1
Универзитет у Нишу
Филозофски факултет
Мастер студије филологије, модул Српски језик
СУФИКСАЦИЈА ПРИДЕВСКИХ СЛОЖЕНИЦА
(Семинарски рад из предмета
Методологија
лингвистичких истраживања
)
Ментор: Студент:
Доц. др Бобан Арсенијевић Јелена Голубовић, 17
Ниш
2014.
2
САДРЖАЈ
1. Увод ......................................................................................................... 1
2. Различити творбени процеси ................................................................ 2
3. Дијахронијски преглед теорије сложеница ......................................... 3
Друга половина 19. века ............................................................................ 3
Прва половина 20. века (до Другог светског рата) ................................. 4
Од Другог светског рата до 1991. године ................................................ 5
4. Савремени приказ тумачења придевских сложеница ......................... 7
Период од 1991. године до данас .............................................................. 7
Творба придева у Граматици српског језика за средњу школу ....... 7
Творба придева слагањем (композицијом) ............................. 7
Сложено-изведени придеви ...................................................... 8
Монографија Ивана Клајна .................................................................. 8
Сложени придеви ................................................................. 8-13
Једно ново тумачење .......................................................................... 14
Суфиксација сложеница и сложено-изведених речи ........... 15
Суфиксација сраслица ............................................................. 16
5. Закључак ......................................................................................................... 16
6. Литература ...................................................................................................... 17
4
2. РАЗЛИЧИТИ ТВОРБЕНИ ПРОЦЕСИ
Настајање нових речи од различитих морфо-основа траје врло дуго у језику. У
човековој свести једнако је присутна потреба колико за основним – мотивним речима,
толико – ако не и више, за коришћење нових, мотивисаних облика, којима човек
адекватно именује појмовна значења у својој комуникацији. И то чини на различитим
нивоима те комуникације: и говорне, и писане. Затим, то чини како у дијалекатској
употреби, тако и на нивоу стандарда, посебно књижевног језика (Марјановић, 2004: 1).
У српској лингвистици наилазимо на различите називе за творбене процесе.
По И. Клајну речи у српском језику настају слагањем, префиксацијом,
суфиксацијом и конверзијом., док Ж. Станојчић – Љ. Поповић као творбене процесе
наводе извођење или деривацију, слагање или композицију, комбиновану творбу речи
и творбу претварањем.
Када се говори о творбеним процесима, највише несугласица има при одређивању
места префиксације. Поставља се питање да ли префиксацију схватити као део слагања
или извођења, или је реч о самосталном творбеном начину? У овом раду неће бити
говора о томе.
Предмет овог рада јесу придевске сложенице, али оне настале суфиксацијом као
секундарним творбеним поступком (
богословски
,
београдски
). У раду ће прво бити дат
кратак дијахронијски осврт на теорију сложеница, а затим ће тежиште бити пребачено
на савремени приказ тумачења придевских сложеница.
За суфиксацију се може рећи да је најпродуктивнији творбени поступак у
образовању свих врста речи. Многи радови дају и преглед суфикса који учествују у
извођењу (деривацији), али готово да нема радова који се баве суфиксацијом као
секундарним творбеним поступком.
Сложенице су речи настале срастањем две или више посебних речи у једну, које су
међу собом синтаксички повезане, или спајањем делова реченице, некад и целих
реченица (Стевановић, 1986: 399). Из овог закључујемо да М. Стевановић не прави
никакву разлику између сраслица и осталих сложеница, објашњавајући на исти начин
како
дангубити
тако и
југоисток
. Слично је, што се терминологије тиче, поступао и А.
Белић.
Слагање (композиција) је творба речи помоћу срастања двеју или више посебних
речи, односно њихових творбених основа у једну реч. Ж. Станојчић – Љ. Поповић
кажу да се слагање остварује на два начина: а) простим срастањем речи... б) срастањем
са спојним вокалом – али у ону прву групу убрајају не само
дангубити
,
Бањалука
,
даниноћ
, него и
стармали
,
сецикеса
, суфиксалну сложеницу
свезналица
, префиксалне
глаголе
написати
,
нацртати
, дакле све оно што нема спојног вокала.
5
И. Клајн смастра да главни критеријум поделе не би смело бити присуство или
одсуство спојног вокала. Термине
сраслица
,
срашћивање
,
срасти
требало би задржати
за оне сложенице које се од истих саставних делова, у истом облику и истом поретку
могу јавити и као синтагме, дакле
благдан
,
Ђурђевдан
,
Београд
и сличне. Нису
сраслице
дуванкеса
,
зимзелен
,
Иванград
и слични спојеви који никад не би могли
функционисати као две речи. То су сложенице без спојног вокала. Није сраслица ни
стармали
, јер се не би могло рећи *стар мали дечак. Императивне сложенице, такође,
нису сраслице, јер је немогуће *пали кућа, *вуци батина и слично. Од сраслица треба
разликовати и полусложенице као што су
спомен-дом
,
узор-мајка
,
див-јунак
и сл. Оне
нису једнаке синтагмама и не би се могле јавити у реченици као две узастопне засебне
речи (Клајн, 2002: 28-29).
3. ДИЈАХРОНИЈСКИ ПРЕГЛЕД ТЕОРИЈЕ
СЛОЖЕНИЦА
Друга половина 19. века
Граматикама Ђуре Даничића
Основе српскога или хрватскога језика
(1876) и
Стојана Новаковића
Српска граматика
(1902) постављене су основе изучавања речи са
становишта творбе, али из дијахронијске перспективе. Изузетан је допринос то што су
у њима дефинисани кључни творбени појмови: основа и корен речи, наставци, однос
између основа и корена речи и деривационо-семантичка функција наставка. Посебно је
важно Даничићево тумачење сложених речи које представља прво системско
приказивање сложеница.
Табеларни приказ Даничићеве типологије сложеница са симболичним записима:
О
-основа,
О
1
-основа која се јавља у првом типу сложеница;
К
-корен,
К
2
-корен који се
јавља у другом типу сложеница;
Н
-наставак.
Типови сложеница
Структура сложеница
Примери
I
О + О + наставак = нова
основа
шесто-пер, голо-глав*
II
К + О
медв-јед, само-ток,
руко-пис, мишо-мор
III
предлог + О
под-гор, преко-руђе,
без-дан
IV
предлог/речца + К
2
по-ток, у-мор, прије-пис
V
део реченице + О
1
на-крај-кућа, моли-бог,
мрси-петак, со-и-хлебник
