Šesto predavanje
Anomalije gravitacionog ubrzanja
I deo
Anomalije gravitacionog ubrzanja se najčešće primenjuje za
definisanje distribucije gustine stena ispod površi Zemlje.
Vrednosti anomalija su male u odnosu na apsolutne vrednosti
gravitacionog ubrzanja (obično ne prelaze 0.0001-0.001%
vrednosti
g
).
Da bi se sračunale anomalije gravitacionog ubrzanja,
potrebno je da se iz merenih vrednosti (
g
m
) otklone uticaji
onih faktora koji nisu od interesa za prospekciju.
U izrazu za anomalije gravitacionog ubrzanja (Δ
g
), merene
vrednosti gravitacionog ubrzanja (
g
m
) odnose se na fizičku
površ Zemlje, dok se normalne vrednosti (
g
0
) odnose na površ
rotacionog elipsoida.
Redukcija gravitacionog ubrzanja predstavlja "operaciju"
preračunavanja ovih veličina na isti nivo, a ostvaruje se
uvođenjem popravki (Δ
g
h
, Δ
g
s
, Δ
g
t
). Kada se gravimetrijska
ispitivanja sprovode u cilju rešavanja geoloških problema,
pogodnije je da se vrši redukcija normalnih vrednosti sa površi
rotacionog elipsoida na fizičku površ Zemlje.
Visine mernih tačaka najčešće se određuju kao rastojanja od
geoida. Zbog toga se redukcije, obično, vrše u odnosu na ovu
površ. Anomalije sračunate na taj način nazivaju se "mešovite"
anomalije (normalne vrednosti gravitacionog ubrzanja određene
su na površi rotacionog elipsoida, a redukcije se vrše u odnosu
na površ geoida).
Anomalije, kod kojih se redukcije vrše u odnosu na nivo na
kome su određene normalne vrednosti, zovu se "čiste"
anomalije.
Razlika između ova dva tipa anomalija zavisi od rastojanja
između površi geoida i elipsoida, a može da se sračuna
analitički.
Popravka za visinu
Pri redukciji normalne vrednosti gravitacionog ubrzanja sa
nivoa rotacionog elipsoida (ili geoida) na nivo tačke
posmatranja, popravka za visinu (Fajova popravka) se računa
kao normalni gradijent gravitacionog ubrzanja, uz pretpostavku
da između ovih nivoa ne postoje bilo kakve mase.
Neka
g
(
r
) predstavlja vrednost gravitacionog ubrzanja na
geoidu. Vrednost gravitacionog ubrzana na maloj udaljenosti
h
iznad geoida data je proširenim Tejlorovim redom:
r
– poluprečnik Zemlje u tački posmatranja.
....
)
(
)
(
)
(
r
g
r
h
r
g
h
r
g
