Ustupanje ugovora o građenju

Rad primljen: 20.01.2011. 

UDK: 347.435:347.454.3

USTUPANJE IZVOĐENJA RADOVA KOD UGOVORA O 

GRAĐENJU

ASSIGNMENT OF WORK IN CONSTRUCTION CONTRACTS

265

HUMANIS

TIČKE N

A

UKE I PRA

VA

Jovan Nikčević

Energoprojekt Holding

Rezime: 

U prvoj deceniji 21. veka Republika Srbija 

je otvorila širom vrata stranim investitorima. Jedna 

od značajnijih oblasti stranih investicija je oblast 

građevinarstva. U tim međunarodnim, a i domaćim 

ugovorima o građenju se svakodnevno javlja veliki 

broj karakterističnih novih odnosa i situacija između 

ugovornih strana. Ovim radom je dat osvrt na deo 

odnosa između naručioca – investitora, glavnog 

izvođača i podizvođača. Značajno je uočavanje niza 

detalja u njihovim odnosima, objašnjavanju njihovih 

prava i obaveza, a sve u cilju doprinosa efikasnijem 

ispunjavanju ugovora o građenju. Istaknut je način 

izbora podizvođača sa značajnim elementima za od-

lučivanje, i posebno odgovornosti kojima se učesnici 

ovih ugovornih poslova opterećuju.

Ključne reči: 

ugovor, naručilac, izvođač, podizvođač, 

podizvođenje

Abstract: 

In the first decade of the 21st century the 

Republic of Serbia has widely opened the door to the 

foreign investors. One of the important fields of foreign 

investments is the field of construction. A great number 

of distinctive new relations and situations between 

contracting parties have constantly been appearing in 

the international, as well as in the domestic contracts 

of construction. This paper shows a part of relations 

among purchaser – investor, main contractor and 

subcontractor. It is important to notice a series of 

details in their relations, and simplification of their 

rights and duties, with the aim of effective fulfillment 

of contracts of construction. The authors emphasize the 

way of choosing the subcontractor with the significant 

elements for deciding, as well as responsibilities of 

partners charged for contracting works. 

Key words: 

contract, purchaser, contractor, subcontrac-

tor, subcontracting

Doc. dr Ivan Nikčević

Univerzitet Singidunum

266

HUMANIS

TIČKE N

A

UKE I PRA

VA

1. UVOD

Polazeći od povećane učestalosti i zna-

čaja investicionih radova u poslednje dve 

decenije, kako na međunarodnom tako i 

na domaćem planu, s pravom se zaključu-

je da je jedna od temeljnih karakteristika 

ugovora o građenju stalan razvoj njego-

ve unutrašnje strukture, kako u pogledu 

vrste i obima posla koji reguliše, tako i u 

pogledu broja učesnika koji takve poslove 

obavljaju [1]. Tako se, u sve većoj meri, 

pored uobičajenih poslova građenja, sa-

stavnim delom građevinskog posla smatra 

i isporuka i montaža investicione opreme 

i drugi specifični poslovi koji prethode 

izgradnji, a koji se odnose na pripremne 

i istražne radove, projektovanje, nadzor 

nad izvođenjem radova i ostalo. 

Složenost i struktura građevinskog 

poduhvata najčešće su praćeni i komplek-

snim odnosima među njegovim učesnici-

ma, što u velikoj meri zavisi i od njihovog 

pristupa u načinu ugovaranja. Tako, uz 

mogućnost raznovrsnih modaliteta, ra-

zlikujemo dva osnovna tipa ugovora koji 

se u savremenoj praksi građenja najčešće 

primenjuju, a to su: ugovori po sistemu 

„ključ u ruke“ („turn-key contract“ ili 

„comprehensive contracts“) i ugovori koji 

se zaključuju po „sistemu odvojenih ugo-

vora“ („separate contracts“) kada se sve 

grupe određenih činidbi (građenje, ispo-

ruka, montaža i sl.) poveravaju različitim 

pravnim subjektima [2]. Osnovni krite-

rijum njihovog razlikovanja jeste i obim 

posla koji preuzima izvođač, jer se kod 

ugovora „ključ u ruke“, izvođač obavezu-

je na izvršenje svih radova, uključujući i 

projektovanje, nadzor, izvođenje, isporu-

ku i ostalo, dok se kod drugog tipa ugovo-

ra, angažuju različiti subjekti za svaku od 

grupa radova. 

Razlikovanje ovih tipova ugovora 

odražava se u tom smislu što se kod ugo-

vora „ključ u ruke“, može pojaviti jedan 

(glavni) izvođač, dok se u drugom slučaju, 

kod zaključivanja „odvojenih ugovora“, 

može pojaviti jedan ili više izvođača, u 

zavisnosti od volje naručioca.

U oba slučaja, bilo da postoji jedan 

(glavni) ili više izvođača, oni svoj deo 

posla mogu ustupiti podizvođačima, uz 

manja ili veća ograničenja koja postavlja 

naručilac, već u tenderskoj dokumenta-

ciji (saglasnost naručioca, obim posla do 

određenog procenta koji mora obaviti 

izvođač sam i sl.). Time se otvara i pitanje 

načina na koji se učesnici posla povezuju, 

kako u vertikalnom tako i u horizontal-

nom smeru. 

Jedan od najčešćih vidova povezivanja 

učesnika na istom nivou je povezivanje 

putem osnivanja privremenih grupacija 

za zajedničko izvršenje posla, koje su u 

praksi poznatije kao tzv. „konzorcijumi“. 

Takve grupacije predstavljaju jedinstven 

subjekt, jer se pojavljuju bilo u ulozi na-

ručioca, bilo u ulozi izvođača. U pogle-

du statusnog prava, treba uzeti u obzir 

različit način njihovog regulisanja, od 

države do države. Konkretno, u našem 

pravnom sistemu, konzorcijumi nemaju 

status pravnog lica, već predstavljaju pri-

vremene grupe za zajedničko izvršenje 

posla, bez identiteta konkretnog pravnog 

subjekta, iako se u ugovornim odnosima 

pojavljuju kao jedna ugovorna strana. 

S druge strane, povezivanje učesnika u 

vertikalnom smeru podrazumeva odnos 

na čijem se vrhu nalazi naručilac, koji an-

gažuje jednog ili više izvođača, a ovi dalje 

jednog ili više podizvođača, bilo po sop-

stvenom nahođenju, bilo prema instruk-

cijama i uz saglasnost naručioca.

268

HUMANIS

TIČKE N

A

UKE I PRA

VA

razlikuju. Takve razlike nastaju zbog pri-

rode odnosa koji nastaju zaključenjem 

ugovora između naručioca i izvođača, a 

iz kojih proizlaze njihovi različiti intere-

si. Interes naručioca je pouzdan izvođač, 

sposoban da izvrši ugovorom preuzete 

obaveze, na ugovoren način i u ugovore-

nom roku, sa što manje neizvesnosti. Bez 

obzira na zaštitu naručioca kroz odgovor-

nost izvođača i institut naknade štete, pri-

marni interes naručioca jesu ugovorom 

predviđeni radovi u ugovorenom roku, 

a ne odgovornost izvođača i naplata ugo-

vornih kazni i drugih naknada zbog izi-

gravanja i neizvršenja ugovornih obaveza, 

bilo od strane izvođača ili podizvođača i 

onda kada takve naknade glase na velike 

iznose.

2.1. IZBOR PODIZVOđAČA

Svako ustupanje radova podizvo-

đačima, na izvestan način „relativizira“ 

sposobnost izvođača i stvara potrebu do-

datne kontrole i praćenja realizacije ugo-

vora, jer podizvođač nije uvek u dovoljnoj 

meri poznat naručiocu. Nasuprot tome, 

interes izvođača za uključivanje podizvo-

đača, najčešće je uzrokovan činjenicom 

da izvođač nije u mogućnosti da radove 

izvede sam. Pored toga, izvođač, za nižu 

cenu od postignute sa naručiocem, teret 

i obaveze iz osnovnog ugovora prenosi 

na podizvođača, što na izvestan način ra-

sterećuje njegove kapacitete. U kontekstu 

prethodnog, mišljenja smo da, ukoliko 

ugovorom nije šta drugo predviđeno, 

pravo izvođača na ustupanje radova po-

dizvođačima i pravo naručioca da uskrati 

saglasnost na izbor podizvođača, moraju 

biti ograničeni. Tako bi izvođač mogao 

samostalno da izabere podizvođača (ru-

kovodeći se, pre svega, načelima dobrog 

privrednika), ali pod uslovom da u što 

kraćem roku obavesti naručioca o njego-

voj ličnosti i sadržini ugovorenih uslova 

u podizvođačkom ugovoru. Dakle, pravo 

izbora bi ostalo na izvođaču ali bi naru-

čilac mogao da prigovori i uskrati sagla-

snost ukoliko ustanovi da izvođač nije 

izvršio izbor u skladu sa načelom dobrog 

privrednika, da je izabrao podizvođača 

koji nema adekvatne reference, da zbog 

bilo kojeg drugog razloga nije sposoban 

da izvede podizvođačke radove koji su mu 

ustupljeni, ili je pak podizvođački ugovor 

takav da otvara mogućnost da radovi ne 

budu izvedeni u roku i na način koji je 

ugovoren osnovnim ugovorom. Tada 

bi, kao što smo rekli, postojali opravda-

ni razlozi da naručilac uskrati saglasnost 

na izbor podizvođača. Takve okolnosti 

bi se, naravno, procenjivale od slučaja 

do slučaja, ali bi, ponavljamo, obe strane 

morale biti rukovođene načelima dobrog 

privrednika i dobrog stručnjaka. S druge 

strane, ni pravo naručioca ne treba biti 

neograničeno jer bi on njime mogao da 

uslovljava izvođača i neograničeno odlaže 

početak izvođenja radova, za šta u pojedi-

nim situacijama može imati itekakvih in-

teresa. Bez obzira na prethodno, u onim 

situacijama kada bi u ponudi izvođača bili 

navedeni i podizvođači sa kojima izvođač 

namerava da izvede radove, ukoliko takvu 

ponudu prihvati, naručilac ne bi mogao 

da uskrati saglasnost na izbor podizvođa-

ča.

Znači, prethodni stavovi važe samo 

pod pretpostavkom da tenderskom doku-

mentacijom ili ugovorom između naruči-

oca i izvođača, nisu predviđeni konkretni 

uslovi i ograničenja za izbor podizvođača,