ZKP
Ovaj Z utvrđuje pravila čiji je cilj da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela
izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje KZ, na osnovu zakonito i pravično sprovedenog
postupka.
Ovim Z utvrđuju se i pravila o uslovnom otpustu, rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti i
ostvarivanju prava lica neosnovano lišenog slobode i neosnovano osuđenog, oduzimanju imovinske
koristi, rešavanju imovinskopravnog zahteva i izdavanju poternice i objave.
1) "osumnjičeni" je lice prema kome je zbog postojanja osnova sumnje da je učinilo KD nadležni
državni organ u predistražnom postupku preduzeo radnju propisanu ovim Z i lice protiv koga se vodi
istraga;
2) "okrivljeni" je lice protiv koga je podignuta optužnica koja još nije potvrđena, ili protiv koga je podnet
optužni predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog
lečenja, a glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije još nije određeno (opšti naziv za
osumnjičenog, okrivljenog, optuženog i osuđenog);
3) "optuženi" je lice protiv koga je optužnica potvrđena i lice za kome je određen glavni pretres za
izricanje krivične sankcije u skraćenom krivičnom postupku;
4) "osuđeni" je lice za koje je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je učinilac KD ili
protivpravnog dela određenog u zakonu kao KD
5) "tužilac" je JT, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac;
6) "javni tužilac" : Republički JT, apelacioni JT, viši javni tužilac, osnovni JT, JT posebne nadležnosti,
zamenici JT i lica koja su zakonom ovlašćena da ih zamenjuju;
7) "privatni tužilac" je lice koje je podnelo privatnu tužbu zbog KD za koje je zakonom propisano
krivično gonjenje po privatnoj tužbi;
8) "oštećeni kao tužilac" je lice koje je preuzelo krivično gonjenje od JT;
9) "stranka" je tužilac i okrivljeni;
10) "optužba" je optužnica, optužni predlog, privatna tužba i predlog za izricanje mere bezbednosti,
odnosno izraz koji služi kao opšti naziv za akt tužioca u kome su navedena obeležja KD ili
protivpravnog dela određenog u zakonu kao KD;
11) "oštećeni" je lice čije je lično ili imovinsko pravo KD povređeno ili ugroženo;
12) "zastupnik oštećenog" je zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog, oštećenog kao tužioca i
privatnog tužioca;
13) "policija" je organ MUP, službenik tog organa
14) "postupak" je predistražni postupak i krivični postupak;
15) "organ postupka" je JT, sud ili drugi državni organ pred kojim se vodi postupak;
17) "osnov sumnje" je skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno KD ili da je određeno lice
učinilac KD;
18) "osnovana sumnja" je skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac KD;
19) "opravdana sumnja" je skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i
opravdavaju podizanje optužbe;
21) "osnovno ispitivanje" je postavljanje pitanja svedoku, veštaku ili drugom ispitivanom licu od strane
stranke, branioca ili oštećenog koji je predložio ispitivanje;
22) "unakrsno ispitivanje" je postavljanje pitanja svedoku, veštaku ili drugom ispitivanom licu od
strane suprotne stranke ili oštećenog, posle osnovnog ispitivanja;
23) "lišenje slobode" je hapšenje, zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor i boravak u ustanovi
koji se, u skladu sa ovim zakonikom, uračunava u pritvor;
26) "isprava" je svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz
činjenice koja se utvrđuje u postupku
33) "organizovana kriminalna grupa" je grupa od 3 ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje
sporazumno u cilju vršenja jednog ili više KD za koja je propisana kazna zatvora od 4 godine ili teža
kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi;
34) "organizovani kriminal" predstavlja vršenje KD od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih
pripadnika;
35) "KZ" je Krivični zakonik i drugi zakon RS u kojem su sadržane krivičnopravne odredbe.
Pretpostavka nevinosti
-
Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za KD ne utvrdi
pravnosnažnom odlukom suda.
Ne bis in idem -
Niko ne može biti gonjen za KD za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen
ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.
Pravnosnažna sudska odluka ne može biti izmenjena na štetu okrivljenog.
Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac je JT, a za krivična dela za
koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac je privatni tužilac.
Krivično gonjenje započinje:
1) prvom radnjom JT ili OSL policije na osnovu zahteva JT, radi provere osnova sumnje da je
učinjeno KD;
2) podnošenjem privatne tužbe.
Ako JT izjavi da odustaje od optužbe na njegovo mesto može stupiti oštećeni kao tužilac, pod
uslovima propisanim ovim zakonikom.
JT je dužan da preduzme krivično gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno KD ili da je
određeno lice učinilo KD za koje se goni po sl. dužnosti.
Krivični postupak je pokrenut:
1) donošenjem naredbe o sprovođenju istrage
2) potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga
1) 3 sudija;
2) 5 sudija za KD za koja je propisana kazna zatvora 30 - 40 godina i za KD koja je posebnim
zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti u veću od 5 sudija.
U prvom stepenu sudi sudija pojedinac za KD za koja je propisana NK ili kazna zatvora do 8 godina.
U predistražnom postupku i istrazi odlučuje sudija za prethodni postupak.
Mesno nadležan je, po pravilu, sud na čijem području je KD izvršeno ili pokušano.
Privatna tužba može se podneti i sudu na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište.
Ako je KD izvršeno ili pokušano na područjima raznih sudova ili na granici tih područja ili je neizvesno
na kom je području izvršeno ili pokušano, nadležan je sud na čijem području je prvo pokrenut KP.
Ako nije poznato mesto izvršenja KD ili ako je to mesto van teritorije RS, nadležan je sud na čijem
području okrivljeni ima prebivalište ili boravište.
Ako nije poznato mesto izvršenja KD, ni prebivalište ili boravište okrivljenog ili su oba van teritorije
RS, nadležan je sud na čijem području se nalazi mesto rođenja okrivljenog ili mesto gde bude
uhapšen ili se sam prijavi.
Ako je KD izvršeno na domaćem brodu ili domaćem vazduhoplovu dok se nalazi u domaćem
pristaništu, nadležan je sud na čijem području se nalazi to pristanište, a u ostalim slučajevima
nadležan je sud na čijem se području nalazi matična luka broda, odnosno vazduhoplova ili domaće
pristanište u kome se brod, odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi.
Ako je KD izvršeno putem sredstava javnog informisanja, nadležan je sud na čijem području se nalazi
sedište javnog glasila, a ako to mesto nije poznato ili se nalazi u inostranstvu, nadležan je sud na
čijem području je objavljena informacija.
Ako po zakonu odgovara autor informacije, nadležan je i sud mesta u kome autor ima prebivalište ili
boravište ili sud mesta gde se desio događaj na koji se odnosi informacija.
Ako je neko lice izvršilo KD u RS i u inostranstvu, nadležan je sud koji je nadležan za KD izvršeno u
RS.
Ako se prema odredbama ovog zakonika ne može ustanoviti koji je sud mesno nadležan, Vrhovni
kasacioni sud odrediće jedan od stvarno nadležnih sudova pred kojim će se sprovesti KP.
Jedinstveni krivični postupak će se po pravilu sprovesti:
1) ako je isto lice okrivljeno za više KD;
2) ako je više lica okrivljeno za jedno KD;
3) prema saučesnicima, prikrivačima, licima koja su pomogla učiniocu posle izvršenja krivičnog
dela, kao i licima koja nisu prijavila pripremanje KD, izvršenje KD ili učinioca;
4) ako je oštećeni istovremeno učinio KD prema okrivljenom.
Jedinstveni krivični postupak se može sprovesti i u slučaju kad je više lica okrivljeno za više KD, ali
samo ako između izvršenih KD postoji međusobna veza i ako postoje isti dokazi.
Sud je dužan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i da se, čim primeti da nije nadležan,
rešenjem oglasi nenadležnim i da po pravnosnažnosti tog rešenja, predmet uputi nadležnom sudu.
Ako u toku glavnog pretresa sud ustanovi da je za suđenje nadležan niži sud, neće uputiti predmet
tom sudu nego će sam sprovesti postupak i doneti odluku. Ako sud kome je kao nadležnom predmet
ustupljen smatra da je nadležan sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, pokrenuće postupak
za rešavanje sukoba nadležnosti.
Sukob nadležnosti rešava:
1) neposredno viši zajednički sud za sudove između kojih sukob nadležnosti postoji;
2) apelacioni sud za sukob nadležnosti između posebnih odeljenja višeg suda sa svoje teritorije ili
posebnog i drugog odeljenja tog višeg suda;
3) Vrhovni kasacioni sud za sukob nadležnosti između posebnih odeljenja istog apelacionog suda,
ili posebnog odeljenja i drugog odeljenja tog apelacionog suda.
Dok se ne reši sukob nadležnosti između sudova, svaki od njih je dužan da preduzima one radnje u
postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. Protiv rešenja donetog povodom sukoba nadležnosti
žalba nije dozvoljena.
IZUZEĆE
Sudija ili sudija-porotnik biće izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu:
ako je oštećen KD, ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tužilac, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili
punomoćnik, bračni drug ili lice sa kojim živi u vanbračnoj ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog
stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena, u odnosu staratelja,
štićenika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika, ako je u istom predmetu postupao kao sudija
za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u postupku kao
tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao
svedok ili kao veštaк i ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.
Sudija ili sudija-porotnik čim sazna da postoji neki od razloga za njegovo izuzeće, dužan je da prekine
svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji će ga rešenjem izuzeti i
odrediti da se predmet dodeli drugom sudiji po redosledu.
Izuzeće mogu tražiti stranke i branilac. Zahtev za izuzeće sudije ili sudije-porotnika stranke i branilac
mogu podneti do početka glavnog pretresa ili odmah po saznanju. Stranke i branilac mogu tražiti
izuzeće samo poimenično određenog sudije ili sudije-porotnika koji u predmetu postupa.
Zahtev za izuzeće sudije suda koji odlučuje o žalbi, stranke i branilac mogu podneti u žalbi ili u
odgovoru na žalbu. Stranke i branilac dužni su da u zahtevu za izuzeće navedu dokaze i okolnosti
zbog kojih smatraju da postoji neki od razloga za izuzeće sudije, sudije-porotnika ili predsednika
suda. O zahtevu za izuzeće odlučuje predsednik suda.
Ako se traži izuzeće samo predsednika suda ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika, odluku o
izuzeću donosi predsednik neposredno višeg suda, a ako se traži izuzeće predsednika Vrhovnog
kasacionog suda, odluku o izuzeću donosi Opšta sednica. Protiv rešenja predsednika Vrhovnog
kasacionog suda ili Opšte sednice kojim je zahtev za izuzeće odbijen žalba nije dozvoljena. Protiv
rešenja kojim se zahtev za izuzeće odbacuje ili usvaja, žalba nije dozvoljena.
Odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno se primenjuju i na javne tužioce i lica koja
su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zamenjuju u postupku, zapisničare,
prevodioce, tumače i stručna lica, kao i na veštake, ako ovim zakonikom nije drugačije
Radnje u postupku koje ne trpe odlaganje preduzeće i nenadležni JT, ali o tome mora odmah
obavestiti nadležnog JT.
JT može odustati od optužbe:
1) od potvrđivanja optužnice pa do završetka glavnog pretresa;
2) na pretresu pred drugostepenim sudom.
U slučaju odustanka javnog tužioca, oštećeni ima pravo da preuzme krivično gonjenje
OŠTEĆENI, OŠTEĆENI KAO TUŽILAC I PRIVATNI TUŽILAC
Oštećeni ima pravo da:
1) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene
mere za njegovo obezbeđenje;
2) ukaže na činjenice i da predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokazivanja;
3) angažuje punomoćnika iz reda advokata;
4) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
5) bude obavešten o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku JT od krivičnog gonjenja;
6) podnese prigovor protiv odluke JT da ne preduzme ili da odustane od krivičnog gonjenja;
7) bude poučen o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu;
8) prisustvuje pripremnom ročištu;
9) prisustvuje glavnom pretresu i učestvuje u izvođenju dokaza;
10) podnese žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđenom imovinskopravnom
zahtevu;
11) bude obavešten o ishodu postupka i da mu se dostavi pravnosnažna presuda;
Oštećenom se može uskratiti pravo da razmatra spise i razgleda predmete dok ne bude ispitan kao
svedok.
Ako JT, za KD za koje se goni po sl. dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od
krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od 8 dana o tome obavesti
oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno višem JT.
Oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od 8 dana od dana kada je primio obaveštenje. Ako
oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od 3 meseca od dana kada je JT odbacio
prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja.
Neposredno viši JT će u roku od 15 dana od dana prijema prigovora odbiti ili usvojiti prigovor
rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena žalba ni prigovor. Rešenjem kojim usvaja prigovor JT će izdati
obavezno uputstvo nadležnom JT da preduzme, odnosno nastavi krivično gonjenje.
