Analiza poslovanja
H
H
H
5
5
5
А
А
Н
Н
А
А
Л
Л
И
И
З
З
А
А
П
П
О
О
С
С
Л
Л
О
О
В
В
А
А
Њ
Њ
А
А
Према
уџбенику
УВОД
У
АНАЛИЗУ
ПОСЛОВАЊА
Проф
.
др
Наташе
Цветковић
и
мр
Владана
Павловића
за
МЕГАТРЕНД
УНИВЕРЗИТЕТ
ПРИМЕЊЕНИХ
НАУКА
Београд
, 2005.
H
H
H
5
5
5
5
НАЧЕЛА
РАЗГРАНИЧЕЊА
Прихваћено
Шмалембахово
мишљење
,
према
којем
основни
задатак
биланса
није
приказивање
имовинског
положаја
предузећа
у
одређеном
тренутку
у
циљу
сагледавања
гарантне
супстанце
,
већ
обрачунавање
упоредивог
,
расподељивог
обрачунског
резултата
,
праћено
је
развијањем
одговарајућих
начела
,
од
којих
начело
појединачног
вредновања
и
Going concern
принцип
имају
карактер
општих
начела
,
док
су
принципи
:
реализације
,
разграничења
према
предмету
и
времену
и
импаритета
начела
у
ужем
смислу
.
Н
АЧЕЛО
ПОЈЕДИНАЧНОГ
ВРЕДНОВАЊА
Ово
начело
представља
захтев
појединачног
обухватања
и
процењивања
предмета
имовине
,
права
и
обавеза
.
Ово
начело
је
срачунато
на
заштиту
поверилаца
јер
налаже
вредновање
имовине
од
које
се
не
очекује
губитак
по
индивидуалној
набавној
цени
или
цени
коштања
.
Ово
начело
дозвољава
групна
процењивања
која
проистичу
из
појединих
процењивања
,
али
забрањује
процењивање
имовине
као
целине
.
G
OING CONCERN
ПРИНЦИП
Из
овог
принципа
произилази
периодичност
и
привременост
извештавања
,
као
и
обавеза
процењивања
по
набавној
цени
,
односно
цени
коштања
,
осим
у
случају
кад
продајна
тржишна
вредност
падне
испод
набавне
вредности
,
односно
цене
коштања
.
Н
АЧЕЛО
РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Ово
начело
дефинише
услове
за
исказивање
успеха
,
те
представља
један
од
најважнијих
принципа
за
разграничавање
сукцесивних
обрачунских
периода
.
Начело
реализације
одређује
:
-
како
се
процењују
(
обрачунавају
)
у
билансу
набављени
фактори
производње
и
завршени
готови
производи
и
-
у
којем
тренутку
се
учинци
(
услуге
и
готови
производи
)
сматрају
реализованим
и
по
том
основу
обрачунавају
као
приходи
.
Према
томе
,
ово
начело
одређује
начин
процењивања
у
билансу
свих
улагања
у
факторе
производње
и
утврђивање
тренутка
реализације
из
кога
проистичу
приходи
у
билансу
успеха
.
Н
АЧЕЛО
РАЗГРАНИЧЕЊА
ПРЕМА
ПРЕДМЕТУ
И
ВРЕМЕНУ
Ово
начело
је
у
најужој
вези
са
динамичком
теоријом
биланса
,
која
захтева
разграничење
између
периода
на
начин
који
одговара
информационим
и
циљевима
полагања
рачуна
.
Главни
проблем
периодизирања
јесте
у
додељивању
расхода
утврђеним
приходима
периода
.
У
начелу
,
приходи
настају
продајом
учинака
и
они
се
обрачунавају
сагласно
принципу
реализације
.
Ово
додељивање
потрошње
фактора
приходима
утврђеним
према
принципу
реализације
назива
се
разграничавање
према
предмету
.
Проблем
периодизирања
своди
се
,
пре
свега
,
на
обрачунавање
цене
коштања
производње
готових
производа
и
услуга
.
Поред
прихода
насталих
продајом
учинака
,
неискоришћеног
материјала
и
основних
средстава
,
који
се
обрачунавају
сагласно
принципу
реализације
,
с
једне
стране
,
и
расхода
који
се
додељују
реализованим
и
нереализованим
јединицама
учинака
,
са
друге
стране
,
појављују
се
приходи
и
расходи
чије
је
настајање
искључиво
повезано
са
протицањем
времена
.
Ови
приходи
и
расходи
могу
се
систематизовати
на
:
-
приходе
и
расходе
који
настају
периодично
,
односно
који
настају
протицањем
одређеног
временског
раздобља
,
-
приходе
и
расходе
који
настају
од
случаја
до
случаја
.
Н
АЧЕЛО
ИМПАРИТЕТА
Појам
импаритета
означава
неједнак
третман
,
а
овде
је
у
питању
неједнак
третман
нереализованих
добитака
и
нереализованих
губитака
,
који
се
сходно
начелу
импаритета
морају
унети
у
биланс
успеха
обрачунског
периода
у
коме
су
откривени
.
Принцип
импаритета
има
задатак
да
спречава
исказивање
сувише
високих
добитака
које
би
могло
да
настане
занемаривањем
расхода
,
који
се
код
састављања
годишњег
закључка
појављују
као
извесни
,
неизбежни
појединачни
пословни
губици
по
основу
очувања
(
продаје
)
делова
билансне
имовине
и
окончања
већ
закључених
уговора
.
Начело
импаритета
је
у
функцији
одржавања
капитала
,
јер
се
текући
добитак
редукује
антиципирајући
расходе
,
те
се
ограничавају
и
исплате
из
добитка
.
Евентуална
расподела
неоствареног
добитка
водила
би
сигурном
смањењу
капитала
.
ДОПУНСКА
НАЧЕЛА
БИЛАНСИРАЊА
Утврђивање
расподељивог
добитка
је
примарни
задатак
редовног
годишњег
закључка
и
у
функцији
је
заштите
повериоца
и
одржавања
капитала
.
Функцију
допуне
принципа
реализације
и
импаритета
,
на
којима
се
заснива
утврђивање
расподељивог
добитка
,
а
тиме
и
билансно
-
правне
имовине
,
обављају
принципи
:
опрезности
и
сталности
или
козистентности
.
П
РИНЦИП
ОПРЕЗНОСТИ
У
ФУНКЦИЈИ
УТВРЂИВАЊА
ПЕРИОДИЧНОГ
РЕЗУЛТАТА
И
ИМОВИНЕ
Нето
имовина
(
сопствени
капитал
)
представља
гарантну
супстанцу
јер
из
ње
повериоци
могу
у
крајњој
инстанци
намирити
своја
потраживања
.
Како
је
нето
имовина
једнака
разлици
између
имовине
и
обавеза
,
свако
процењивање
имовине
на
више
и
процењивање
обавеза
на
ниже
,
за
последицу
ће
имати
на
више
исказану
нето
имовину
,
односно
виши
периодични
резултат
.
Из
поменутог
разлога
,
у
литератури
је
широко
распрострањено
мишљење
према
коме
се
начело
опрезности
спроводи
придржавањем
принципа
реализације
,
импаритета
,
најниже
вредности
и
највише
вредности
.

H
H
H
5
5
5
15
-
Пословне
активности
обухватају
све
токове
готовине
који
се
односе
на
редовно
пословање
,
односно
на
производњу
производа
и
услуга
и
промет
робе
.
-
Активности
пласирања
и
инвестирања
су
обухваћене
у
три
групе
улагања
:
прва
група
је
у
вези
са
пословном
активношћу
;
друга
група
представља
власничка
улагања
у
друга
предузећа
;
док
трећа
група
представља
кредитна
улагања
.
-
Активности
финансирања
се
односе
на
сопствене
кредитне
изворе
финансирања
,
док
се
текуће
обавезе
или
неплански
извори
не
укључују
у
овај
сегмент
,
већ
припадају
пословним
активностима
.
ИЗВЕШТАЈ
О
ПРОМЕНАМА
НА
КАПИТАЛУ
Међународни
рачуноводствени
стандарди
предвиђају
обавезу
састављања
извештаја
о
променама
на
(
сопственом
)
капиталу
предузећа
у
периоду
између
два
билансна
стања
.
Ове
промене
одражавају
повећање
или
смањење
нето
имовине
током
тог
периода
.
Овај
извештај
приказује
:
-
нето
добитак
или
губитак
периода
;
-
сваку
ставку
прихода
и
расхода
,
добитка
или
губитка
који
се
према
захтевима
других
међународних
рачуноводствених
стандарда
признају
директно
у
капиталу
,
као
и
укупан
износ
ових
позиција
;
-
кумулативни
ефекат
промена
у
рачуноводственој
политици
и
корекције
по
основу
фундаменталних
грешака
.
Поред
наведеног
,
предузећа
алтернативно
приказују
у
овом
извештају
или
у
напоменама
:
-
промене
на
капиталу
осим
оних
који
проистичу
из
нових
уплата
власника
или
исплата
власницима
по
основу
расподеле
власницима
;
-
стање
акумулиране
добити
или
губитка
на
почетку
и
на
крају
обрачунског
периода
,
као
и
промене
у
текућем
периоду
;
-
упоредне
књиговодствене
износе
за
сваку
врсту
капитала
,
емисиону
премију
и
сваку
од
резерви
од
почетка
до
краја
периода
,
обелодањујући
посебно
сваку
промену
.
ИЗВЕШТАЈ
О
ПОСЛОВАЊУ
Извештај
о
пословању
обавезно
прати
годишњи
закључак
.
Овај
извештај
,
који
је
намењен
пре
свега
акционарима
и
јавности
,
треба
да
омогући
да
се
стекне
реална
слика
о
предузећу
као
целини
.
Обавеза
његовог
састављања
је
прописана
за
сва
предузећа
која
подлежу
објављивању
годишњег
закључка
,
док
инокосна
предузећа
по
правилу
немају
обавезу
сачињавања
овог
извештаја
.
Извештај
о
пословању
треба
да
садржи
важне
догађаје
који
су
се
догодили
по
окончању
пословне
године
,
а
до
подношења
извештаја
,
јер
се
економска
целина
предузећа
не
може
сагледати
ван
контекса
ових
догађаја
.
Извештај
о
пословању
треба
да
садржи
општи
поглед
и
прогнозе
управе
на
будуће
догађаје
.
ЦИЉ
И
ЗАДАЦИ
АНАЛИЗЕ
Сврха
анализе
као
научне
методе
јесте
истраживање
или
испитивање
објекта
који
се
анализира
.
Најважније
аналитичке
методе
на
којима
се
заснивају
све
остале
методе
,
јесу
расчлањавање
и
упоређивање
,
а
резултати
анализе
се
оцењују
путем
испитивања
и
просуђивања
.
На
основу
анализе
долази
се
до
закључка
о
узроцима
који
су
условили
промену
посматране
појаве
.
Анализа
пословања
проистекла
је
из
анализе
биланса
.
Да
би
анализа
била
успешна
,
она
је
условљена
разним
факторима
:
-
личношћу
која
врши
анализу
,
-
временом
које
је
за
то
расположиво
,
-
документацијом
која
је
стављена
на
располагање
,
-
околностима
под
којим
се
врши
анализа
.
Два
основна
циља
анализе
су
интерни
и
екстерни
,
па
у
складу
са
тим
циљевима
,
разликујемо
и
две
врсте
анализе
.
Интерна
анализа
је
она
анализа
која
се
врши
унутар
предузећа
и
врши
је
власник
или
руководство
предузећа
.
Екстерну
анализу
врше
углавном
повериоци
,
банка
,
ревизори
и
др
.
Циљеви
анализе
разликују
се
у
зависности
од
субјеката
за
које
се
она
спроводи
(
власник
предузећа
,
деоничари
,
повериоци
,
порески
органи
,
привредна
штампа
,
званична
статистика
).
Субјект
за
кога
се
врши
анализа
поставља
циљеве
анализе
које
аналитичар
треба
да
оствари
.
За
разлику
од
комплексних
циљева
анализе
,
постоје
и
парцијалне
анализе
,
које
за
циљ
имају
утврђивање
краткорочних
или
специфичних
карактеристика
предузећа
.
ПРЕДМЕТ
АНАЛИЗЕ
Предмет
анализе
пословања
је
привредна
делатност
са
становишта
основних
пословних
процеса
.
Коришћењем
,
на
првом
месту
књиговодствених
,
односно
рачуноводствених
података
и
информација
,
као
и
екстерних
података
и
информација
,
омогућава
се
увид
у
предмет
анализе
пословања
.
Према
томе
,
предмет
анализе
је
сваки
привредно
-
правни
субјект
,
и
то
са
становишта
пословних
и
радних
процеса
и
финансија
.
С
обзиром
на
ширину
обухвата
пословања
предузећа
,
може
се
рећи
да
постоје
два
приступа
предмету
анализе
–
ужи
и
шири
.
Предмет
економске
анализе
у
ужем
смислу
представља
биланс
предузећа
,
и
то
биланс
стања
,
биланс
успеха
и
биланс
токова
новца
.
Анализа
која
има
за
предмет
биланс
назива
се
анализа
биланса
или
финансијска
анализа
.
Финансијска
анализа
посебно
инсистира
на
анализи
финансијског
положаја
и
рентабилности
пословања
предузећа
.
Финансијска
анализа
полази
од
предмета
анализе
који
је
новчано
изражен
.
Комплексна
анализа
полази
од
биланса
као
предмета
анализе
,
а
парцијална
од
књиговодствених
рачуна
.
На
основу
податак
a
који
се
презентира
j
у
у
билансу
стања
могуће
је
вршити
не
само
статичку
,
већ
и
динамичку
анализу
.
Код
статичке
анализе
,
предмет
посматрања
је
стање
одређеног
дана
.
Код
динамичке
анализе
посматрање
се
врши
током
времена
,
односно
кроз
кретање
у
одређеном
H
H
H
5
5
5
20
ризик
).
Према
томе
,
у
свом
пословању
предузеће
је
изложено
пословном
,
финансијском
и
тоталном
ризику
који
се
испољава
кроз
неизвесност
остваривања
очекиваног
пословног
добитка
и
очекиваног
нето
добитка
.
ПОСЛОВНИ
РИЗИК
Пословни
ризик
одражава
степен
неизвесности
у
погледу
остваривања
пословног
добитка
као
приноса
на
укупна
пословна
средства
.
Суштина
је
у
томе
да
уколико
предузеће
има
више
фиксне
трошкове
,
утолико
је
више
изложено
ризику
да
у
случају
пада
производње
и
продаје
не
покрије
из
прихода
фиксне
трошкове
,
односно
да
послује
са
губитком
.
Пословни
ризик
се
мери
и
исказује
преко
фактора
пословног
ризика
.
Фактор
пословног
ризика
се
утврђује
из
односа
марже
покрића
и
пословног
резултата
.
добитак
пословни
покрића
маржа
ризика
пословног
фактор
=
продаје
обима
промене
%
добитка
пословног
промене
%
ризика
пословног
фактор
=
На
висину
фактора
пословног
ризика
утичу
:
-
висина
продајних
цена
;
-
висина
обима
производње
и
продаје
;
-
висина
физичког
утрошка
директног
материјала
,
енергије
,
услуга
и
директног
рада
по
јединици
производа
;
-
висина
улагања
у
основна
средства
,
јер
уколико
је
предузеће
више
улагало
у
основна
средства
утолико
има
више
фиксне
расходе
по
основу
амортизације
;
-
висина
других
фиксних
трошкова
.
ФИНАНСИЈСКИ
РИЗИК
Финансијски
ризик
представља
ризик
да
променом
услова
привређивања
просечна
каматна
стопа
на
позајмљена
средства
буде
виша
од
стопе
приноса
на
укупни
капитал
,
те
да
предузеће
неће
бити
у
могућности
да
покрије
расходе
финансирања
и
по
тој
основи
оствари
бруто
финансијски
резултат
.
Према
томе
,
што
је
удео
позајмљеног
капитала
већи
и
трошкови
које
изискује
виши
,
то
је
ризик
да
предузеће
својим
редовним
пословањем
неће
бити
у
стању
да
расходе
финансирања
покрије
из
пословног
резултата
.
Финансијиски
ризик
се
мери
и
исказује
преко
фактора
финансијског
ризика
.
Фактор
финансијског
ризика
утврђује
се
из
односа
пословног
добитка
и
нето
добитка
и
показује
за
колико
се
мења
нето
добитак
променом
пословног
добитка
.
добитак
нето
добитак
пословни
ризика
ог
финансијск
фактор
=
добитка
пословног
промене
%
добитка
нето
промене
%
ризика
ог
финансијск
фактор
=
Што
је
фактор
финансијског
ризика
нижи
,
односно
,
што
је
мања
промена
бруто
финансијског
резултата
услед
промене
пословног
резултата
,
мање
дејство
финансијске
полуге
и
тиме
је
мањи
ризик
да
предузеће
неће
бити
у
стању
да
из
пословног
резултата
покрије
расходе
финансирања
.
УКУПНИ
(
ТОТАЛНИ
)
РИЗИК
Укупни
ризик
представља
ризик
да
предузеће
не
оствари
бруто
финансијски
резултат
.
Овај
ризик
је
условљен
и
пословним
и
финансијским
ризиком
.
Укупни
ризик
се
мери
и
исказује
преко
фактора
сложеног
ризика
.
Фактор
сложеног
ризика
се
утврђује
из
односа
марже
покрића
и
нето
добитка
.
Фактор
сложеног
ризика
може
се
израчунати
и
множењем
фактора
пословног
ризика
фактором
финансијског
ризика
.
добитак
нето
покрића
маржа
ризика
укупног
фактор
=
Фактор
укупног
ризика
=
фактор
пословног
ризика
×
фактор
финансијског
ризика
АНАЛИЗА
ДОЊЕ
ТАЧКЕ
РЕНТАБИЛНОСТИ
Анализа
доње
тачке
рентабилности
има
за
циљ
да
утврди
у
којој
тачки
се
приходи
изједначавају
са
расходима
.
Сходно
утврђивању
пословног
добитка
и
бруто
добитка
утврђују
се
и
тачке
у
којима
су
једнаки
нули
,
односно
утврђују
се
тачка
неутралног
пословног
резултата
и
тачка
неутралног
бруто
финансијског
резултата
.
Тачка
у
којој
су
пословни
приходи
једнаки
збиру
варијабилних
расхода
који
су
у
њима
садржани
,
фиксних
и
претежно
фиксних
расхода
,
јесте
доња
тачка
која
обезбеђује
неутралан
пословни
резултат
.
Потребан
пословни
приход
за
остварење
неутралног
пословног
резултата
(
НПР
)
утврђује
се
на
следећи
начин
:

H
H
H
5
5
5
36
АНАЛИЗА
КАДРОВА
Запослени
представљају
критичан
ресурс
који
предузеће
користи
да
би
креирало
производе
и
услуге
сагласно
захтевима
купаца
.
Анализа
кадрова
треба
да
прикаже
обим
,
структуру
и
флуктуацију
радне
снаге
и
има
за
циљ
констатовање
узрока
који
утичу
на
смањивање
продуктивности
,
сугерисање
мера
за
побољшање
и
одређивање
оптималног
обима
и
структуре
радне
снаге
.
Обим
ангажовања
радне
снаге
условљен
је
величином
задатака
,
степеном
техничке
опремљености
трајањем
циклуса
рада
и
степеном
искоришћења
фонда
радног
времена
.
Обим
ангажовања
радне
снаге
се
може
израчунати
на
бази
:
-
броја
радника
који
је
у
радном
односу
и
-
броја
часова
проведених
на
раду
.
Обим
ангажовања
радне
снаге
израчунат
на
основу
броја
радника
који
су
у
радном
односу
јесте
,
у
ствари
обим
ангажовања
радне
снаге
.
Обим
ангажовања
радне
снаге
израчунат
на
основу
броја
часова
проведених
на
раду
показује
обим
коришћења
радне
снаге
.
Овај
показатељ
је
посебно
значајан
са
аспекта
анализе
продуктивности
рада
.
Да
би
се
донели
одговарајући
закључци
,
резултати
анализе
текућег
периода
се
упоређују
са
резултатима
претходног
периода
,
планираним
обимом
ангажовања
радне
снаге
и
са
обимом
ангажовања
радне
снаге
у
другим
предузећима
из
исте
делатности
.
Промене
ангажоване
радне
снаге
су
под
утицајем
:
промене
величине
задатака
,
промене
техничке
опремљености
,
промене
трајања
циклуса
рада
и
промене
степена
искоришћења
фонда
радног
времена
.
Анализа
структуре
запослених
се
врши
са
аспекта
:
-
квалификационе
структуре
запослених
,
-
места
рада
у
процесу
производње
,
-
сталности
рада
,
-
пола
и
старости
.
Анализа
флуктуације
подразумева
анализу
иступања
и
ступања
радника
у
радни
однос
.
Анализа
флуктуације
треба
да
открије
узроке
флуктуације
и
да
спречи
даље
осипање
искусних
радника
.
Анализа
кадрова
треба
да
покаже
и
да
ли
запослени
стављају
своја
знања
,
вештине
и
способности
у
службу
остваривања
примарних
циљева
предузећа
,
а
то
се
дешава
само
ако
су
за
то
мотивисани
на
прави
начин
.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti