СЕМИНАРСКИ РАД
ПОСЛОВНА КОМУНИКАЦИЈА
Ментор: Студент:
Проф др Дикић Нада Милица Поповић ХС028/2014
САДРЖАЈ
УВОД /3
1. ВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА/5
1.1 Монолог /5
1.2 Дијалог /5
2. НЕВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА/6
2.1 УОПШТЕНО О НЕВЕРБАЛНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ/7
2.3. УРОЂЕНА ОСНОВА ИЗРАЗА/8
3. КАНАЛИ НЕВЕРБАЛНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ/8
3.1. ВИЗУАЛНА КОМУНИКАЦИЈА/8
3.2. ИЗРАЗИ ЛИЦА/9
3.3. ГОВОР ТЕЛА/10
3.4. ЛИЧНИ ПРОСТОР/12
3.5. ПРИКАЗИВАЊЕ СЕБЕ/12
3.6. ПАРАЈЕЗИК/13
ЗАКЉУЧАК/15
ЛИТЕРАТУРА/16
2
Циљ је увидети специфичности комуникације и добро је познавати методе
усменог излагања у комуницирању, јер овакав вид исказа представља полазну
основу како за квалитетан пренос информација, тако и за развијање сарадње.
Хипотезе истраживања
Да би рад био презентован у складу са научно заснованим стандардима,
садржај и истраживање ће бити утемељен на следећим хипотезама:
Х0
:
Добра комуникација представља одраз личности појединца.
Х1
:. Особе које остављају сјајан утисак у друштву веште су у праћењу
властитих израза емоција и способне су емпатизирати с другима, дакле, социјално су
веште.
Методе истраживања
Ради остваривања дефинисаног циља и разматрања предмета у овом раду биће
коришћене:
-основне методе
– анализа, синтеза, апстракција, дедукција, компарација;
-општенаучне методе
– статистичка метода, метода моделовања, аналитичко-
дедуктивна.
-посебне методе
– методе анализа докумената и методе студије случаја,
историјски метод, дијалектички метод.
За добијање жељених резултата истраживања биће коришћени предметни
уџбеници, као и релевантна расположива стручна литература, затим научни
часописи и зборници радова. Поред већ наведених извора, планира се истраживање
које ће се заснивати и кроз претраживање Интернета које такође може пружити
значајне податке, као и остале литературе која се базира на одговарајућој теми.
4
1. ОСНОВНИ ВИДОВИ САОПШТАВАЊА-ВЕРБАЛНА
КОМУНИКАЦИЈА
У вербалном комуницирању могу се уочити два основна вида саопштавања.
То су
1
:
•
монолошка и
•
дијалошка форма.
1.1 Монолог
Монолог као тип саопштавања искључује окренутост говорника КА себи.
Напротив, говор је интензивно упућен ка слушаоцима, личним ангажовањем и
залагањем говорника. Монолошко казивање захтева изразиту контролу динамике
говорног чина, "унутрашње" слушање и праћење реакција саговорника или
слушалаца. Стога, говор изражен у монолошкој форми поставља пред говорника
неколико захтева
2
:
јасан, концизан и живописан ток излагања,
истицање теме, фокуса говорног чина,
одабир говорних константи (и вокалну експресију),
подесан темпо излагања,
моменат импровизације,
поентирање,
закључак.
У монолошком казивању, постоји повратна реакција која се, током говорног
чина, може уочити као: неразумевање, негирање, разумевање, слагање,
супротстављање, отпор према изнетим идејама и програмима и сл. Да би се уочиле
све могуће реакције, потребна је изузетна психолошка спремност и способност
посматрања и предвиђања. Моменат креативног, спонтаног, елементи хумора, у
знатној мери поспешују монолошко казивање.
1.2 Дијалог
Дијалог је основни облик комуницирања у пословном окружењу. Дијалог у
савременом друштву, представља форму којој се тежи. У разговору учествују
најмање две особе, а сложеност овог процеса повећава се са бројем учесника и
саговорника.
Дијалог садржи
3
:
основни концепт - излагање теме,
моменат слушања,
размену мишљења.
1
Цветановић, В.: Култура пословног комунцирања, Београд, 1999.године, стр. 67.
2
Ибид. стр.69.
3
Ибид. стр 71.
5
