POJAM,PREDMET I SISTEMATIKA POSEBNOG DELA PREKRSAJNOG P.

Posebni deo prek.prava je deo tog prava koji obuhvata niz propisa predvidjenih u zakonima, uredbama i odlukama SO kojima

su odredjeni pojedinacni prek.kroz preciziranje samostalne dispozicije i sankcije.
-

Opsti deo precizira opste uslove za postojanje prekrsaja,odgovornost,sankcije I njihovu primenu,a posebni deo sve te opste

elemente realizuje na konkretne prekrsaje iz raznih oblasti rada,zivota I ponasanja,zajedno sa posebno predvidjenom prekrsajnom
sankcijom.
-

Klasifikuju se I grupisu vodeci racuna najpre o grupnom zastitnom objektu ili o drustvenoj vrednosti koja se zasticuje

odredjenom grupom prekrsaja.
-

Prekrsaji su svrstani u sl.grupe: iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja,deviznog poslovanja, kreditnih odnosa sa

inostranstvom,carinske prekrsaje,protiv bezbednosti saobracaja,protiv JRM,u vezi sa oruzjem I municijom,okupljanjem gradjana, licnom
kartom,iz oblasti platnog prometa I poreske prekrsaje.

Prekrsaji protiv JRM

Predstavljaju jednu od najznacajnih grupa prek.zbog cinjenica da se njima stite JRM kao sve znacajne kategorije javnog poretka.

U otkrivanju, prijavljivanju I sprecavanju ovih prekrsaja organi unutrasnjih poslova imaju najznacajniju ulogu. Zakon o JRM sadrzi 16
prekrsaja I 2 KD (kojima se stite OSL u obavljanju poslova bezbednosti ili odrzavanja JRM.
-

JRM - uskladjeno stanje medjusobnih odnosa ljudi nastalo njihovim ponasanjem na javnom mestu I delovanjem organa I

organizacija   u   javnom   zivotu   radi   obezbedjenja   jednakih   uslova   za   ostvarivanje   prava  gradjana  na   licnu   I  imovinsku   sigurnost,mir   I
spokojstvo,privatni zivot,slobodu kretanja,ocuvanje javnog morala I ljudskog dostojanstva I prava maloletnika na zastitu. Krsenje ovako
definisanog  javnog   reda  I  mira je   istovremeno  I  krsenje  javnog   poretka  koji  je  regulisan  brojnim   propisima,sto   dovedi  do  vodjenja
prekrsajnog ili krivicnog postupka.
-

Zastitni objekat ovih prek je JRM. Vrse se uglavnoj na javnom mestu (koje je bitan elemenat ovih prek) – svako mesto na kojem

je Slobodan pristup relativno neodredjenom broju gradjana.
-

Radnja izvrsenje je uglavnom u formi cinjenja, posledica je najcesce odredjena kao povreda ili konkretna opasnost u vidu

remecenja JRM, ugrozavanja JRM. Ucinioci su najcesce FL.
-

U ovu grupusvrstani su:svadja I vika,pretnja,vredjanje,vrsenje nasilja ili tuca,neovlasceno paljenje raketa,kockanje,preprodaja

ulaznica,prosjacenje,skitnicenje,vracanje,prostitucija,remecenje mira glasnom muzikom,drzanje opasnih zivotinja bez nadzora itd. I 2 KD –
ometanje I sprecavanje OSL u vrsenju sl. duznosti.

Spoljnotrgovinski prekrsaji ,devizni I prekrsaji iz oblasti kreditnih odnosa sa inostranstvom

Spoljnotrgovinsko poslovanje je u nasoj drz.regulisano zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju,pod kojim se podrazumeva

spoljnotrgovinski promet I obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu. Prvi deo spoljnotrgovinskog poslovanja se odnosi na
spoljnotrgovinski promet koji predstavlja promet roba I usluga izmedju domacih pravnih lica I stranih pravnih I FL.
-

Ovlascenje za obavljanje ovih poslova ima samo ono PL koje ispunjava odgovarajuce uslove (obaveza upisa u sudski registar

za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova) propisane navedenim zakonom I medjunarodnim ugovorima I propisima donetim u cilju njihove
realizacije.
-

Drugi deo se odnosi na vrsenje raznih slozenih proizvodnih I neproizvodnih usluga koje se vrse po nalogu jednog od poslovnih

partnera:spedicija,osiguranje,usluzne delatnosti u vidu prerade,turizam,gradjevinarstvo itd. Ove aktivnosti se obavljeju u skladu sa
propisima zemlje u kojoj se obavljaju.
-

Kao izvrsioci prekrsaja su odredjeni: domaca PL I odgovorna lica u njima,domaci preduzetnici I domaca I strana FL. Posledica

ovih prekrsaja je nanosenje stete drzavnim prihodima ili pojedinim PL - subjektima spoljnotrgovinskog prometa ili u ugrozavanje
nesmetanog I pravilnog vrsenja tog poslovanja. Predvidjene su novcane kazne. Od zastitnih mera za ove prekrsaje su predvidjene:
oduzimanje predmeta I zabrana vrsenja samostalne delatnosti.
-

Devizno poslovanje je odredjeno kao nacin palcanja I naplacivanja u poslovanju sa inostranstvom,kao I obavljanje drugih

privrednih delatnosti sa inostranstvom.Kao izvrsioci ovih prekrsaja su odredjeni FL, PL,odgovorna lica u PL I preduzetnici. Posledica ovih
prekrsaja je predvidjena kao ostecenje drzavne imovine ili imovine pojedinih pravnih lica ili u ugorzavanju normalnog funk.deviznog
poslovanja. Novcane kazne su redovan oblik sankcija s tim sto su predvidjene u granicama minimum I maksimuma. Od zastitnih mera
predvidjene su zabrana obavljanja delatnosti za pravna lica I zabrana obavljanja samostalne delatnosti za preduzetnike. Najcesce pojave
koje su pokrivene prek.sankcijama u domenu spoljnotrgovinskog I deviznog poslovanja su zabelezene u oblastima kao sto su:kupoprodaja
prava izvoza,fiktivni izvoz I uvoz robe I usluga,nezakoniti menjacki poslovi,krijumcarenje novca itd.
-

Kreditni poslovi sa inostranstvom registruju se kod NBS. U tim poslovima ucestvuju domace banke I dr.finansijske organizacije

u ulozi korisnika I u ulozi davaoca kredita. Kao kredit smatra se duznicko-poverilacki odnos zasnovan na ustupanju prava raspolaganja
novcem od strane poverioca duzniku na izvesno vreme I pod uslovima odredjenim ugovorom o kreditu. Kao prek u ovoj oblasti pojavljuje

se zakljucenje kreditnog posla protivno odredbama Zakona ili neregistrovanje ugovora o kreditnom poslu, jemstva I garancija ili
nepodnosnje obavestenja o nameni zakljucivanja tog ugovora.

Carinski prekrsaji

Zastitni objekat car prek je carinski sistem RS zasnovan na Carinskom zakonu I nizu podzakonski akata donesenih na osnovu

njega.
-

Carine predstavljaju posebnu vrstu drzavnog poreza ili javne dazbine,kao obavezu vlasnika robe dapo dolasku na granicnu liniju

plati propisani iznos novca u korist drzave.
-

Carine su sredstva putem kojih drzava ostvaruje odredjene ciljeve kao sto su:fiskalni,zastitni,socijalni I ekonomski. Prekrsaji se

dele na: krijumcarenje,carinske utaje I carinske neurednosti ucinilaca od kojih se pojavljjuju FL, PL,odgovorna lica I preduzetnici.
-

Radnje tih subjekata su I u formi cinjenja I u formi necinjanja,a posledica je ugrozavanje pravilnog funkcionisanja carinskog

sistema,koje je sekundarno zbog toga sto je povreda norme primarna. Osnovna sankcija za izvrsioce prek.je novcana kazna koja je
propisana u rasponima minimuma I maksimuma I srazmerno vrednosti robe, s tim da je max iznos odredjen u petostrukom iznosu vrednosti
robe.   Za   izvrsioce   nekih   carinskih   prek.predvidjena   je   I   zastitna   mera   oduzimanja   predmeta,odnosno   zastitna   meta   oduzimanje
prevoznog,prenosnog ili drugog sredstva koje je posluzilo u izvrsenju prek. Roba se moze oduzeti putem zastitne mere I kad nije svojina
izvrsioca prekrsaja, ali se time ne dira u pravo trecih lica da traze naknadu stete od izvrsioca prekrsaja. Za oduzimanje prevoznog sredstva
trazi se ispunjenje posebnog uslova, to je da je vrednost robe koja je predmet prekrsaja, veca od 1/3 vrednosti prevoznog sredstva koje je
posluzilo za izvrsenje prek. Vrednost robe I okolnosti izvrsenja prek ne uticu na oduzimanje prevoznog sredstva ukoliko je ono specijalno
prepravljeno ili napravljeno za skrivanje robe I izvrsenej prek.
-

Laksi prek:netacno prijavljivanje I deklarisanje vrednosti robe,kolicine robe,vrste robe I porekla robe. Tezi:prenosenje skrivene

robe preko carinskog prelaza,neprijavljivanje robe koja se unosi u carinsko podrucje,prenosenje robe van granicnog prelaza, lazno
prikazivanje privremeno iznete robe...

Poreski prekrsaji

Materija poreza je regulisana Zakonom o osnovama poreskog sistema I Zakonom o poreskom postupku I poreskoj admin., a

potom I nizom drugih zakonskih I podzakonskih akata.
-

Porez je deo dohotka ili imovine koji drzava na osnovu pozicija vlasti uzima od FL I PL u cilju pokrivanja sopstvenih rashoda,ne

obavljajuci neku protivcinidbu za uzvrat.
-

Nas poreski sistem predvidja vise vrsta poreza:porez na promet,porez na dobit,na dohodak,na imovinu,na prihod od

medjunarodnog saobracaja,na upotrebu, drzanje I nosenje pokretnih stvari, vandredni porezi... Porez na promet ima 3 oblika:akcize,porez
na promet proizvoda I porez na promet usluga. Akcizom se oporezuje promet zakonom tacno odredjenih grupa proizvoda:derivati nafte,
alkohol,cigarete.
-

Kao izvrsioci brojnih poreskih prek pojavljuju se FL, PL,odgovorna lica I preduzetnici. Njihove radnje su precizirane najcesce kao

necinjenje. Posledica je predvidjena kao ostecenje drzavnih prihoda ili ugrozavanje poreskog sistema I finansijskih interesa drzave. Uz
novcane kazne izvrsiocima se mogu izreci I zastitne mere zabrane obavljanja odredjenih delatnosti I zabrana vrsenja odredjenih poslova.
-

Neki od prek: nepodnosenje I neblagovremeno podnosenje poreske prijave I prijavljivanje manjih iznosa poreza.

Saobracajni prekrsaji

Drzava predvidja I propisuje niz propisa kojima se stanje u JS regulise na nacin da se saobracaj odvija sa sto manje problema I

stetnih posledica. Stetne posledice koje proizilaze iz odvijanja saobracaja obuhvataju smrtne povrede,telesne povrede I velike materijalne
stete.
-

Objektivni faktori: tehn.neispravnost vozila, nagli porast prevoznih sredstava I nedovaoljan broj adekvatnih saobracajnica.

Subjektivni faktori koji su vezani za pojedine ucesnike u saobracaju su:nepridrzavanje saobracajnih propisa,neposedovanje adekvatne opste
I saobracajne kulture,fizicka ili psihicka nesposobnost za voznju,alkoholisanost,drogiranost I agresivnost u voznji.
-

Nepridrzavanje saobracajnih propisa najcesci je uzrok nezgoda u saobracaju. Saobracajnim prek ugrozava se bezbednost

saobracaja I opsta sigurnost ljudi I imovine.
-

Zakonom o osnovama bezbednosti saobracaja na javnim putevima regulisana je oblast javnog saobracaja I nizom drugih

podzakonskih propisa. Saobracajnim propisima su odredjeni pojedini prek I sankcije za ucinioce,od kojih su najcesce NK I kazna zatvora koja
je za najteze prek propisana I u najduzem trajanju od 60 dana. Za ucinioce ovih prek predvidjena je I zastitna mera zabrane upravljanja
motornim vozilom. Ova zastitna mera sastoji se u zabrani uciniocu prek da upravlja MV odredjene vrste ili kategorije, a izvrsava se na nacin
da se uciniocu oduzima VD ili zabranjuje njeno izdavanje (moze se izreci uz kaznu ili samostalno). Izricanje mere je fakultativno I zavisi od
procene okolnosti I uslova od strane nadleznog organa (vodi se racuna da li je izvrsilac prekrsaja vozac po zanimanju). Trajanje mere je od 3
meseca do 1 god.

strucnu pomoc branica koga sam izabere(formalna odbrana). Sud je duzan da o ovom pravu pouci okrivljenog
prilikom prvog ispitivanja.
-

Princip upotrebe jezika u prek.postupku

-u upotrebi je srpski jezik latinicnog ili cirilicnog pisma,ekavskog

ili ijekavskog izgovora. Okrivljeni,svedoci I druga lica koja ucestvuju u prek.postupku imaju pravo da pri izvodjenju
pojedinih radnja u postupku ili na usmenom pretresu upotrebljavaju svoj jezik.

Princip dvostepenosti prek.post

-to znaci da se protiv odluka nadleznih organa donetih u prvom stepenu

moze izjaviti zalba. Presude I resenja postaju pravosnazne momentum donosenja konacne presude od strane
drugostepenog organa tj.viseg prekrsajnog suda. Na njegovu odluku nema vise prava ulaganja zalbe.
-

Princip zabrane preinacenja na gore

-je predvidjena za slucaj ulaganja zalbe kao redovnogpravnog leka I

zahteva ponavljanje postupka kao vandrednog pravnog leka samo u korist okrivljenog. Okrivljeni ne moze proci
gore zato sto se na odluku zalio ili trazio ponavljanje postupka.
-

Princip naknade stete neopravdano zadrzanom ili kaznjenom licu

-neopravdano zadrzanim smatra se

lice koje je liseno slobode a nije pokrenut prek.postupak a neopravdano kaznjenim se smatra lice koje je odlukom
nadleznog organa osudjeno a kasnije povodom pravnog leka donesena oslobadjajuca odluka. Za resavanje pitanja
naknade stete nadlezno je Ministarstvo za poslove pravosudja.
-

Princip pravne pomoci

- sudovi I organi uprave su duzni da jedni drugima tj.medjusobno pruzaju svu

potrebnu pravnu pomoc u poslovima iz svoje nadleznosti.
-

Princip javnosti

-znaci pravo stranaka I gradjana da budu obavesteni o toku prek.postupkai radnjama

koje se u njemu preduzimaju neposredno ili putem sredstava obavestavanja. Javnost sluzi opstem interesu I
interesu svakog pojedinog ucesnika u postupku. Javnost rada se obezbedjuje: javnim odrzavanjem pretresa,
objavljivanjem odluka, davanjem obavestenja zainteresovanim licima o toku prek.postupka I upoznavanjem
javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja. Javnost rada se moze u potpunosti ili delimicno
iskljuciti iz razloga cuvanja tajne, zastite morala, interesa maloletnika…

ORGANI ZA VODJENJE PREK. POSTUPKA

Prek.postupak obuhvata preduzimanje niza razlicitih prek.procesnih radnji od strane razlicitih I nadleznih

prek.procesnih subjekata, a sastoje se u pokretanju, vodjenju I zavrsetku PP.
-

Svojstvo prekrsajnoprocesnog subjekta ima FLiliPL,domace I strano kao I odgovorno lice u pravnom licu.

Svi prekrsajno procesni subjekti se svrstavaju u glavne I sporedne.Glavni su nosioci glavnih prek.procesnih funkcija
I imaju interes da se prekrsajno procesni zadaci ostvare u celosti. Tosu okrivljeni I organ nadlezan za pokretanje I
vodjenje prek.postupka. Sporedni subjekti su nosioci sporednih funkcija I imaju posredan interes za resavanje
procesnih stvari:osteceni,svedoci,vestaci,tumaci, prevodioci, zakonski zastupnici, OSL organa unutrasnjih
poslova...
-

Prek.post.u prvom stepenu vode prek.sudovi(sudija pojedinac profesionalac). Prek.post.u drugom

stepenu vodi visi prekrsajni sud u vecu sastavljenom od troje sudija profesionalaca. Prek. postupak zbog carinskih
prek. vodi Komisija za carinske prek. to je regulisano Carinskim zakonom I Zakonom o deviznom poslovanju. Sudije
za prek.imenuje I razresava vlada na predlog ministra pravde. Imenovanje se vrsi na period od 8 godina. Opsti
uslovi:domaci drzavljanin,diplomirani pravnik,da ima polozen odgovarajuci ispit,najmanje 3 g iskustva na pravnim
poslovima nakon diplomiranja.

STVARNA NADLEZNOST

Stvarna nadleznost prvostepenog prek.suda je njegovo pravo I duznost da u zakonito pokrenutom I

sprovedenom postupku razjasni I razresi konkretnu prekrsajnu stvar. Prek.sud odlucuje o zahtevu za ponavljanje
postupkai vrsi druge poslove odredjene zakonom. Visi prek.sud odlucuje o zalbama na odluke provstepenog

prek.suda,o zalbama na odluke koje u prekrsajnom postupku donose organi uprave, od drugih poslova: pregled I
prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke I izvestaje potrebne za pracenje prek.prakse, primenu zakona …

MESNA NADLEZNOST

Mesna nadleznost organa za vodjenje prek.postupka predstavlja pravo I duznost nekog od stvarno

nadleznih organa da razmatra I resi prekrsajnu stvar na osnovu odredjene teritorijalne veze koja postoji izmedju
organa I prekrsaja,odnosno njegovog izvrsioca.
-

Mesna nadleznost moze da bude redovna I vanredna. Prema redovnoj prek.postupak se vodi pred

mesno nadleznim organom za prek.,a vanredna se primenjuje izuzetno,kada se ne moze primeniti ni jedan od
kriterijuma za redovnu mesnu nadleznost. Za vodjenje prek.postupka u prvom stepenu mesno je nadlezan sud na
cijem podrucju je prekrsaj ucinjen ili pokusan. Zakonom je kao mesto izvrsenja odredjeno ono mesto gde je
ucinilac radiokod prek.izvrsenih cinjenjem,ili bio duzan da radi kod prek.ucinjenih necinjenjem,a I mesto gde je
posledica prek.nastupila. Kao mesto pokusaja se podrazumeva ono mesto gde je ucinilac radio I mesto gde je
prema umisljaju ucinioca posledica imala ili mogla da nastupi.
-

Ako je prek.izvrsen ili pokusan na podrucju vise prek.sudova, prema principu prava prvenstva nadlezan

je sud koji je prvi zapoceo postupak, a ako postupak nije zapocet nadlezan je sud kome je podnet zahtev za
pokretanje PP. Vodjenje PP protiv odgovornog lica u PL, nadlezan je sud po mestu sedista PL.  Ako je prekrsaj
ucinjen na domacem brodu ili vazduhoplovu, za vodjenje PP u prvom stepenu nadlezan je sud na cijem podrucju
se nalazi domaca luka ili vazduhoplovno prsitaniste u kome se zavrsava putovanje ucinioca prek. ako je ucinlac
clan posade nadlezan je sud na cijem podrucju se nalazi maticna luka ili pristaniste. Ako ne moze da se utvrdi
mesto izvrsenja prek,mesno je nadlezan onaj sud na cijem podrucju okrivljeni ima prebivaliste ili boraviste. Ako se
ne zna ni mesto izvrsenja prek,ni prebivaliste ni boraviste okrivljenog,nadlezan je sud na cijem se podrucju
okrivljeni pronadje,odnosno uhvati ili sam prijavi.

VANREDNE NADLEZNOSTI I SUKOB NADLEZNOSTI

Vanredne nadleznosti:slucajevi kada se radi o spajanju I razdvajanju prek.postupka,izuzecima od

vodjenja jedinstvenog postupka,delegiranju nadleznosti,te resavanju sukoba nadleznosti.
-

Spajanje prek.postupaka se vrsi iz razloga racionalnosti I efikasnosti a posledica toga je vodjenje

jedinstvenog postupka I donosenje jedinstvene presude,izuzev u situaciji kad razlog celishodnosti nalaze da se
postupak razdvoji I donese jedna presuda.
-

Delegiranje mesne nadleznosti je prenosenje mesne nadleznosti sa jednog, inace nadleznog suda na

drugi mesno nadlezan sud iz razloga sto je nadlezni sud iz pravnih(izuzecem sudija onemoguceno je sudjenje)I
stvarnih razloga(elementarne nepogode)sprecen da postupa u odredjenom predmetu. Delegiranje se moze
odnositi samo na mesnu a ne I stvarnu nadleznost.
-

Na nenadleznost sud moze biti upozoren,ali je prvenstvena obaveza suda dapo sl. duznosti vodi racuna o

svojoj stvarnoj I mesnoj nadleznosti I cim primeti da nije nadlezan da se resenjem oglasi nenadleznim I odmah po
njegovoj pravosnaznosti predmet dostavi nadleznom sudu ili drugom nadleznom organu,po njegovoj proceni. Ako
sud kome je predmet dostavljen smatra sebe nenadeznim,nece se moci oglasiti nenadleznim vec moze pokrenuti
postupak za resenje sukoba nadleznosti pred visim prek.sudom,koji o tome resava.

IZUZECE