave
imaga i nimfi, preporučuje se tretiranje sa preparatima
na bazi rotenona i azadiraktina.

Žitni bauljar

(Zabrus tenebrioides Goeze)

pred-

stavlja ekonomski značajnu štetočinu pšenice. Odrasli
insekt je tamne boje, 1,5-2 cm dužine, pojavljuje se
tokom maja i juna. Larva se pojavljuje na jesen, može
narasti do 3 cm, živi u kanalima u površinskom slo-
ju zemljišta. Najveće štete prouzrokuju larve koje se
hrane parenhimom listova mladih biljaka strnih žita.
One cepaju listove i odnose lisnu masu pod zemlju gde
nastavljaju njome da se hrane. Imago je manje štetan,
hrani se nedozrelim zrnima pšenice u mlečnoj i voštanoj
fazi zrelosti. Najveće štete se javljaju na ozimoj pšenici u
jesen, kada su larve i najaktivnije a biljke još uvek mla-
de. U cilju uspešne kontrole ovog insekta najvažnije su
agrotehničke mere. Preporučuje se pravilan plodored,
odnosno izbegavanje ponovljene setve, kao i pravo-
vremena žetva sa što manjim rasturom žita, iznošenje
slame odmah nakon žetve i tanjiranje kao i uništavanje

Žitna stenica

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU PŠENICE

Setva deklarisanog semena

spada među naj-

značajnije preventivne mere borbe protiv korova.
Kvаlitеtno, čisto seme, dobre kliјаvоsti i energije klijanja
su kаrаktеristikе kоје mоgu dа utiču nа kоnkurеntsku
spоsоbnоst sејаnаcа usеvа.

Izbor sorte

može da doprinese boljoj kontroli

korova jer su visoke sorte, sorte sa brzim nicanjem i
pokrivanjem cele površine mnogo bolji kompetitori od
kraćih i patuljastih sorti, kao i onih koje sporije rastu i
imaju manji indeks lisne površine. Generalno, pšenica
kao uskoredi usev daje gust sklop, pa predstavlja dobrog
kompetitora za korovske biljke.

Plodored

je najvažnija mera sa stanovišta preven-

cije stvaranja veće banke semena korova u zemljištu.
Podrazumeva rоtаciјu useva sа rаzličitim živоtnim
ciklusimа, načinima rаstа i tehnologijom proizvodnje
kako bi se onemogućila pojava istih korovskih vrsta na
istom mestu više godina za redom.

Mehaničko suzbijanje korova

je potrebno pri-

meniti pre nego što korov ugrozi gajenu biljku i time
utiče na njen prinos. Pri izboru mašine za mehaničko

uklanjanje korova treba imati u vidu: koje kоrоvske vr-
ste su prisutne u kolikoj brojnosti, fazu razvoja useva i
korova, stanje zеmlјišta... Prаvilnо оrаnjе је vаžnо sa
aspekta dobre podloge za razvoj useva, ali i za uništa-
vanje poniklih korova i premeštanja semena korova u
dublje slojeve odakle neće moći da klija. Od oruđa za
mehaničko uklanjanje korova mogu da se koriste dr-
ljače, brane sa opružnim zubcima, rotomotike…Ručno
uklanjanje korova je takođe značajno, mada se postavlja
pitanje ekonomske isplativosti ove mere.

Primena bioherbicida

samo je krajnja mera koja

se primenjuje u okolnostima u kojima sve druge prime-
njene mere nisu dovoljno efikasne. Trenutno na našem
tržištu nema registrovanih bioherbicida, ali pošto su
istraživanja novih zaštitnih sredstva vrlo dinamična
očekuje se njihova primena u budućnosti.

7. Žetva

Jedan od najvažnijih segmenata u procesu gajenja

pšenice je žetva. Optimalan rok žetve pojedinih sorti
je veoma kratak, pa se u slučaju gajenja više različitih
sorti, prednost pre svega daje ranostasnim genotipovi-
ma. Pre početka žetve, kombajni moraju biti temeljno
očišćeni od zaostalih zrna i pravilno podešeni u skladu
sa stanjem useva.

Najveći prinos pšenice se postiže pri kraju voštane

zrelosti zrna, pri sadržaju vlage od 20 do 24%. Žetva pri
toj vlazi zrna omogućuje ostvarenje visokog prinosa sa
najmanje gubitaka pri radu kombajna. Međutim, zrno
se mora dosušivati. U praksi žetva pšenice se obavlja
kada je vlažnost zrna veoma blizu granične vrednosti
koja omogućuje bezbedno skladištenje, a to je vlaž-
nost od oko 12 – 15%. Određivanje momenta žetve je
veoma delikatno ukoliko ne postoje uređaji za sušenje,
odnosno ako prostor za skladištenje zrna nije sasvim
odgovarajući. Prezrelost useva (ispod 12% vlage) do-
vodi do gubitka u prinosu zbog ispadanja zrna iz klasa

Korovi

i do otpadanja klasova, dolazi do povećanog loma zrna
i njegovog oštećenja, povećava se opasnost od pole-
ganja, zatim od prorastanja (pojave zelenih biljaka).
Kod osetljivih sorti pšenice (naročito sa belim zrnom),
u veoma nepovoljnim godinama sa čestim padavinama
u vreme žetve, može doći do delimičnog proklijavanja
zrna u klasu (viviparija). U takvim slučajevima dolazi
do značajnog smanjenja tehnološkog kvaliteta zrna
(Malešević i sar., 2011).

8. Ekonomski pokazatelj

Proizvođači po pravilu ne mogu da utiču na prodajne

cene svojih proizvoda, jer se one formiraju na tržištu
pod uticajem ponude i tražnje, ali zato mogu da uti-
ču na troškove i cenu koštanja sopstvenih proizvoda
i usluga. Smanjenjem nepotrebnih troškova utiče se
na snižavanje cene koštanja, čime se povećava razlika
između prodajne cene sopstvenog proizvoda ili usluge
i cene koštanja, tj. povećava se ostvareni profit.

Proizvodnju pšenice, jedne od najvažnijih biljnih

vrsta u strukturi poljoprivredne proizvodnje, svake
godine prati dosta nepoznanica, kako u pogledu obez-
beđenja neophodnog repromaterijala, tako i u pogledu
organizacije otkupa (pre svega od malih proizvođača) i
načina plaćanja već proizvodenih količina. Nepoznanicu
predstavlja, pogotovo na individualnim gazdinstvima,

Žetva

Proklijavanje zrna pšenice u klasu - Viviparija

9. Prilozi

Prilog broj 1.
Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kon-
troli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS” br. 48/11)

Naziv

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi upotrebe

Stajsko đubrivo

Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala
(prostirka za životinje)
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Osušeno stajsko đubrivo i dehidrirano živinsko
đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani životinjski ekskrementi, uključujući
živinsko đubrrivo i kompostirano stajsko đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Tečni životinjski ekskrementi

Upotreba nakon kontrolisane fermentacije i/ili odgovarajućeg razblaživanja
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada koje je podvrgnuto komposti-
ranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa
Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva
Samo ukoliko se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima saku-
pljanja uz kontrolu ovlašćene organizacije
Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum 0,7; bakar 70;
nikl 25; olovo 45; cink 200; živa 0,4; hrom (ukupni): 70, hrom (VI): 0

Treset

Upotreba ograničena na hortikulturu (tržišno baštovanstvo, cvećarstvo,
gajenje drveća, rasadnici)

Ostaci nakon gajenja pečurki

Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene ovim pravilnikom

Izmet glista (vermikompost) i insekata
Guano
Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih
materija

Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrg-
nute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla:
Krvno brašno
Brašno od kopita
Brašno od rogova
Koštano brašno ili deželatonizovano koštano brašno
Riblje brašno
Mesno brašno
Brašno od perja, dlake i „chiquette“
Vuna
Krzno
Dlaka
Mlečni proizvodi

Maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU PŠENICE

Napomena: Upotrebu sredstava na gazdinstvu kontroliše ovlašćena organizacija.

Prilog broj 2.
Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj
proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS” br. 48/11)

Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Primeri: uljano seme, brašni kolači, ljuska kokosa, sladni otpad

Morske alge i proizvodi od morskih algi

Ako su direktno dobijeni:
(1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje
(2) ekstrakcijom sa vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorima
(3) fermentacijom

Strugotina i drveni otpaci

Drvo koje nije hemijski tretirano nakon sečenja

Kompostirana kora drveta

Drvo koje nije hemijski tretirano nakon sečenja

Drveni pepeo

Od drveta koje nije hemijski tretirano nakon sečenja

Mlevene fosfatne stene

Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P

Aluminijum kalcijum fosfat

Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P

Upotreba limitirana za alkalna zemljišta (Ph > 7,5)

Bazična šljaka

Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003

Sirova kalijumova so ili kainit

Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003

Klijum sulfat, sa mogućim sadržajem magneziju-
movih soli

Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe,
po mogućnosti, sadrži magnezijumove soli

Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt
takvih ostataka

Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni

Kalcijum karbonat (kreda, lapor, krečnjak, bretonski
ameliorant – maerl, fostafna kreda)

Samo prirodnog porekla

Magnezijum i kalcijum karbonat

Samo prirodnog porekla
Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krečnjak

Magnezijum sulfat (kiezerit)

Samo prirodnog porekla

Rastvor kalcijum hlorida

Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrđivanja deficita kalcijuma

Kalcijum sulfat (gips)

Samo prirodnog porekla

Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera

Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe

Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli

Nus-proizvod u proizvodnji vakumske soli iz rasola koji se može naći u
planinama

Elementarni sumpor

Proizvodi opisani Priloga ID.3 Uredbe 2003/2003

Elementi u tragovima

Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga i Uredbe 2003/2003

Natrijum hlorid

Isključivo kamena so iz rudnika

Kameno brašno i glina

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU PŠENICE

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

7. Ostale supstance

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Kalcijum hidroksid

Fungicid
Samo za stabla voćaka, uključujući i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena

Kalijum bikarbonat

Fungicid

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida,
bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-oktanoata

Fungicid.
Do 6 kg bakra po hektaru godišnje.
Za višegodišnje zasade države članice mogu, uz odstupanje od prethodnog
stava, propisati da se može prekoračiti granica bakra od kg u određenoj godini
pod uslovom da prosečna količina koja se koristi tokom petogodišnjeg peri-
oda, uključujući spomenutu godinu i četiri prethodne godine, ne prelazi 6 kg

Etilen

Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija; Kod agruma
isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna
muva; izaziva cvetanje kod anansa; inhibira klijanje krompira i luka

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun)

Insekticid

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit)

Sprečavanje zrenja banana

Krečni sumpor (kalcijum polisulfid)

Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja

Insekticid, akaricid

Mineralna ulja

Insekticid, fungicid;
Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana)

Kalijum permanganat

Fungicid, baktericid, samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze.

Kvarcni pesak

Repelent

Sumpor

Fungicid, akaricid, repelent

10. Literatura

Čamprag, D. (1980): Štetočine pšenice, raži, ječma

i ovsa i njihovo suzbijanje, Beograd-Novi Sad, 1-361.

Čamprag, D., Sekulić, R., Kereši, T. (1995): Žitni pivci

(Anisoplia spp.) – i mere suzbijanja. Biljni lekar, Novi
Sad, XXIII, 5, 488-492.

Dufour, R. (2001): Biointensive Integrated Pest Ma-

nagement. Dostupno na adresi https://attra.ncat.org/
attra-pub/summaries/summary.php?pub=146, citirano
26.12.2011.

Jahn, M. (2003): Alternativne metode tretiranja se-

mena-iskustva iz Nemačke. Biljni lekar, 31(6): 679-684.

Jevtić, R., Hristov, N., Lalošević, M., Mladenov, N.,

Mladenović, G., Jocković, B. (2012a): Seme kao faktor
visoke i stabilne proizvodnje strnih žita. Zbornik refe-
rata, 46. Savetovanje Agronoma Srbije, Zlatibor, 29.01.-
04.02.2012., 107-114.

Jevtić, R., Lalić, B., Mihailović, T.D., Lalošević, M.,

Malešević, M. (2012b): Verifikacija modela prognoze
fuzarioze klasa pšenice. Biljni lekar, 4: 335-345.

Jevtić, R., Marinković, B., Schaller, H.& Jahn, M.

(2005): Biološke i alternativne metode za suzbijanje
parazita na strnim žitima. Zbornik radova Instituta za
ratarstvo i povrtarstvo, 41: 515-519.

Kovačević, D., Dolijanović, Ž., Oljača, Snežana, Milić,

Vesna (2007): Organska proizvodnja alternativnih vrsta
ozime pšenice. Poljoprivredna Tehnika, 32(4): 39-45.

Malešević, M., Berenji, J., Bavec, F., Jaćimović, G.,

Latković, D., Aćin, V. (2010): Organic cereal production
– opportunity for agriculture in Serbia. Contemporary
Agriculture / Savremena Poljoprivreda, 59(3-4): 400-
416.

Malešević, M., Denčić, S., Pržulj, N., Hristov, N. (2011):

Proizvodnja semena strnih žita. Milošević M, Kobiljski B
(ured.), Monografija Semenarstvo 2: 13-88.

Marić, A., Jevtić, R. (2005): Atlas bolesti ratarskih

biljaka (II izdanje). Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad,
Školska knjiga, Novi Sad, 1-197.

Marinković, B.J., Roder, O., Schaller, H., Franz, G.,

Bošnjaković, A. (2003): Elektroni u službi dezinfekcije
semena, Biljni lekar, vol. 31 (6): 684-692.

März U., Stolz T., Kalentić, M., Mišković, N. (2012):

Organska poljoprivreda u Srbiji 2012. Nacionalna asoci-
jacija za organsku proizvodnju “Serbia Organica”.

Milovanović, M., Staletić, Mirjana, Perišić, V., Nikolić,

Olivera (2009): The possibilities for organic seed produc-
tion of small grains in Serbia. Contemporary Agriculture
/ Savremena Poljoprivreda, 58(1-2): 141-151.

Stamenković, S., Panković, L. (1995): Žitna pi-

javica. Biljni lekar, Novi Sad, XXIII, 5, 492-494.
Stamenković, S., Protić, L. (1995): Žitne stenice - re-
dovni pratioci strnih žita. Biljni lekar, Novi Sad, XXIII,
5, 480-483.

Stamenković, S., Sekulić, R., Kereši, T. (1995): Žitni

bauljar – tradicionalna štetočina strnih žita. Biljni lekar,
Novi Sad, XXIII, 5, 484-488.

Ugrenović, V., Filipović, V., Glamočlija, Đ., Subić, J.,

Kostić, M., Jevđović, R. (2012): Pogodnost korišćenja
morača za izolaciju u organskoj proizvodnji. Ratarstvo
i povrtarstvo, 49: 126-131.

GIZ/ACCESS

Kancelarija u Beogradu
Makenzijeva 24/5
11000 Beograd
Tel: + 381 11 24 00 371
Fax:+ 381 11 24 00 370
Vođa programa:
Tobias Stolz
E-Mail:
[email protected]

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

NOVI SAD

Maksima Gorkog 30
21000 Novi Sad, Srbija
Tel: (021) 4898 100 (centrala)
fax: (021) 6621 212
e-mail: [email protected]

Kancelarija u Novom Sadu
Narodnog fronta 23d

21000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 19 20
Fax: +381 21 472 19 21
Menadžeri projekta:
Marija Kalentić , Emilija Stefanović
E-Mail:
[email protected], [email protected]

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU PŠENICE

Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 5

Pšenice

U saradnji sa: