UNIVERZITET ALFA
FAKULTET ZA MENADŽMENT
SREMSKI KARLOVCI
NJEGOŠEVA 1A
SEMINARSKI RAD
PREDMET: SOCIOLOGIJA
Tema: Uloga i značaj interneta u vaspitno-obrazovnom radu
Predmetni nastavnik: Student :
S A D R Ž A J
Uvod ............................................................................................................ 3
Pojam, uloga i značaj obrazovanja............................................................. 4
Evolucija računara u vaspitno- obrazovnom procesu .................................. 5
Primena savremenih tehnologija u obrazovanju........................................ 6
Pojam i karakteristike interneta................................................................... 7
Internet i obrazovanje ............................................................................... 8
Primena interneta u vaspitno-obrazovnim institucijama........................... 10
Obrazovanje na daljinu.............................................................................. 11
Prednosti obrazovanja putem interneta...................................................... 12
Nedostaci obrazovanja putem interneta..................................................... 13
Zaključak.................................................................................................... 14
L i t e r a t u r a........................................................................................... 15
2
Pojam, uloga i značaj obrazovanja
Gledano istorijski pojam obrazovanje je imao različita značenja. Nemačka idealistička
filozofija ga jetumačila kao „harmonijsko vaspitanje pojedinca", pre svega u estetskom smislu
stavljajući akcenat na plemenitost i humanost. Nešto kasnije se javljaju znatno izmenjena
gledanja na obrazovanje kada ono dobija novo značenje u smislu osposobljavanja za život
pomoću znanja, veština i navika.
U Pedagoškoj enciklopediji obrazovanje je „pedagoški proces u funkciji obogaćivanja
ljudskog saznanja. Obuhvata usvajanje određenog sistema znanja, formiranje praktičnih umenja
i navika, a toje pretpostavka i temelj razvitka saznajnih snaga i sposobnosti, oblikovanje
naučnog pogleda na svet, za povezivanje znanja s praktičnom, profesionalnom i bilo kojom
drugom delatnošću" (Pedagoša enciklopedija 1989: 126).
Pedagoški rečnik obrazovanje označava „naoružavanje mladeži znanjima, umenjima i
navikama" (Pedagoški rečnik 1967: 13). U širem smislu podrazumeva sticanje znanja, umenja i
navika uopšte s tim što se pod pojmom znanje podrazumevaju saznanja o objektivnoj stvarnosti,
a pod pojmom umenja praktična primena tih znanja. Navike su automatizovana umenja. Sadržaj
pojma obrazovanje čine procesi usmereni na saznanje, veštine i navike dece i omladine.
Pod obrazovanjem se takođe podrazumijeva proces usvajanja znanja, izgrađivanja
veština i navika; razvoja sposobnosti, usvajanja sistema vrednosti i pravila ponašanja.
U
Sociološkom leksikonu
(1982: 415) obrazovanje se određuje kao „društveni proces,
relativno izdvojeni deo procesa socijalizacije i vaspitanja kao uvođenja mladih članova
društvene zajednice u društvene procese – u kojem mladi članovi stiču znanja i umeća koja su
od značaja za njihove buduće delatnosti u društvu – pre svega za učešće u radnom procesu (na
osnovu društvene podele rada), za društvenu komunikaciju, usklađivanje svog ponašanja s
drugim članovima društva, itd.“
Iz svega napred izloženog, možemo zaključiti da postoje mnogobrojne definicije
obrazovanja a zajedničko im je
to da obrazovanje
predstavlja stalan proces ostvarivanja duhovnih
vrednosti, proces koji traje tokom celog života to da su obrazovanje i vaspitanje neodvojivi u
praksi, daje nemoguće usvojiti znanja i razvijati sposobnosti a istovremeno ne uticati na ostale
sfere ličnosti, na vrednosne orijentacije mladih, pogled na svet i sl.
Vaspitanje je predmet proučavanja različitih disciplina i dominantno pedagogije. Kao
najširi pedagoški proces i pojam, vaspitanje se „odnosi na sve što ljudi svesno, namerno,
sistematski i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što organizuje
društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što preduzima sama ličnost koja se razvija i formira
u okolnostima jednog konkretnog društva“ (Gvozdenović, 2011:83). Intenzivno prožimanje
vaspitanja i obrazovanjaje prirodan proces i štoje ono veće i kvalitetnije veći su i kvalitetniji
pedagoški učinci
Sektor obrazovanja ima društvenu ulogu pripremanja sadašnjih i novih generacija za
kreativno i produktivno delovanje u budućem vremenu. Rad koji ostvaruju i konstantni razvoj i
usavršavanje, aktivno i konkretno doprinose kako njima kao pojedincima, tako i zajednici u
celini, kao jedinstvenom organizmu koji se razvija i evoluira. Jezgro funkcije univerziteta i
uopšte edukacije jeste obrazovanje, učenje i istraživanje koji imaju za krajnju svrhu javne
koristi. Obrazovanje obezbeđuje javnu dobit pomaganjem pojedincima da postignu kao krajnji
rezultat i cilj, generalna i specijalizovana zaposlenja, znanja, veštine i kvalifikacije. Time
postaju samostalni i sposobni za opstanak u sve kompleksnijim i surovijim uslovima i
4
zahtevima koje nameće društvo, tehnološki napredak i globalizacija.
Preko razvijanja kapaciteta studenata i učenika društvo se nemerljivo obogaćuje time što
sazreva mogućnost da se realizuje njihov pun ljudski potencijal.
Osnovni principi obrazovanja moraju biti:
-
Nepristrasnost,
-
Razumljivost,
-
Fleksibilnost,
-
Raznovrsnost,
-
odgovornost i
-
produktivnost
Neophodno je da obrazovne ustanove svojim edukacionim programima i delovanjem
obezbede i pripreme ljude koji:
-
mogu aktivno učestvovati u lokalnoj, nacionalnoj i internacionalnoj zajednici
-
su fleksibilni i mogu odgovoriti izazovu da menjaju i prilagođavaju se dinamici društva i
zahtevima radnih mesta
-
da budu sposobni da izađu u susret izazovima stalnog učenja i konstantnog usavršavanja
u toku celog ljudskog veka
-
imaju potrebu stvaranja socijalnih i kulturnih vrednosti i doprinose i podstiču društvene i
tehničke inovacije
-
mogu doprineti obogaćivanju društvene baze saznanja uključujući i dalje širenje
edukacije društva i sticanje znanja vezanih za realne i aktuelne svetske probleme i
kretanja
-
vrednuju i poštuju učenje, obrazovanje i egzaktnost istraživanja
-
prate i unapređuju globalnu povezanost i šire domen delovanja nauke i univerziteta
mogu voditi svaku novu generaciju vodećih istraživanja
-
budu vizionari, razumeju i shvataju vrednost kritičkih debata i slobodu izražavanja bez
ograničenja okruženja.
Evolucija računara u vaspitno- obrazovnom procesu
Zahvaljujući naglom razvoju nauke i tehnike, došlo je do velikih promena u svim
sferama ljudskog života. Dostignuća u nauci uticala su na povećanje potreba za novim znanjima
i veću primenu tehnoloških inovacija u obrazovanju. Ispred obrazovnih sistema širom sveta
postavlja se jedan novi zahtev – zahtev za korišćenjem savremene informacione-komunikacione
tehnologije.
Međutim, svaka civilizacijska epoha je uticala na razvoj obrazovanja. Računar je simbol
informatičke ere i kulture elektronske komunikacije. Računarska nastava je oličenje
savremenog društva i rezultat vrhunskog naučno-tehnološkog razvoja. Pojavom kibernetike kao
posebne naučne discipline nastaju ideje da nastava može da se ostvaruje pomoću računara.
Međutim, računari kao naprave za računanje se sreću u Kini još u III milenijumu pre nove ere.
Takođe, i u starom Rimu se koriste određena računska pomagala pod nazivom abak. U XVII
veku Paskal konstruiše računar koji je mogao obavljati operacije sabiranja i oduzimanja.
Početkom XIX veka proizvedene su mašine za automatsku obradu podataka na principu
„bušenih kartica―, a tridesetih godina XX veka konstruisan je računar u današnjem smislu reči.
Sredinom XX veka dolazi do razvoja kibernetičkog pristupa u pedagogiji.
5
