1
Rutiranje i protokoli rutiranja
Rutiranje uvod
• Rutiranje je proces prosle
đ
ivanja paketa od ulaznog do
izlaznog interfejsa.
• Ruter pravi odluke na osnovu pore
đ
enja mrežnog dela
destinacione IP adrese svakog paketa i sadržaja ruting
tabele.
• Da bi se paketi ispravno prosle
đ
ivali, ruter u svojoj ruting
tabeli mora da ima odgovaraju
ć
e rute.
• Ukoliko ruter ne zna gde da prosledi paket, on paket
odbacuje i ICMP porukom obaveštava pošiljaoca o tom
doga
đ
aju
2
Vrste ruta
Stati
č
ke rute
• Unosi administrator, svaku pojedina
č
no.
• Odgovaraju
ć
e rešenje za male mreže ili za neke
specifi
č
ne situacije
• U velikim mrežama ubacivanje nove rute bi zna
č
ilo
rekonfiguraciju svih rutera u datoj mreži.
• Stati
č
ke rute nemaju mogu
ć
nost adaptacije ne promenu
topologije mreže.
• Stati
č
ka ruta može da ukazuje ili na izlazni interfejs na
datom ruteru (ako nije u pitanju medijum na kojem može
da bude više rutera – primer Ethernet) ili na adresu
interfejsa susednog rutera.
4
Dinami
č
ko rutiranje
• Cilj ruting protokola je da popunjavaju ruting tabele.
• Ruteri ruting protokolima razmenjuju informacije o
mrežama do kojih znaju putanje i na taj na
č
in
obezbe
đ
uju da svi ruteri u nekom domenu imaju itu
informaciju.
• Koriš
ć
enjem ruting protokola mreža može da reaguje na
promene u topologiji.
• Mreža je konvergirala ako svi ruteri u mreži imaju istu
sliku topologije.
• Vreme konvergencije je vreme od trenutka nastanka
promene u mreži do trenutka kada ponovo svi ruteri
imaju istu sliku nove topologije.
• Brzina konvergencije je bitan parametar za odre
đ
ivanje
kvaliteta ruting protokola
• Ruter bira najbolju rutu na osnovu metrike.
Funkcionisanje ruting protokola
5
Klase ruting protokola
Algoritmi ruting protokola se dele u dve klase:
•
distance vector
•
link-state
Koncepti Distance vector protokola
•
DV ruting protokoli šalju periodi
č
no sadržaj svoje ruting tabele, bez
obzira na to da li je došlo do promene topologije ili ne.
•
Pošto jedan ruter prosle
đ
uje i informacije o rutama o kojima je
informaciju dobio od drugih rutera, ovaj mehanizam se još zove i
“routing by rumour”.
•
Algoritam na osnovu kojeg se odre
đ
uje najbolja ruta je Bellman-Ford
algoritam.
7
Koncepti Link-State protokola
• Algoritam koji se koristi za odre
đ
ivanje najbolje rute
je Dijkstras algoritam ili SPF (shortest path first)
algoritam.
• Ruteri u LS ruting protokolima uspostavljaju
neighbor odnos sa susednim ruterima i šalju svim
ruterima u domenu samo status svojih interfejsa
(Link state advertisments)
• Na osnovu skupa svih statusa interfejsa u
odre
đ
enom domenu, svi ruteri su u stanju da dobiju
istu topologiju mreže datog domena (topološka
baza).
• Na datu topologiju se primenjuje Dijkstra algoritam i
najbolje rute se ubacuju u ruting tabelu.
Link-State Concepts
