Analiza poslovanja

H

H

H

5

5

5

15

-

Пословне

активности

обухватају

све

токове

готовине

који

се

односе

на

редовно

пословање

, 

односно

на

производњу

производа

и

услуга

и

промет

робе

. 

-

Активности

пласирања

и

инвестирања

су

обухваћене

у

три

групе

улагања

: 

прва

група

је

у

вези

са

пословном

активношћу

; 

друга

група

представља

власничка

улагања

у

друга

предузећа

; 

док

трећа

група

представља

кредитна

улагања

. 

-

Активности

финансирања

се

односе

на

сопствене

кредитне

изворе

финансирања

, 

док

се

текуће

обавезе

или

неплански

извори

не

укључују

у

овај

сегмент

, 

већ

припадају

пословним

активностима

. 

ИЗВЕШТАЈ

О

ПРОМЕНАМА

НА

КАПИТАЛУ

Међународни

рачуноводствени

стандарди

предвиђају

обавезу

састављања

извештаја

о

променама

на

(

сопственом

) 

капиталу

предузећа

у

периоду

између

два

билансна

стања

. 

Ове

промене

одражавају

повећање

или

смањење

нето

имовине

током

тог

периода

. 

Овај

извештај

приказује

: 

-

нето

добитак

или

губитак

периода

; 

-

сваку

ставку

прихода

и

расхода

, 

добитка

или

губитка

који

се

према

захтевима

других

међународних

рачуноводствених

стандарда

признају

директно

у

капиталу

, 

као

и

укупан

износ

ових

позиција

; 

-

кумулативни

ефекат

промена

у

рачуноводственој

политици

и

корекције

по

основу

фундаменталних

грешака

. 

Поред

наведеног

, 

предузећа

алтернативно

приказују

у

овом

извештају

или

у

напоменама

: 

-

промене

на

капиталу

осим

оних

који

проистичу

из

нових

уплата

власника

или

исплата

власницима

по

основу

расподеле

власницима

; 

-

стање

акумулиране

добити

или

губитка

на

почетку

и

на

крају

обрачунског

периода

, 

као

и

промене

у

текућем

периоду

; 

-

упоредне

књиговодствене

износе

за

сваку

врсту

капитала

, 

емисиону

премију

и

сваку

од

резерви

од

почетка

до

краја

периода

, 

обелодањујући

посебно

сваку

промену

. 

ИЗВЕШТАЈ

О

ПОСЛОВАЊУ

Извештај

о

пословању

обавезно

прати

годишњи

закључак

. 

Овај

извештај

, 

који

је

намењен

пре

свега

акционарима

и

јавности

, 

треба

да

омогући

да

се

стекне

реална

слика

о

предузећу

као

целини

. 

Обавеза

његовог

састављања

је

прописана

за

сва

предузећа

која

подлежу

објављивању

годишњег

закључка

, 

док

инокосна

предузећа

по

правилу

немају

обавезу

сачињавања

овог

извештаја

. 

Извештај

о

пословању

треба

да

садржи

важне

догађаје

који

су

се

догодили

по

окончању

пословне

године

, 

а

до

подношења

извештаја

, 

јер

се

економска

целина

предузећа

не

може

сагледати

ван

контекса

ових

догађаја

. 

Извештај

о

пословању

треба

да

садржи

општи

поглед

и

прогнозе

управе

на

будуће

догађаје

. 

ЦИЉ

И

ЗАДАЦИ

АНАЛИЗЕ

Сврха

анализе

као

научне

методе

јесте

истраживање

или

испитивање

објекта

који

се

анализира

. 

Најважније

аналитичке

методе

на

којима

се

заснивају

све

остале

методе

, 

јесу

расчлањавање

и

упоређивање

, 

а

резултати

анализе

се

оцењују

путем

испитивања

и

просуђивања

. 

На

основу

анализе

долази

се

до

закључка

о

узроцима

који

су

условили

промену

посматране

појаве

. 

Анализа

пословања

проистекла

је

из

анализе

биланса

. 

Да

би

анализа

била

успешна

, 

она

је

условљена

разним

факторима

: 

-

личношћу

која

врши

анализу

, 

-

временом

које

је

за

то

расположиво

, 

-

документацијом

која

је

стављена

на

располагање

, 

-

околностима

под

којим

се

врши

анализа

. 

Два

основна

циља

анализе

су

интерни

и

екстерни

, 

па

у

складу

са

тим

циљевима

, 

разликујемо

и

две

врсте

анализе

. 

Интерна

анализа

је

она

анализа

која

се

врши

унутар

предузећа

и

врши

је

власник

или

руководство

предузећа

. 

Екстерну

анализу

врше

углавном

повериоци

, 

банка

, 

ревизори

и

др

. 

Циљеви

анализе

разликују

се

у

зависности

од

субјеката

за

које

се

она

спроводи

 (

власник

предузећа

, 

деоничари

, 

повериоци

, 

порески

органи

, 

привредна

штампа

, 

званична

статистика

). 

Субјект

за

кога

се

врши

анализа

поставља

циљеве

анализе

које

аналитичар

треба

да

оствари

. 

За

разлику

од

комплексних

циљева

анализе

, 

постоје

и

парцијалне

анализе

, 

које

за

циљ

имају

утврђивање

краткорочних

или

специфичних

карактеристика

предузећа

. 

ПРЕДМЕТ

АНАЛИЗЕ

Предмет

анализе

пословања

је

привредна

делатност

са

становишта

основних

пословних

процеса

. 

Коришћењем

, 

на

првом

месту

књиговодствених

, 

односно

рачуноводствених

података

и

информација

, 

као

и

екстерних

података

и

информација

, 

омогућава

се

увид

у

предмет

анализе

пословања

. 

Према

томе

, 

предмет

анализе

је

сваки

привредно

-

правни

субјект

, 

и

то

са

становишта

пословних

и

радних

процеса

и

финансија

. 

С

обзиром

на

ширину

обухвата

пословања

предузећа

, 

може

се

рећи

да

постоје

два

приступа

предмету

анализе

 – 

ужи

и

шири

. 

Предмет

економске

анализе

у

ужем

смислу

представља

биланс

предузећа

, 

и

то

биланс

стања

, 

биланс

успеха

и

биланс

токова

новца

. 

Анализа

која

има

за

предмет

биланс

назива

се

анализа

биланса

или

финансијска

анализа

. 

Финансијска

анализа

посебно

инсистира

на

анализи

финансијског

положаја

и

рентабилности

пословања

предузећа

. 

Финансијска

анализа

полази

од

предмета

анализе

који

је

новчано

изражен

. 

Комплексна

анализа

полази

од

биланса

као

предмета

анализе

, 

а

парцијална

од

књиговодствених

рачуна

. 

На

основу

податак

a 

који

се

презентира

j

у

у

билансу

стања

могуће

је

вршити

не

само

статичку

, 

већ

и

динамичку

анализу

. 

Код

статичке

анализе

, 

предмет

посматрања

је

стање

одређеног

дана

. 

Код

динамичке

анализе

посматрање

се

врши

током

времена

, 

односно

кроз

кретање

у

одређеном