1
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ
Ментор:
Студент:
2
САДРЖАЈ
Увод
..............................................................................................................................................1
Историјски развој локалне самоуправе
............................................................................ 2
Политички систем
.............. ................. ...................................
........................
..... 3
Систем локалне самоуправе
............................................................................................... 4
4.1.
Уставно и законско уређење система локалне самоуправе
4.2. Нивои организације и надлежности органа локалне самоуправе
4.3. Државна власт на локалном нивоу
4.4. Однос између разних нивоа локалне власти
Однос између централне и локалне власти
...................................................................... 5
Политичке партије и локални избори
................................................................................ 6
6.1.
Политичке партије
6.2. Изборни систем
Финансирање локалне самоуправе
............... .................................................................... 7
Начин пружања услуга
....................................................................................................... 8
Сарадња и асоцијације (удруживање – повезивање локалних самоуправа)
............ 9
Закључак
............................................................................................................................. 10
4
15 .http://daz.hr/arhol2/prilog-poznavanju-sustava-lokalne-i-podrucne-regionalne-uprave-i-samouprave-
u-republici-hrvatskoj-od-1990-do-2004-godine/.
2. Историјски развој локалне самоуправе
Константин Порфирогенит први пут средином 10. века на подручју данашње
Далмације и западне Босне спомиње 11 жупа. Треба напоменути да су тада Истра,
Далмација, Кварнерска острва, Међумурје и Барања биле под управом Беча и
Будимпеште тако да су то биле мађарске жупаније.
Жупаније су постојале и за време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца али су
Видовданским уставом укинуте 1921. године.
Уставом из 1990. године грађанима је зајамчено право на локалну самоуправу.
Уставом из 2000. године грађанима се јемчи право на локалну и регионалну
самоуправу. Први закон о територији жупанија, градова и општина донет је 1992.
године као и Закон о локалној самоуправи и Граду Загребу.
Пут којим је Хрватска
ишла у развијању локалне самоуправе, а тиме и јачању локалне демократије
доводило је до уситњавање локалних јединица и недовољно квалитетно
утврђивање њиховог делокруга као самоуправних јединица. Постојање малих
локалних јединица са недовољним финансијским потенцијалом у почетку,
спречавало је да локална самоуправа преузме послове и овлашћења. Законодавцу је
та чињеница уједно и служила као аргумент за задржавање послова у надлежности
органа државне управе. Тек категоризацијом локалних јединица и доделом статуса
великих градова учињен је значајан корак према децентрализацији послова,
овлашћења и финансијских средстава
за
локалне
јединице.
Од друге половине 20. века па до данас Хрватска је имала и једностепени и
вишестепени организовану локалну самоуправу. Пракса је показала да је садашњи
вишестепени систем више последица лоше утврђених критеријума приликом
одређивања статуса града него рационалних одлука о бити примењеног решења.
Дилема један тип локалних јединица или више типова локалних јединица темељи
се на питању требају ли градови, као специфични облик људског деловања,
различит од осталих, затим рурална насеља, имати посебан правни статус у
систему локалне самоуправе.
Могуће је постојање и више типова локалних јединица ако се поједина, најчешће
градска насеља, међусобно даље дефинишу. Код тог облика организовања локалне
самоуправе полази се од претпоставке да између различитих типова локалних
јединица постоји разлика, дакле реч је о системима у којима је степен урбанизације
релативно нижи, па се сматра да је такво дефинисање оправдано. Будући да се у
градским насељима, за разлику од руралних општина, морају обављати послови
који
су
специфични
за
гушће
насељена
подручја.
5
Највећи је и свакако најтежи задатак у будућности је потребна финансијска
средства која ће држава преносити на локалне јединице.
3. Политички систем
Хрватска је по свом државном уређењу Република. Променом Устава 2000.
године укинут је полупредседнички систем и уведем парламентани систем уз јачу
улогу Владе и премијера. Жупанијски дом Сабора се укида тако да Хрватски сабор
постаје једнодоман. Променом Устава 2010. године омогућено је приступање
Хрватске у Европску унију тако да је одређена фиксна квота заступника из
дијаспоре.
Уставом државна власт је подељена на законодавну, извршну и судску а
ограничена је зајемченим правом на локалну и регионалну самоуправу.
Носиоци законодавне власти су представници грађана у Хрватском сабору који је
једнодомно представничко тело које може имати најмање 100 а највише 160
заступника грађана који се на општим изборима бирају непосредно, тајним
гласањем. Посланици тј. заступници грађана се бирају на четири године који
немају обавезан мандат и мају посланички имунитет. Националне манјине могу
бити изабрани на страначким листама. Хрватски исељеници имају право избора
представника за састав Сабора и то применом нефиксне квоте што значи да ће број
заступника дијаспоре директно зависити од броја укупно изашлих бирача на
изборе. Хрватски сабор одлучује о доношењу и промени Устава, доноси законе,
доноси завршни рачун, одлучује о рату и миру, доноси акте којима се изражава
политика сабора, доноси стратегију националне безбедности и службама
безбедности, врши надзор над војним снагама републике, одлучује о променама
граница, расписује референдум, обавља именовања и разрешења у складу са
законом, надзире рад Владе РХ и других носиоца јавних функција и обавља друге
послове утврђене Уставом.
Одлуке се доносе већином гласова ако је присутно више од пола посланика, осим о
питањима која се тичу националних права и уставним питањима када се одлуке
морају доносити двотрећинском већином.
Извршна власт и представничка власт припада Председнику Републике. Он
представља и заступа републику у земљи и у иностранству. Надлежан је за одбрану
независности и територијалне целовитости Републике Хрватске , као и стабилно и
нормално и усклађено деловање државне власти.
