Uvod
Osnovni zadatak poljoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovoljne količine
hrane i sirovina organskog porekla za postojeću ljudsku populaciju. Pravdajući se tim
zadatkom, s naročitim osvrtom na stalnu potrebu povišenja produktivnosti proizvodnje,
zbog još uvek velikog broja gladnih širom sveta u periodu posle Drugog svetskog rata
počele su se razvijati poljoprivredne tehnike zasnovane, pre svega, na veštački
sintetizovanim materijama (mineralna đubriva, pesticidi, stimulatori rasta, hormoni i sl.),
teškim poljoprivrednim mašinama i velikoj zavisnosti proizvodnje od inputa čije je
poreklo van farmi na kojima se odvija proizvodnja hrane. Istina je da su nove tehnologije
doprinele da se prinosi značajno uvećaju, a po nekim saznanjima čak i učetvorostruče.
Međutim, u 2000.g. proizvedeno je žitarica dovoljno da ishrani 8 milijardi ljudi (trenutno
na našoj planeti živi oko 6 milijardi), a ipak je bilo oko 790 miliona gladnih, jer tako
“napredne” tehnologije proizvodnje, zbog veoma skupih inputa, nisu dostupne onima koji
su još uvek gladni. U isto vreme u razvijenim zemljama se pojavljuju viškovi proizvoda i
proizvođačima se plaćaju premije ukoliko odluče da ne proizvode poljoprivredne
proizvode u određenom periodu ili se gotovi proizvodi uništavaju kako ne bi došlo do
pada cena proizvoda. S druge strane, nekontrolisana primena agrohemikalija, intenzivna
primena teške poljoprivredne mehanizacije u obradi zemljišta, kao i narušavanje
prirodnih procesa, doveli su do značajnog narušavanja životne sredine.
Kao reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju, pogoršanje kvaliteta hrane i sve
većeg ugrožavanja zdravlja ljudske populacije, razvila se organska (alternativna,
ekološka, biološka) poljoprivreda.
1
1. Pojam organske poljoprivrede
Organska proizvodnja jeste deo održive poljoprivrede čijim postavkama je i
najbliža. Obuhvata proizvodnju hrane i namirnica, ali i drugih proizvoda kao što su
proizvodi od vlakana, drveta, kože, kozmetičkih preparata, pomoćna lekovita i lekovita
sredstva, igračke, prirodne boje. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenutne teškoće,
ide u pravcu usklađivanja razvoja sa potrebama tržišta i očuvanja životne sredine i za
smanjenjem kvantiteta na račun kvaliteta hrane, pri čemu je neophodno smanjiti upotrebu
agrohemikalija, a favorizovati poljoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne
resurse (recikliranje biomase i energije) i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija.
Prema definiciji FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN) i WHO
(Svetske zdravstvene organizacije), organska poljoprivreda predstavlja sistem upravljanja
proizvodnjom koji promoviše ozdravljenje ekosistema uključujući biodiverzitet, biološke
cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj meri isključuju upotrebu unputa
van farme.
1
1.1 Odlike organske poljoprivrede
Organska proizvodnja ima sledeće odlike:
1. Zasniva se na prirodnim procesima I upotrebi organskih I prirodnih
mineralnih materija
2. Ne mogu se koristiti sredstva sintetičko-hemijskog porekla, osim u posebnim
slučajevima utvrdjenim zakonom
3. Ne mogu se koristiti genetski modifikovani organizmi I njihovi derivati
4. Materijal za reprodukciju (seme, sadni materijal, jaja…), koji se primenjuje u
organskoj proizvodnji mora biti proiuveden metodama organske proizvodnje
5. Organska poljoprivreda jeste sistem ekološkog upravljanja proizvodnjom,
kojim se unapredjuje biodiverzitet, kruženje materije u prirodi, biološka
aktivnost zemljišta I zaštita životne sredine.
2
1
Lazić, B., Babović, J., (2009) ,Organska poljoprivreda, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom
Sadu, str. 27-37.
2
Božić, D., Bogdanov, N., Ševarlić., (2011), Ekonomika poljoprivrede, Poljoprivredni fakultet u Beogradu,
str. 70-76.
2
