1
UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIĈKOG VASPITANJA
ZAVRŠNI RAD
PRIMENA REKVIZITA U AKVA FITNESU
ĈLANOVI KOMISIJE:
1. DOC.DR SANJA MANDARIĆ
2. RED. PROF.DR DRAGAN JOCIĆ
3. ASIS.MR ZORAN BRATUŠA
STUDENT: MARIJA SPASOVIĆ 114-FV/2006
BEOGRAD, 2012.
2
SAŢETAK
Akva fitnes je aerobni vid veţbanja u vodi, sa i bez rekvizita, uz muziĉku pratnju. Kao program
prvi put se spominje 70-ih godina i ponuĊen je kao kurs na Univerzitetu u drţavi Dţordţija. Jaĉa
celokupnu muskulaturu, poboljšava rad kardiovaskularnog i respiratornog sistema, povećava
promet kiseonika, utiĉe na pokretljivost i gipkost celokupne muskulature, razvija motoriĉke
sposobnosti. Otpor vode ĉini trening daleko intenzivnijim, dok voda istovremeno štiti od povreda.
Ovaj oblik fitnesa mogu koristiti svi, bez obzira na pol i uzrast. Posebno je interesantna
raznovrsnost rekvizita i veţbi koje se mogu izvoditi pomoću njih. Rekviziti omogućavaju
bogatstvo programa, povećanje otpor vode, a neki od rekvizita omogućavaju povećanje
plovnosti veţbaĉa. Rekviziti koji se mogu primenjivati u vodi su: ruĉni tegovi, dvoruĉni drţaĉi,
rukavice sa plovnim koţicama, patike za vodu, plovne manţetne na nogama, strunjaĉe za vodu,
pojas, savitljivi štap, steper, lopta. Pored baziranja na pojedinaĉne veţbe, mogu se praviti i
koreografije. Za ovaj vid veţbanja je karakteristiĉno da se instruktor nalazi pored bazena,
demonstrira pravilno izvoĊenje veţbe i pravilan naĉin disanja, dok su veţbaĉi u vodi.
KLJUĈNE REĈI: grupni fitnes program/ aerobik/ akva aerobik/ rekviziti/ primena rekvizita
4
1.
UVOD
Još od davnina ĉovek je imao potrebu da se kreće, u poĉetku kako bi obezbedio sebi hranu
berući plodove, loveći i obraĊujući zemlju, da bi kasnije to kretanje pretvorio u zabavu i
razonodu. Danas, u epohi savremenog naĉina ţivota ljudi sve više svog slobodnog vremena
provode "sedeći" na poslu, u prevoznim sredstvima, ispred televizora ili raĉunara, što
udaljava ĉoveka od osnovnih oblika fiziĉke aktivnosti. Ovakav naĉin ţivota dovodi do
hipokinezije (smanjena telesna aktivnost), gojaznosti i stresa što ĉini smrtonosni trijas bolesti
savremene civilizacije. Mali procenat populacije, samo 10%, upraţnjava aktivnost koja pored
zdravstvenog aspekta obezbeĊuje i dobru fiziĉku aktivnost. Fiziĉka aktivnost uz adekvatno
doziranu fiziĉku veţbu ima pozitivan uĉinak na ĉovekovo psihofiziĉko zdravlje.
Akva fitnes je aerobni vid veţbanja u vodi, sa i bez rekvizita, uz muziĉku pratnju. Ovaj naĉin
veţbanja predstavlja izuzetno korisno sredstvo za regulisanje odreĊenih zdravstvenih
problema, sticanje i odrţavanje kondicije i smanjenje telesne teţine. TakoĊe, se utiĉe na
oblikovanje i jaĉanje mišića celog tela i jaĉanje mišićnog tonusa.
Usled popularnosti koje je stekao u svetu, akva fitnes je kod nas došao "na mala vrata" i u
poĉetku ga je bilo teško realizovati, zbog nedostatka adekvatnih bazena koji su potrebni za
realizovanje ovog programa. MeĊutim, kako je popularnost ovog fitnes programa rasla i kako
se interesovanje za njim povećavalo kako iz zdravstvenih, tako i iz estetskih razloga sve više
fitnes klubova se opredeljuje da u svoju ponudu uvrste i akva fitnes. Tako danas ima mnogo
više namenskih bazena za akva fitnes što doprinosi njegovom razvoju kod nas i stalnom
usavršavanju, napredovanju i uvoĊenju brojnih novina.
5
2.
TEORIJSKI OKVIR
2.1.DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA
2.1.1.
Definisanje vodene sredine
"Praksa je utvrdila da se najcelishodniji put "osvajanja vode" odvija kroz usvajanje veština,
sticanje znanja, razvoj sposobnosti i formiranje navika bezbednog ponašanja."
1
"Da bi veţbanje u vodenoj sredini bilo što efikasnije neophodno je poznavati fiziĉka svojstva
vode i mehaniĉke osnove kretanja tela u teĉnom fluidu jer vodena sredina deluje na telo, menja
njegovu putanju i brzinu i svojim impulsom menja koliĉinu kretanja trošeći mehaniĉku energiju
tela i izaziva vršenje mišićnog rada."
2
Otpor vode oznaĉava se kao sila koja deluje u suprotnom smeru od smera protoka vode i
zaustavlja pokret tela koje se nalazi u vodi. Kada se izvode veţbe u akva fitnesu otpor vode se
koristi za jaĉanje celokupne muskulature, jer savladavanje otpora predstavlja potiskivanje vodene
mase i rad protiv strujanja vode – što direktno utiĉe na razvoj mišića koji uĉestvuju u
savladavanju otpora. Otpor vode zavisi od brzine kojom se telo kreće, pri izvoĊenju veţbe. Što se
pokret brţe izvodi to je veći otpor koji trebamo savladati i obrnuto, što se pokret sporije izvodi to
je manji otpor koji trebamo savladati. Pored brzine, otpor vode zavisi i od veliĉine i oblika
površine koja se suprotstavlja vodi. Što je površina kojom se kretanje izvodi veća to je otpor vode
veći i suprotno otpor vode je manji što je površina manja.
Pritisak vode je pritisak koji na odreĊenoj dubini deluje na potopljeno telo. Taj pritisak je veći što
je telo dublje potopljeno u vodu zato što se pritisak proporcionalno povećava povećanjem dubine
vode. Voda ima veću specifiĉnu teţinu od vazduha, pa je samim tim i pritisak veći.
Potisak vode je sila koja deluje u suprotnom smeru u odnosu na teţinu tela potopljenog u vodu.
Ovo fiziĉko svojstvo vode, moţe se objasniti Arhimedovim principom, (svako telo potopljeno u
vodu gubi prividno od svoje teţine onoliko koliko je teţina istisnute teĉnosti, prilikom potapanja
tela u vodu). Zahvaljujući sili potiska, telo potopljeno u vodu ima samo 10% svoje teţine (npr.
Osoba koja ima 60 kg u vodi ima 6 kg). Pošto je specifiĉna teţina vode veća od specifiĉne teţine
ĉoveĉijeg tela, telo ima sposobnost da pluta po površini vode. Vrednost specifiĉne teţine tela
menja se od zavisnosti udela koštanog, mišićnog i masnog tkiva. Kada je procentualni udeo
masnog tkiva u ukupnoj specifiĉnoj teţini tela veći od mišićnog i koštanog onda je ukupna
specifiĉna teţina tela u vodi manja, dok je u obrnutom sluĉaju veća.
Voda kao sredina predstvavlja neprocenjivu vrednost za ĉoveka i njegovo zdravlje. Uticaj vode
na ljudski organizam je višestran i sveobuhvatan.
1
Jevtid, B. (2011). Plivanje u nastavi. Beograd: Fakulet sporta i fizičkog vaspitanja, str 11
2
Jarid, S. (1997). Humane lokomocije sa biomehanikom sporta. Beograd: Dosije, str. 227
7
Šezdesetih godina prošlog veka pojavljuje se novi vid fiziĉke aktivnosti-aerobik. Tvorac
Aerobika (
Aerobics)
je lekar Kenet Kuper koji je ovo veţbanje zasnovao upravo na oblastima iz
fiziologije fiziĉke aktivnosti. U poĉetku ovaj program bio je namenjen pripadnicima ameriĉkog
vazduhoplovstva i za astronaut muškog pola, a kasnije se širi i van granica Amerike.
Sedamdesetih godina prošlog veka plesaĉica Dţeki Sorensen razvija "Aerobni ples" (
Aerobics
dancing)
primenjujući elemente pleas, koristeći principe koje je Kuper primenjivao u svom
programu veţbanja. Koristeći proste ritmiĉke poskoke, plesne korake i pokrete uz muziku
postigla je iste efekte kao i aktivnosti koje je Kuper predlagao.
Ipak, najveći popularnost postigla je Dţejn Fonda sa svojim programom veţbanja
Workout.
Ovaj
program se zasnivao na plesnim koracima, veţbama oblikovanja i veţbama sa otporom praćene
tadašnjom popularnom muzikom. Najveća mana ovog programa je bila u neadekvatnom
doziranju intenziteta veţbanja, kako za poĉetnike tako i za srednje napredne ili one najnaprednije
veţbaĉe.
2.1.2.2. Akva fitnes
Akva fitnes predstavlja veţbanje u vodi. Sedamdesetih godina se prvi put pominje Akvarobik
(
Aquarobics
), koji je ponuĊen kao kurs na Univerzitetu u drţavi Dţordţija.
Termin
Aquarobics
proizilazi iz latinske reĉi
Aqua
što znaĉi voda i engleske reĉi
Robics
koja je
izvedena iz reĉi
Aerobics
, što znaĉi kondiciski trening koji ima svrhu da poveća snabdevanje
organizma kiseonikom, prema Vujakliji.
Akva fitnes jaĉa celokupnu muskulaturu, poboljšava rad kardiovaskularnog i respiratornog
sistema, povećava promet kiseonika, utiĉe na pokretljivost i gipkost celokupne muskulature,
razvija motoriĉke sposobnosti.
Ovaj oblik veţbanja mogu primenjivati svi bez obzira na pol i uzrast, posebno je preporuĉljiv za
decu, trudnice i starije osobe, kao i za osobe sa deformitetima, jer veţbanje u vodi dovodi do
rasterećenja zglobova, mali je rizik preopterećenja i povreĊivanja.
Programi veţbanja u vodi su najefikasniji ako traju 40-60 minuta i to minimalno tri puta
nedeljno. Bitno je da mogu veţbati i neplivaĉi, jer se veţbanje vrši u bazenima dubine od 130-
140 cm. Prilikom veţbanja mogu se koristiti rekvizite koji dodatno pomaţu oslobaĊanju u vodi.
Za ovaj program veţbanja karakteristiĉno je da se instruktor nalazi van bazena i pokazuje veţbe i
pravilan naĉin disanja na suvom, dok veţbaĉi iste rade u vodi. Veţbe se mogu izvoditi na ivici
bazena, uz ivicu bazena i u sredini bazena.
