STERILIZACIJA
Sterilizacija
je osnovni metod asepse kojim se postiže potpuno uništavanje svih živih
oblika mikroorganizama (patogeni, apatogeni i njihove spore). To je profilaktička mera
kojom se sprečava unošenje infekcije u organizam predmetima koji dolaze u kontakt sa
krvlju (instrumenti, zavojni materijal, gumene rukavice, tečnosti) ili tkivima ispod nivoa
epiderma.
Usled činjenice da u životu ništa nije apsolutno,tako i mi ne možemo tvrditi da su nam
poznate sve vrste mikroorganizama,a shodno toj činjenici,nismo u mogućnosti obezbediti
adekvatne podloge na kojima bi se mogli kultivisati,uslovno rečeno,nepoznate vrste
mikroorganizama.
Analogno ovoj činjenici,1971 godine Bruch i Bruch predlažu da se upotrebljava
definicija prema kojoj je sterilizacija proces kojim se živi mikroorganizmi uništavaju do
te mere da se na raspoloživim podlogama za kultivisanje ne mogu dokazati,tj.da na
raspoloživim podlogama mikroorganizmi ne rastu.
Za sterilizaciju materijala koji se koristi u medicinske i farmaceutske svrhe,može se
koristiti definicija po kojoj je to postupak kojim se garantuje da u konačnom ishodu
(nakon ciklusa sterilizacije) neće preživeti više od jednog mikroorganizma na jedan
milion sterilisanih proizvoda,tj.jedan mikroorganizam moze biti prisutan samo na jednom
predmetu od milion ukupno sterilisanih. Drugim rečima,neki se predmet može smatrati
sterilnim ako je verovatnoća prisutnih živih mikroorganizama manja od 1:1.000.000.
Cilj sterilizacije
jeste osigurati potpunu odsutnost živih organizama.
ORGANIZACIJA JEDINICE ZA STERILIZACIJU
Centralna sterilizacija je radna jedinica koja osigurava sterilni materijal i pribor za
celu bolnicu.
Organizacijom centralne jedinice za sterilizaciju smanjuje se broj aparata i osoblja
koje provodi sterilizaciju i ima dobar nadzor nad njenim provođenjem.
Jedinice za sterilizaciju po pravilu su građevinski podeljene u tri zone – «nečisto,
čisto i sterilno».
Temperaturu u svim prostorima trebalo bi održavati između 18 i 22 ºC, relativnu
vlažnost između 35 i 70%, a strujanje vazduha usmeriti od čistih prema relativno
nečistim prostorijama.
Kvalitet rada u tim jedinicama osigurava kvalifikovano osoblje, sprovođenjem
standardnih postupaka, nezavisno od vrste aparata koju poseduju.
Postupak:
Nakon upotrebe pribora sa odeljenja (instrumente, rukavice, nastavci, sonde…)
doneti u jedinicu za sterilizaciju
pribor primiti u zoni za nečisto (obično je označena crvenom bojom)
provesti mehaničko čišćenje, dezinfekciju, ispiranje i sušenje. Ručno čišćenje
kontaminiranih predmeta može izložiti zdravstveno osoblje patogenim
mikroorganizmima koje se prenosi krvlju i drugim štetnim mikroorganizmima, te
bi ga trebalo izbegavati. Za čišćenje treba upotrebljavati aparate za ultrazvučno
čišćenje, aparate za pranje posuđa, aparate za pranje – dekontaminaciju ili perače
sterilizatore.
čisti pribor premestiti u zonu za čisto (obično je označena plavom bojom), primiti
čisto i suvo rublje iz perionice
ispitati ispravnost svakog predmeta
složiti instrumente u setove
staviti hemijske indikatore za kontrolu seta
umotati setove i pojedine predmete
staviti indikatore za kontrolisanje sterilizacije i naznačiti datum i vrieme
sterilizacije
umotane setove i pojedinačni pribor staviti u korpe
korpe staviti u sterilizator i uključiti odgovarajući program
nakon završene sterilizacije isključiti sterilizator
ohladiti i isprazniti sterilizator, a sterilni materijal premestiti u zonu za sterilno
(obično je označena zelenom bojom)
indikatore za biološki nadzor sterilizacije pregledati u jedinici za sterilizaciju ili
poslati u mikrobiološku laboratoriju
svaku sterilizaciju dokumentovati (datum, vreme, tehničke parametre, hemijske
pokazatelje ispravnosti sterilizacije)
sterilan materijal i pribor dostaviti na odelenja (idealno nakon biološke provere).
Čišćenje
Čišćenje podrazumeva uklanjanje nečistoća ili bilo kojeg drugog neželjenog materijala
(krv, ostatke hrane, itd.) na površinama i predmetima. Čišćenjem se uklanjaju vidljive
nečistoće. Čišćenje, pored estetske i psihološke uloge, ima zadatak mehaničkog
uklanjanja mikroorganizama, ili im može uskratiti izvor hranjivih materija. Broj
mikroorganizama (biološka kontaminacija) može se značajno smanjiti temeljnim
čišćenjem (50-90 %). Za efikasno čišćenje presudni su efikasnost hemijskih sredstava,
mehanička sila, vreme i temperatura.
Važnost čišćenja medicinskih pomagala:
Uklanjanje vidljive prašine i prljavštine;
Uklanjanje plodnog tla za preživljavanje mikroorganizama;
Smanjenje biološkog tereta;
Zaštita od korozije;
Obezbeđivanje sigurnijeg slobodnog kretanja opreme i materijala.
Lična zaštita tokom čišćenja
Medicinska pomagala koja su korišćena u operacionoj sali mogu biti veoma
kontaminirana mikroorganizmima kada stignu na odeljenje za čišćenje.Zato se čišćenje
smatra najopasnijom fazom sterilizacije.U cilju smanjenja rizika bitno je da se preduzmu
mere predostrožnosti kako bi se osiguralo bezbedno rukovanje tokom procesa čišćenja.
Prvi veliki princip je da se ograniči dodir sa materijalima što je više moguće.Zato se
mašina za čišćenje preporučuje kad god je to moguće.
Vrstu, sastav i veličinu svakog paketa treba dokumentovati, a svaki predmet koji se
steriliše mora biti specificiran i sadržan u listi za pakovanje.
Šabloni (liste za pakovanje) moraju biti izrađeni za svaki set
Proizvođač materijala za pakovanje (ambalaže) mora dati uputstvo kako se određeni
materijal za pakovanje ili ambalaža koriste. Na primer, za koju je vrstu sterilizacije
prikladan, na kojoj se temperaturi zavaruje, kako se kontejner za sterilizaciju čisti, itd.
Samo ako se poštuju sve navedene pojedinosti može se garantovati da će materijal za
pakovanje biti prikladan za određenu svrhu (npr. zaštita od ponovnog prljanja, sterilnost
unutar pakovanja, itd).
Liste za pakovanje sastavljaju odgovorne osobe sa odeljenja, koje imaju potrebnu
stručnost. Osoblje zaduženo za pakovanje instrumenata i pribora mora se pridržavati
sadržaja lista za pakovanje. Ako postoji bilo kakav problem da se to učini, kvalifikovani
član osoblja mora proceniti situaciju pre nego što se nastavi s pakovanjem.
Vrste pakovanja
Sistem mikrobne barijere pruža zaštitu od mikroorganizama i održava sterilnost
proizvoda do trenutka upotrebe. Sistem mikrobne barijere podrazumeva minimalne
zahteve koji će osigurati navedene potrebe:
Omogućiti sterilizaciju
Osigurati barijeru za mikroorganizme
Omogućiti održavanje sterilnosti.
Primeri oblikovanja mikrobne barijere:
Višekratni kontejneri
Papir, transparentne vrećice i rolne. To su samo sastavni delovi mikrobne barijere
pre nego što se ispune i konačno zatvore ili zavare.
Vrste sistema mikrobnih barijera
Sistem čvrste mikrobne barijere (tvrdo pakovanje)
Sistem meke mikrobne barijere (meko pakovanje)
Višeslojno pakovanje
omogućava veću sigurnost jer se slojevi mogu postupno odstraniti
(prvo spoljašnji, a posle unutrašnji). Ovaj način pakovanja štiti od bilo kakve
kontaminacije (čestice prašine, mikroorganizmi) unutrašnjeg sloja.
Treba paziti da čestice prašine koje su se oslobodile u vazduh prilikom otvaranja ne padnu na
sterilni materijal. Zbog toga se materijal mora držati na sigurnoj udaljenosti. Spoljašnje
pakovanje ujedno štiti unutrašnje od mogućih mikro oštećenja. Višeslojno pakovanje će biti
korisno samo ako se na ispravan način primenjuje metoda postupnog otvaranja (aseptični
uslovi). Treba izbegavati pakovanje u previše slojeva (npr. zajedničko umotavanje više
paketa) jer će višeslojno pakovanje ometati prodor sterilizacionog sredstva .
Određeni broj sterilnih instrumenata i pribora potrebnih za jednog pacijenta, kad god je to
moguće, a i zbog higijenskih razloga, trebalo bi se pakovati u jedan paket ili set. Paket se
smatra korišćenim onog časa kad se otvori i ne može se ponovo koristiti ili skladištiti. Ne
rade se nikakve zalihe u zajedničkom pakovanju za nekoliko pacijenata niti se jedno
pakovanje može koristiti višekratno za istog pacijenta.
METODE STERILIZACIJE
Sterilizacija toplotom
(toplotna sterilizacija termostabilnih materijala):
Sterilizacija suvom toplotom
Sterilizacija vlažnom toplotom
Hladna sterilizacija
– sterilizacija hemijskim sredstvima (termolabilni materijal):
sterilizacija etilen-oksidom
sterilizacija tabletama formaldehida
sterilizacija potapanjem u antiseptike koji imaju germicidnu moć
sterilizacija jonizacijom
sterilizacija gama-zracima
plazma sterilizacija
STERILIZACIJA TOPLOTOM
najbolji i najpristupačniji postupak za uništavanje mikroorganizama. Toplota uzrokuje
koagulaciju belančevina i inaktivaciju fermenata važnih za život mikroorganizama.
Sterilizacija toplotom zavisi od:
vrste toplote i posrednika
visine temperature
dužine trajanja sterilizacije
sposobnosti penetracije sterilizirajućeg sredstva
otpornosti mikroorganizma.
Sterilizacija suvom toplotom
Vazduh је manje delotvoran za održavanje i prenos energije od vode. Budući da je vruć
vazduh manje delotvoran od pare, za sterilizaciju suvom toplotom potrebne su više
temperature i duže vreme izlaganja.
Sterilizacija se vrši u posebnim aparatima STERILIZATORIMA i to na taj način da se
vazduh zagreva električnom energijom do željenog stepena i željene dužine trajanja.
Bitno je znati šta se može sterilisirati tom metodom i koji je postupak sterilisanja.
Jedan od načina sterilizacije toplotom je delovanje visoko zagrejanog vazduha na
instrumente u toku određenog vremenskog perioda. Na ovaj način, zbog temperatura koje
su potrebne da bi se uspešno ostvario zadatak sterilizacije, mogu biti sterilisati samo
metalni i stakleni predmeti. Ostali predmeti koje obrađujemo za ponovnu upotrebu nisu u
stanju da podnesu te temperature , a da ne budu veoma oštećeni ili čak uništeni.
Suvim vazduhom sterilišu se predmeti koji podnose visoku temperaturu – stakleni
i metalni predmeti (instrumenti – hirurški noževi, makaze, pincete; brizgalice,
igle…).
Suva toplota ne deluje korozivno i ne oštećuje predmete koji se sterilišu.
Zavojni materijali, rublje, gumeni predmeti (gumene rukavice) ne mogu se
sterilisati suvom toplotom.
