Analiza neto obrtnog fonda

ANALIZA NETO OBRTNOG FONDA

Neto obrtni fond je računska veličina koja odgovara razlici između dugoročnih izvora
(sopstvenih i tuđih) i neto imobilizacija što dalje znači da je to deo dugoročnih izvora
upotrebljenih za finansiranje obrtnih sredstava.

Visina varijacije neto obrtnog fonda

Formula za utvrđivanje neto obrtnog fonda:

Neto obrtni fond = Dugoročni izvori – Imobilizacije

Inplicira da ova veličina može biti:
a) pozitivna – (neto obrtni fond veći od 0), u slučaju kada su dugoročni izvori veći od
imobilizacija,
b) jednaka nuli - (neto obrtni fond = 0), u slučaju kada su dugoročni jednaki
imobilizacijama,
c) Negativna - (neto obrtni fond manji od 0), u slučaju kada su dugoročni izvori manji od
imobilizacija.

Pozitivan iznos neto obrtnog fonda je veličina neto obrtnog fonda individualno

uslovljena sprecifičnostima svakog konkretnog preduzeća, kao i da nauka o poslovnim
finansijama odavno ne prihvata postojanju krutih i opštevažećih pravila, prihvatljivo je
mišljenje: „da se normalnom visinom neto obrtnog fonda u jednom preduzeću može
smatrati svaki iznos koji obezbeđuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) I
nesmetano izvršavanje dospelih obaveza (likvidnost), ali ne samo u prošlosti nego i u
doglednoj budućnosti“.

Nulti iznos neto obrtnog fonda je izuzetno redak slučaj u praksi jer pretpostavlja

računsku jednakost između dugoročnih izvora i imobilizacija, odnosno između obrtnih
sredstava i kratkoročnih obaveza. Nulto stanje neto obrtnog fonda pokazuje da je
preduzeća na granici sa koje lako može da sklizne u nepovoljne i neželjene odnose
finansiranja.
Negativan iznos neto obrtnog fonda, nažalost prisutan kod mnogih naših preduzeća, je
izrazt dubokih finansijskihporemećaja. „Pojava negativnog neto obrtnog fonda..., po
pravilu, je praćena pojavom opasne nelikvidnosti, koja zvoni na uzbunu i nagoveštava
predstečajnu situaciju“. Ovo iz razloga što je u tom slučaju deo imobilizacija finansiran iz
kratkoročnih izvora, suprotno pravilima finansiranja. „U takvim okolnostima likvidnost
nije moguće održati čak ni teorijski“.

Analiza neto obtnog fonda predstavlja deo sopstvenog kapitala i dugoročnih

obaveza koje su iskorišćene za finansiranje obrtnih sredstava. Neto obrtni fond se
utvrdjuje na osnovu bilansa stanja poslovnih sredstava, pritom bilans stanja mora biti

Dr Dragomir S. Radovanović „Analiza poslovanja“, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Leskovac,

2008,258str.

POJAM I SADRŽAJ NETO OBRTNOG FONDA

Bilansno pravilo u sirem smislu zahteva da dugoročno vezana sredstva

( imobilizacije i zalihe) budu finansirana iz dugoročnih izvora (sopstvenih i tudjih).
Postovanje ovog pravila stvara uslove za uspostavljanje i održavanje dugoročne
finansijske ravnoteže preduzeća.

U literaturi se termini neto obrtni fond i neto obrtna sredstva ravnopravno koriste,

shodno tome u opticaju su i dve alterativne definicije i dve formule za njihovo
izračunavanje. Neophodno je precizno definisanje ovih pojmova kako bi se izbegli
eventualni nesporazumi pri njihovom korišćenju.

Pojam neto obrtni fond

predstavlja računsku veličinu koja je jednaka razlici

izmedju dugoročnih izvora (dugoročnih kapitala – sopstvenog i tudjeg) i neto
imobilizacija ( knjigovodsvena vrednost stalnih sredstava na dan bilansiranja)

AKTIVA

BILANS STANJA

PASIVA

NOF = DI – I
NOF = 55 – 45 = 10

Neto obrtni fond (način utvrdjivanja)

Ova šema pokazuje da se neto obrtni fond može definisati kao deo dugoročnih

izvora ( sopstvenih i tudjih) upotrebljenih za finansiranje obrtnih sredstava. Prilikom
definisanja neto obrtnog fonda akcenat se stavlja na dugoročne izvore koji su upotrebljeni
za finansiranje dela obrtnih sredstava.

Imobilizacije= 45 I

Dugoročni
Izvori = 55 DI

Obrtna sredstva = 55 OS

Kratkoročne
obaveze = 45 KO

UKUPNO = 100