Političke stranke

1. UVOD

Odabir teme za izradu seminarskog rada na   „Političke stranke“ ima za cilj da pojasni i 

definira ciljeve i razloge ovakvog vida udruživanja građana. Kroz ovaj rad obradit ćemo 

glavne oblasti i vrste političkih stranaka s ciljem da kao budući pravnici znamo kako političke 

stranke   funkcionišu   te   koja   je   njihova   uloga   u   društvu.   Nastanak   političkih   stranaka   te 

njihovu   ulogu  i   krajnji   cilj  obrađujemo  u  ovoj   temi.   Postoje  različiti   modeli   stranaka   te 

vidova   ostalih   udruženih   grupa   kako   bi   građani   što   bolje   unaprijedili   svoje   društveno 

okruženje. Kroz ovaj rad smo obradili i osnovne pojmove parlamenta  i vlade te njihovu 

osnovnu ulogu u organizovanju vlasti. 

1

2. POJAM POLITČKE STRANKE

Političke stranke imaju najveći značaj za političko odlučivanje. također političke stranke su 

organizovana grupa ljudi koji vjeruju da se zemljom treba upravljat na neki način. Političke 

stranke nastaju u periodu značajnih društvenih reformi i to krajem 18.st.u Engleskoj i SAD-u, 

dok se u većini evropskih zemalja javljaju u 19.stoljecu.nastali su kao potreba tzv. 

predstavničkih sistema vlasti tj. sistema posebne demokracije, da bi politička stranka 

funkcionisala i ostvarila svoje ciljeve mora posjedovati:

- mora posjedovati određen program u kome izlaze svoje ciljeve.

- da ima određenu organizacionu strukturu

Političke stranke su organizirane društvene grupe koje se bore za vlast pute izbora. Kao 

nosioci konstitucije i legaliteta vlasti, političke stranke čine osnov civilnog društva. Političke 

stranke su osnova formiranja otvorenog civilnog društva jer artikuliraju pluralizam i 

mišljenja.

Razlikujemo: 

1 . Stranke mišljenja – čine ih osobe istog mišljenja

2 . Stranke masa – karakteriše ih čvrsta organizacija

Stranke se dijele na: 

      1 . Konzervativne ( desne ) – zastupaju tradicionalni stav

      2 . Liberalne ( Lijeve ) – prihvataju nove ideje

      3 . Stranke centra ( kombinacija lijeve i desne )

Tako da su političke stranke i još uvijek predstavljaju najvažnije subjekte ili aktere političkog 

sistema.

1

1

 S.Fočo, 

Sociologija

:  Zenica, 2000. 140

2

•

Prema programskoj orijentaciji na

 stranke mišljenja i ideološke stranke

Od ovih poznatih klasifikacija svakako najveći značaj ima podjela na kadrovske i masovne 

stranke i ona je uopće za razumijevanje temeljnih principa i djelovanja političkih stranaka. 

Kadrovske stranke čine uglavnom organiziranu od poznatih ličnosti / uglednika, jer kreiraju 

ideologiju stranke i staraju se o njenoj izbornoj poziciji. Briga takvih stranaka u biti nije 

sadržana u tome da ima veliki broj članova, nego da osigura što veći broj glasača za svoj 

program   i   tako   osvoje   što   veći   broj   mjesta   u   predstavničkom   tijelu.   Organizacija   ovih 

stranaka je vrlo elastična i ona je redovno jako decentralizirana. Masovne stranke, već po 

nazivu,   jesu   organizacije   koje   imaju   masovno   članstvo   i   naravno   političku   doktrinu   na 

osnovu   koje   se   to   članstvo   okuplja.   Organizacija   ovog   tipa   stranaka   je   redovno   dobro 

izglađena i unutar tih stranaka stvoreni su mehanizmi putem kojih članovi stranke djeluju na 

kreiranje politike stranke, od baze do vrha stranke. Članovi stranke su stoga angažirani na 

više   načina,   radi   prosperiteta   stranke   kojoj   pripadaju:   od   plaćanja   članarine,   kojom   se 

pokrivaju troškovi djelovanja stranke, do propagiranja osnovnih ideja stranke. Međutim u 

svakom slučaju „piramidalna“ organizacija takvih stranaka istovremeno je sklona i nastanku 

različitih oligarhijskih tendencija. Prvi krug čine birači određene stranke. Drugi krug čine 

simpatizeri stranke koji se na izborima određuju  za kandidate stranke, ali uz to izražavaju i 

određene   simpatije   prema   stranci,   oni   je   brane   ponekad   financijski   potpomažu  

>>/   M. 

Duvergeut /<<

. Treći ili interni krug predstavlja aktiviste stranke koji svojim angažiranjem 

omogućavaju funkcioniranje određene stranke. Četvrti krug je samo članstvo stranke koje se 

ističe   sve   većim   intenzitetom   angažiranosti   u   provođenju   ideologije   i   općenito   u 

funkcioniranje stranačke organizacije. Peti krug čini rukovodstvo stranke i to od lokalnog, 

preko       srednjeg   do   centralnog   nivoa.   Radi   se   o   aktivistima   koji   su   u   najvećoj   mjeri 

angažirani i koji svakako imaju i najveći utjecaj u ukupnom djelovanju stranke.

4.1. Političke stranke

Socijalne podjele i antagonistički politički interesi u drugoj polovici 19 stoljeće doveli su do 

tri glavne tendencije u Švicarskom glavnom političkom životu: liberalizam, konzervatizam i 

socijalizam. Te tendencije su se kristalizirale u tri najveće stranke koje sada dominiraju u 

4