1
UVOD U EKONOMIJU
SADRŽAJ..................................................................................................................................................1
PREDMET EKONOMIJE..........................................................................................................................3
ŠTA, KAKO I ZA KOGA PROIZVODITI?..................................................................................................3
MIKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMIJA...........................................................................................3
MERKANTILIZAM.....................................................................................................................................3
FIZIOKRATIZAM.......................................................................................................................................4
ŠKOLA KLASIČNE EKONOMIJE.............................................................................................................4
MARKSISTIČKA EKONOMIJA.................................................................................................................4
MARGINALIZAM.......................................................................................................................................4
MARŠALIJANSKA ŠKOLA.......................................................................................................................4
KEJNSIJANSKA ŠKOLA..........................................................................................................................5
MONETARIZAM.......................................................................................................................................5
TEORIJA RACIONALNIH OČEKIVANJA.................................................................................................5
(TEORIJA) EKONOMIJA PONUDE.........................................................................................................5
NAJNOVIJE EKONOMSKE TEORIJE – bihejvioristička teorija...............................................................5
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA U EKONOMIJI..................................................................................5
POZITIVNA I NORMATIVNA EKONOMIJA.............................................................................................6
ZAMKE U EKONOMSKOM ZAKLJUČIVANJU........................................................................................6
EKONOMSKE INSTITUCIJE....................................................................................................................6
SVOJINA...................................................................................................................................................6
TRŽIŠTE...................................................................................................................................................6
PODELA TRŽIŠTA...................................................................................................................................7
TRŽIŠNE GREŠKE...................................................................................................................................7
ULOGA DRŽAVE U SAVREMENOJ PRIVREDI......................................................................................7
EKONOMSKE FUNKCIJE SAVREMENE DRŽAVE................................................................................7
RASTUĆA NEIZVESNOST I UPRAVLJANJE EKONOMSKIM TOKOVIMA...........................................8
MAKROEKONOMSKA POLITIKA............................................................................................................8
KLJUČNI ATRIBUTI MAKROEKONOMSKE POLITIKE..........................................................................8
EFIKASNOST MAKROEKONOMSKE POLITIKE....................................................................................9
ZAOSTAJANJE I EFIKASNOST MAKROEKONOMSKE POLITIKE.......................................................9
PRIMENA STROGIH PRAVILA ILI FINO PODEŠAVANJE U VOĐENJU MAKROEKONOMSKE
POLITIKE................................................................................................................................................10
KRUŽNI TOK EKONOMSKE AKTIVNOSTI...........................................................................................10
VREDONOSNI MAKROEKONOMSKI POKAZATELJI..........................................................................10
MODELI MAKROEKONOMSKE RAVNOTEŽE.....................................................................................11
EKONOMSKI CILJEVI PRIVREDNOG SISTEMA.................................................................................12
POJAM PRIVREDNOG SISTEMA.........................................................................................................12
KLJUČNI ATRIBUTI PRIVREDNOG SISTEMA.....................................................................................12
AKTUELNA KLASIFIKACIJA MEŠOVITIH PRIVREDNIH SISTEMA....................................................13
VREDNOVANJE USPEŠNOSTI SAVREMENIH PRIVREDNIH SISTEMA...........................................13
PRIVREDNI RAST..................................................................................................................................14
JEDNAKOST U RASPODELI DOHOTKA..............................................................................................14
STANDARD I KVALITET ŽIVOTA..........................................................................................................14
POREKLO I FUNKCIJE NOVCA?..........................................................................................................15
MONETARNI SISTEM (novčani sistem)................................................................................................15
NOVČANI AGREGATI............................................................................................................................15
PONUDA NOVCA (PROIZVODNJA NOVCA)........................................................................................15
TRAŽNJA NOVCA..................................................................................................................................16
ZNAČAJ MONETARNE KOMPONENTE U FUNKCIONISANJU TRŽIŠNIH PRIVREDA.....................16
MONETARNA POLITIKA I NJENI TRANSMISIONI MEHANIZMI.........................................................16
STIMULISANJE INVESTICIJA MONETARNOM POLITIKOM...............................................................16
DEVIZNI KURS.......................................................................................................................................16
UPRAVLJANJE JAVNIM FINANSIJAMA I FISKALNA POLITIKA 159/179...........................................17
ZNAČAJ JAVNIH FINANSIJA I FISKALNA POLITIKA...........................................................................17
2
BUDŽET INSTRUMENT FINANSIRANJA DRŽAVNIH POTREBA........................................................17
BUDŽETSKI DEFICIT I EFEKAT ISTISKIVANJA INVESTICIJA...........................................................18
JAVNI DUG I PRIVREDNI RAST...........................................................................................................18
NEZAPOSLENOST I INFLACIJA 179/214.............................................................................................19
OBLICI NEZAPOSLENOSTI..................................................................................................................19
MAKROEKONOMSKO ODREĐIVANJE STOPE NEZAPOSLENOSTI.................................................19
INFLACIJA..............................................................................................................................................20
INFLACIJA TRAŽNJE I INFLACIJA TROŠKOVA..................................................................................20
ANTIINFLACIONA POLITIKA.................................................................................................................20
POLITIKA LIBERALIZACIJE U FUNKCIJI PODSTICAJA AGREGATNE PONUDE.............................21
MODEL MEĐUZAVISNOSTI INFLACIJE, NEZAPOSLENOSTI I PRIVREDNOG RASTA...................21
PRIVREDNI CIKLUSI 236/255...............................................................................................................21
CIKLIČNI KARAKTER PRIVREDNOG RAZVOJA.................................................................................21
NOVIJE TEORIJE PRIVREDNIH CIKLUSA...........................................................................................22
KEJNSIJANSKE TEORIJE PRIVREDNIH CIKLUSA.............................................................................22
PRIVREDNI CIKLUSI KAO POSLEDICA POGREŠNE MAKROEKONOMSKE POLITIKE..................22
NEPOTPUNE INFORMACIJE KAO UZROČNIK CIKLIČNIH KOLEBANJA..........................................23
PRIVREDNI CIKLUS IZAZVAN TEHNOLOŠKIM ŠOKOVIMA..............................................................23
NEOKEJNSIJANSKE TEORIJE PRIVREDNIH CIKLUSA.....................................................................23
DUGI CIKLUS KAO OBLIK PRIVREDNE DINAMIKE............................................................................23
EKONOMSKE DIMENZIJE GLOBALIZACIJE 255/275.........................................................................24
GLOBALIZACIJA – PROCES POVEZIVANJA SVETA SNAGOM TRŽIŠTA I TEHNOLOGIJE............24
KVANTIFIKACIJA GLOBALIZACIJE......................................................................................................24
OSNOVNE POKRETAČKE SILE PROCESA GLOBALIZACIJE...........................................................25
NAJVAŽNIJI INSTITUCIONALNI SUBJEKTI EKONOMSKE GLOBALIZACIJE....................................25
NAJRAZVIJENIJE KAPITALISTIČKE ZEMLJE.....................................................................................25
REGIONALNE EKONOMSKE INTEGRACIJE.......................................................................................25
TRANSNACIONALNE KORPORACIJE.................................................................................................26
VODEĆE MEĐUNARODNE FINANSIJSKE I TRGOVINSKE INSTITUCIJE.........................................26
4
značaja u kontekstu stvaranja bogatstva zemlje. Najpoznatiji predstavnici su: Montekrijen i Kolber u F,
Sera u I, Man i Stjuart u E, Posoškov u R.
FIZIOKRATIZAM
od grčkih reči fizis – priroda, kratos – moć. Fiziokratizam je ekonomsko učenje nastalo u Francuskoj u
17. Vodeći predstavnici su francuski ekonomisti Tirgo i Kenej. Ključna ideja fiziokratizma je koncepcija
prirodnog poretka čija je osnova privatna svojina kao večna kategorija. Fiziokrati smatraju da pozitivno
zakonodavstvo treba da bude u skladu sa prirodnim poretkom, dok državno mešanje u društvene i
ekonomske odnose mora biti svedeno na minimum. Fiziokrati smatraju da bogatstvo jedne zemlje
zavisi od razvoja poljoprivredne proizvodnje. Osnovni izvor bogatstva je priroda. Fransoa Kenej je prvi
autor u istoriji ekonomske misli koji je proanalizirao makroekonomske procese, razmotrivši teoriju
društvene reprodukcije. Orginalnost njegovih ideja i pionirska uloga njegovih šema reprodukcije
obezbedila mu je mesto među velikanima ekonomske misli.
ŠKOLA KLASIČNE EKONOMIJE
Traje od 17. do 18. veka. Podigla je ekonomiju na nivo nauke. Glavni predstavnici su Adam Smit i
David Rikardo. Njihov cilj je bio otkrivanje unutrašnje međuzavisnosti i zakonitosti funkcionisanja
privrede kao celine. Klasičari polaze od principa nevidljive ruke tržišta koji je formulisao Adam Smit. U
svom delu
Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda
on kaže da se pod kategorijom
bogatstva naroda podrazumeva količina proizvedenih dobara u svim oblastima nacionalne privrede u
periodu od jedne godine. Kamen temeljac klasične škole je stav francuskog ekonomiste Seja, po kome
svaka ponuda roba automatski izaziva vlastitu tražnju. Tržišni mehanizam samo po sebi osigurava
punu zaposlenost faktora proizvodnje. Klasična ekonomska teorija polazi od stava da privatna svojina
upotpunosti i uvek iskorišćava svoje faktore proizvodnje. Zato njeni predstavnici ističu ekonomski
značaj privatne svojine, slobodnog tržišta kao i privatnog preduzetništva. Mešanje države u
ekonomsku aktivnost će po njima izazvati samo poremećaje, pad proizvodnje i rast nezaposlenosti.
(Neka stvari idu svojim tokom)
MARKSISTIČKA EKONOMIJA
Marksizam predstavlja skup socijalnih, političkih i ekonomskih teorija koje je razvio Karl Marks u 19. V
Kao ekonomska teorija marksizam je predviđao da će kapitalizam propasti zbog njemu imanentne
težnje ka eksploataciji radničke klase.
Marksistička ekonomska nauka u istraživanju ključnih
makroekonomskih pitanja polazi od Zakona o bržem rastu produkcije sredstava za proizvodnju (teza
hiperprodukcije) u odnosu na proizvodnju sredstava za potrošnju u okviru nacionalne ekonomije.
Suština ove ekonomije je teorija radne vrednosti – rad je jedini stvaralac vrednosti. Staju na stranu
radničke klase.
Ističu da je privatni sektor sklon kratkoročnim ulaganjima jer je opterećen profitnom
motivacijom na kratak rok, a državnom sektoru pripisuju dugoročne razvojne vizije te otuda državna
svojina nad privatnim kapitalom zauzima ekonomski superiornije mesto.
MARGINALIZAM
Krajem 19. i stvorena je pod uticajem psihološke škole (Frojd itd..) veka bila je poznata i široko
rasprostranjena teorija granične vrednosti-marginalizam (subjektivna teorija vrednosti – vrednost =
korisnost). Njihovo stanovište zastupa da je slobodna konkurencija jednom i zauvek stvoren
neprolazan sistem. Istražuju granične koristi i granične troškova (gubitaka) u ekonomskim procesima.
Sa osnovnim ciljem koji je označen kao rast efektivnosti tih procesa, stvaraju teoriju troškova
proizvodnje. Po marginalistima postoje slobodna dobra i ekonomska dobra.Slobodna dobra su ona
koja svojom količinom premašuju ljudske potrebe (voda, vazduh).Ekonomska dobra su retka, jer ih
ima manje nego ljudskih potreba. Upravo zato jedino ona predstavljaju predmet Predstavnici: Karl
Menger, Bem Baverk, Leon Valras.
MARŠALIJANSKA ŠKOLA
Naziv škole dolazi od njenog osnivača Alfreda Maršala, koji se ujedno smatra i osnivačem
mikroekonomije. On je povezao teoriju subjektivne vrednosti sa klasičnom teorijom objektivne
vrednosti. Napravio je sintezu faktora koji zajednički određuju vrednost robe i na strani tražnje i na
strani ponude. Uvek je prisutan osećaj za složenost ekonomskog života.
5
KEJNSIJANSKA ŠKOLA
Ekonomska teorija koju je koncipirao Kejns 30tih godina prošlog veka označila je radikalan zaokret u
odnosu na dotadašnju klasičnu ekonomsku misao. Pripadnici kejnsijanskog pravca polaze od stava po
kome privreda nije uvek u ravnoteži, zbog čega država mora imati aktivnu ulogu u procesu
uspostavljanja ravnoteže. Odbacujući ključni postament svih klasičnih teoretičara koji se odnosi na
Sejov zakon tržišta, Kejns ističe da kapitalizmu kao sistemu ni izdaleka nije svojstven samoregulacioni
mehanizam kao što su to isticali svi tradicionalni ekonomisti u dotadašnjem razvoju ekonomske misli,
predložio je program New Deal. Intervencija države je neophodna ukoliko želi da se stabilizuje ukupna
tražnja i izbegne recesija.
MONETARIZAM
Tokom 40-tih godina prošlog veka u ekonomskoj teoriji se pojavljuje pravac pod nazivom
monetarizam. Ova škola vezana je za ime američkog ekonomiste Miltona Fridmana.
Ključna odlika ove škole je potpuno odbacivanje ideje državnog intervencionizma. U literaturi se
monetarizam često označava kao kejnsijanska kontrarevolucija.
Monetaristi se suprotstavljaju tezi po kojoj je privreda temeljena sa slobodnom tržištu i privatnom
preduzetništvu inherentno (nerazdvojno) nestabilna i sklona cikličnom kretanju sa naizmeničnim
usponima i padovima. Pri tome, ponuda novca je po njemu ključna promenljiva u odredjivanju
privredne dinamike u kratkom roku. Ostale promene koje se događaju na planu inflacije, zaposlenosti i
nacionalnog dohotka su izvedene iz monetarne komponente. Nepodudaranje ponude novca i
novčane tražnje je osnovni uzročnih ekonomskih kriza i cikličnih privrednih kretanja. Zalaže se
podsticaje na strani ponude oslobađenjem proizvođača od visokih poreza i drugih dažbina.
TEORIJA RACIONALNIH OČEKIVANJA
Jedna od struja monetarizma sebe naziva školom racionalnih očekivanja. Teoretičari škole racionalnih
očekivanja stoje na stanovištu da se privredni subjekti racionalno ponašaju, da vrlo uspešno
procenjuju buduća ekonomska kretanja i prilagođavaju svoju ekonomsku aktivnost, jer za te svrhe
koriste sve raspoložive informacije. Oni zato veruju tržištu u regulisanju ponude i tražnje, a državi
osporavaju da na kratak rok može uticati na zaposlenost i veličinu proizvodnje. Ovo je zbog toga što
uvek postoji određena stopa nezaposlenosti i svaki pokušaj da je država smanji ili poveća biće
predviđen od strane privrednih subjekata, tj. neutralisan njihovim reakcijama. Zato umesto delovanja
monetarne i fiskalne politike na efektivnu tražnju, nju treba usmeriti na agregatnu ponudu i na taj način
delovati na makroekonomske agregate (povećanje bruto nacionalnog proizvoda, zaposlenosti i sl.
(TEORIJA) EKONOMIJA PONUDE
– krajem 70-tih. Najvažnije tačke ovog teorijskog pravca su: 1. Odstupanje od kensijanskih politika
upravljanja tražnjom, 2. Stavljanje akcenta na motivaciju i efekte ponude i 3. Zalaganje za značajno
smanjenje poreza. Pokušavaju da se suprotstave inflaciji i rastu nezaposlenosti. Osnovno analitičko
oruđe ekonomije ponude predstavlja Laferova kriva (visoke poreske stope negativno utiču na privredni
rast). Država mora na sve načine da stvori ambijent koji je maksimalno stimulativan za ekonomske
aktivnosti.
NAJNOVIJE EKONOMSKE TEORIJE – bihejvioristička teorija
(ljudi nisu racionalni, donose neracionalne odluke, inteligenciju koriste da bi objasnili zbog čega im je
nešto što su kupili potrebno, a ne da li im je stvarno potrebno, njihovo ponašanje se može predvideti),
- teorija asimetričnih informacija
(odnos prodavca i kupca kao neravnopravan jer kupac ima manje
informacija od prodavca usled čega tržište ne može biti efikasan regulator ekonomskih procesa pa
država mora intervenisati). – novi marksizam (Tomas Piketi)
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA U EKONOMIJI
Metode u ekonomskoj nauci možemo podeliti na opšte i posebne. U opšte spadaju: analiza i sinteza,
dijalektičko logički metod, apstrakcija, deskripcija, indukcija I dedukcija, empirijski metod itd… A u
posebne se ubrajaju: istorijski metod, opservacija, ekonomska analiza itd.. Metodološke etape
ekonomske nauke koje se primenjuju su: 1. Opisna ili empirijska etapa (sakupljanje činjenica), 2.
Analitička etapa (analiziranje prikupljenih podataka, razradu opštih prinicipa, formulisanje zakona), 3.
Etapa koncipiranja i realizacije konkretne ekonomske politike (završna etapa, odražava njen praktični
7
se pod uticajem ponude i tražnje odvija proces razmene roba i usluga po cenama koje imaju tendeciju
da se formiraju kao ravnotežne cene. Najvažnije funkcije tržišta su: regulativna, koordinirajuća,
alokativna, informativna i distributivna funkcija.
REGULATIVNA – ogleda se u regulisanju odnosa u ukupnoj društvenoj proizvodnji,
KOORDINIRAJUĆA - povezivanje ekonomskih subjekta u pogledu ponude i potražnje.
IFORMATIVNA – informisanje o cenama proizvoda i usluga, ALOKATIVNA – nakon informisanja
proizvođači mogu odlučiti u kojim količinama će proizvoditi dobro u narednom periodu
DISTRIBUTIVNA – primarna raspodela bruto nacionalni prihod, raspodela se vezuje za konkretne
rezultate svakog pojedinačnog subjekta.
PODELA TRŽIŠTA
Podela tržišta: robe i usluge, tržište faktora proizvodnje, tržište novca i hov. Prema kriterijumima: Po
vrsti: roba, usluge, kapitala Prostorno: regionalna, lokalna, nacionalna Način prodaje: berze,
samoposluge Prema obimu Količina robe: tržište na malo i veliko
Prema tipu konkurencije: slobodno, monopolsko, tržište sa ograničenom konkurencijom, regulisano
tržište (državne intervencije)
TRŽIŠNE GREŠKE
Ne dovodeći ni jednog momenta u pitanje značaj tržišta u oblikovanju savremenih ekonomskih tokova
treba računati I sa njegovim objektivnim ograničenjima kao što su: monopolske i oligopolske structure
čiji se uticaj povećava paralelno sa rastućom globalizacijom proizvodnje Monopoli su srušili idiličnu
sliku slobodnog tržišta jer nastojeći da maksimiziraju profite, utiču na rast cena dok se količine
proizvedenih dobara smanjuju u odnosu na onu koja je važila u slobodnoj konkurenciji. Ovo smanjenje
ima za posledicu pogrešnu alokaciju resursa, tj. gubitak potencijalne proizvodnje. Dejstvo pozitivnih i
negativnih eksternih efekata u proizvodnji i potrošnji Eksterni efekti se sastoje od troškova i koristi koje
se nagomilavaju, ova pojava podrazumeva sukob između pojedinačnog i javnog interesa. Delom su
posledica neprecizno definisanih svojinskih prava. Načini obezbeđenja javnih dobara – Dve osnovne
karakteristike javnih dobara su nekonkuretnost i neisključivost. Nekonkuretnost znači da javno dobro
raspoloživo za jenok učenika istovremeno je podjednako raspoloživo I za sve ostale učesnike, što
znači da se ova dobra moraju kolektivno trošiti (na pr. narodna odbrana). Neisključivost znači da je iz
zajedničke potrošnje javnog dobjra praktično nemoguće isključiti učesnike koji ne plaćaju troškove
finansiranja tog javnog dobra (na pr. zaštita od poplava, protivpožarna itd...)
Nužnost raspodele dohotka
ULOGA DRŽAVE U SAVREMENOJ PRIVREDI
Ekonomski teoretičari se stalno sučeljavaju kada je u pitanju državno mešanje u ekonomsku aktivnost,
društva i to predstavlja ekonomsku stvarnost kako razvijenih tako i manje razvijenih država.
Retrospektivom stavova najvažnijih ekonomskih škola mogu se izdvojiti razmišljanja koja su
zajednička za većinu teorijskih pravaca, dok su neka vezana samo za određeno vreme i prostor.
Treba biti krajnje obazriv prema mišljenjima koja suštinu privredne dinamike poistovećuju sa
apsolutnom slobodom tržišta, jer stalno treba imati u vidu i njegove nesavršenosti tj. ograničenja.
Protagonisti superiornosti tržišta su mišljenja da povremene krize sistema dolaze od sputavanja
tržišnog upravljanja mnogobrojnim aktivnostima državnog regulacionog sistema.
EKONOMSKE FUNKCIJE SAVREMENE DRŽAVE
Ekonomska nauka na današnjem nivou saznanja je u mogućnosti da u zadovoljavajućem stepenu
odredi segmente u kojima je državni uticaj neophodan. Priroda političkog života u velikom stepenu
određuje karakter alokativnih I kooordinacionih funkcija u svakoj nacionalnoj ekonomiji: - stvara i
reguliše privrednu aktivnost, - kupuje i prodaje robu i usluge, - vrši transfer plaćanja, - vodi
stabilizacionu makroekonomsku politiku, - porezima i subvencijama usmerava alokaciju
