ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ПЕЋ У ЛЕПОСАВИЋУ
СЕМИНАРСКИ РАД
МОРАЛ И ОБИЧАЈИ
Ментор:
Студент:
Мр
Слободан
Милић
Драгана
Ждраљевић,
0144/09
Лепосавић, јануар 2010. године
2
САДРЖАЈ
УВОД .............................................................................................................................. 3
МОРАЛ И ОБИЧАЈИ .................................................................................................. 4
Морал ......................................................................................................................... 5
Обичаји ...................................................................................................................... 8
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................ 12
ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................. 13
4
МОРАЛ И ОБИЧАЈИ
Заједничка одлика морала
1
и обичаја
2
је у дуготрајности. Због тога се
ове две појаве често мењају. Обично је и морал дуготрајна појава. Ако је морал
везан за традицију, онда је то обичајни морал.
Дуготрајност је заједничка црта и морала и обичаја али то не значи још
увек да треба поистоветити ове две појаве зато треба указати и на неке разлике.
Постоји разлика у настајању те две ствари.
Обичај настаје из навике дуготрајног понашања, обичај је конзервативан,
−
и споро се мења.
И морал настаје дугим понављањем, али на бази промењене свести,
−
он се лакше и брже мења
1
Морал
је настао у људском друштву, још у првобитној заједници. Током своје еволуције
човек је, најпре, живео у малим групама где је било потребно ускладити своје потребе са потребама
других. На основу изналажења решења за то, формирана су правила људског понашања и настала је
филозофска дисциплина - етика.
Морал је објективна друштвена појава која је одређена скупом правила или норми која
регулишу понашање чланова једне друштвене заједнице, али и навикама понашања. Процењивање
морала или морални суд се доноси на основу поступака, расуђивања, понашања или уопште
карактера неког човека. У складу са тим и са сложеном комуникацијом која се одвија у друштву,
људи формирају своје личности, усмеравају своју мотивацију и деловање, вреднују и суде и себи и
другима.
По
Сигмунду Фројду
је потпуно усвајање моралних норми које једно друштво прописује
практично недостижно. Због нагонске, импулсивне стране људске природе, човек тек делимично
усваја те норме, посебно оне којима се одређена понашања забрањују.
Према тумачењима
Христових учења
, „моралност је доброта према слабијима“.
Ниче
је дефинисао моралност као „смелост јачих“, a Платон као „стваралачку хармонију
целине“.
2
Обичај
је најстарија форма регулисања друштвених односа и понашања. У почетним фазама
развоја људског друштва, бројна правила понашања су настајала стихијски, а у вези са анимизмом,
култом и магијом. Та понашања, односно обичаји, временом су изгубили на својој сврсисходности
или се, једноставно, заборавило зашто су успостављени, а прерасли су у моралне норме. Пример за
то је руковање; некада се то радило како би се показало другој страни да у руци нема оружја. Данас
за тим не постоји потреба, али је обичај задржан.
