FAKULTET ZA CENTRALIZOVANU EKONOMIJU, FINANSIJSKO
PLANIRANJE I ADMINISTRATIVNI DRŽAVNI APARAT
general Đi Sung, general Kal, general Jong Man-čoi i severnokorejska armija,
slobodnom narodu socijalističkih republika, u znak antikolonijalističke
revolucionarne borbe za samostalnost i ekonomsku nezavisnost
IZ ARHIVE CENTRALNOG KOMITETA KP SEVERNE KOREJE
KONKURENTNOST
12.
2012.
DRUGARICE I DRUGOVI,
Naša tri generala su, sa viskom svešću gospodara narodne vlasti i
revolucionarnim entuzijazmom, a u čast i slavu pokojnog vođe Kim
Džong-Ila, pristupili izradi centralne skripte arhive KP Severne Koreje
koja je pred vama. Time su još jednom izrazili svoju nepokolebljivu
podršku komunizmu i pred čitavim zapadnim svetom manifestovali
nesalomivo jedinstvo našeg društva. Ogromno poverenje i očekivanje
naroda opravdali su energičnom borbom za ostvarenje socijalističkih
ciljeva, razvoj i napredak Otadžbine i ojačavanje centralne vlasti.
Borba za izradu teksta koji sledi, od samog početka se odvijala pod
stalnim agresorskim napadima američkih imperijalista i njenih sluga.
Pod vođstvom našeg novog vođe Kim Džong-Una, tri mlada generala
su udruženim snagama, dižući visoko parolu oslanjanja na sopstvene
snage, uspeli da izrade ovu skriptu, i na taj način likvidiraju zaostalost
nasleđenu od starog kapitalističkog poretka.
Implementacija Harvardskog metoda citiranja na tekst koji sledi je
strogo zabranjena. Svaki pokušaj primene ovog ili bilo kog drugog
zapadnog metoda i predstavljanja teksta akademskoj javnosti kao
takvog, biće sankcionisano od strane Centralnog Komiteta fakulteta za
Primenjeni komunizam i centralno planiranje u Pjongjangu.
Na ovom dijagramu imamo izražene različite nivoe GDP p.c. po PPP, svetski prosek je negde
oko 11,000, dalje, dolazimo do Srbije gde možemo videti das smo negde na svetskom proseku.
Da li je to dobro za evropsku zemlju?
Pa nije, ukoliko uzmemo činjenicu da se na ovom
dijagramu nalaze zemlje siromašne poput Indije. Ali hajde da vidmo ko nam je u blizini, ko je u
komšiluku? Bugraska, Rumunija, Turska... takođe ovde je prikazan i ceo Balkan koji je samo
malo iznad. Obratite pažnju koliko je iznad Češka i Slovenija. Znači kada govorimo o
prosperitetu, zašto ste nezaposleni, zašto se obećavaju “kule i gradovi” a ništa se ne ostvari na
grafikonu poput ovog možemo videti gde se realno nalazimo...ovde se javlja priča o
“začaranom krugu” u kome se Srbija nalazi zajedno sa zemljama u regionu i ne pokazuje
sposobnost da iz istog izađe. Npr. Burgarska i Rumunija su bili
ispod
nas, a pogledajmo ih gde
su danas! Tu vidimo i odgovor za sve koji kažu da nije bitno ući u EU. Zaključićemo, ova
vertikalna linija nam pokazuje gde se ko nalazi po GDP p.c. korigovanom sa PPP.
Horizontalna linija pokazuje dinamiku, kojom brzinom vi povećavate vaš GDB p.c. ( u period
2001-2009 Srbija rasla 6-7%). Jedan od neočekivanih lidera u povećanju GDP p.c. je bio
Azerbejdzan koji je rastao stopom od 20-21%, zatim Kina 13%(koja je inače i svetski prvak po
konstantnom rastu unazad 30 godina). Znate li koja je zemlja stvorila najveći prospetitet?
Neverovatno, ali
Ruanda
! Znate li druga zemlja koja su napraliva veliki bum u poslednjih par
godina?
Singapur
, zemlja koja je grad-zemlja. Nema dva aerodroma, a ima najbolju avio
kompaniju na svetu!
Idealna putanja prema ovom grafikonu je što veća stopa rasta. Jer npr. postoje bogate zemlje
naftom, pa opet nisu razvijene, imaju slabu stopu rasta, što nas vraća na pravilo s početka koje
kaže: konkurentnost je produktivnost upotrebe
SVIH
raspoloživih resursa. Slično primeru,
zemalja bogtaih naftom, zemlje bogate dijamantima bi trebale da budu u samom vrhu, a kada
pogledamo gafikon, vidimo da
nisu
.
Jel Srbija bogata prirdnim resursima?
Bogata Siromašna
1) Imamo vodu 1) Nema lidera
2) Reke
3) Šljive, maline...
I gde je Srbija, upravo na sredini, nije ni bogata, nije ni siromašna... Najveći problem leži u
tome, što se u Srbiji proizvode npr maline, a ima svega 3-4 proizvoda od malina, dok npr
Francuska koja ih uvozi ima npr. 50 proizvoda. Ovo govori da se Srbija ne drži baš najbolje
gornje teorije o konkurentnosti.
***DETERMINANTNE KONKURETNOSTI
Za prvu determinantu se smatra nasleđena bogatstva, koja
nisu garant uspeha.
Druga stvar je
makroekonomska(kavka je fiskalna politika, kakvo je upravljanje makroekonomskom politikom) i
socijalna okruzenost( kakv je sistem obraozovanja, kakvo je zdravstvo, kakve su politicke
institucije, da li je zdrava nacija...), ali ovo samo stvara ambijent, najvažnija stavka jeste treća
stavka: MIKROEKONOMSKA stabilnost, jer se vrednost stvara u firmi, država ne može da
stvara vrednost, jer tamo gde država stvara vrednost, poput Severne Koreje ljudi rade za 5-15
dolara, drugim rečima, država ne sme da se meša tamo gde postoji produktivnost. Dalje, pošto
krećemo od toga da je mikroekonomska konkurentnost najvažnija, istu ćemo podeliti na tri
kategorije:
Kvalitet nacionalnog poslovnog okruženja, stanje razvoja klastera
(mesta gde dolazi
do konkurentnosti znanja i veština, organizacije koje su specijalizovane za određene aktivnosti,
u njh spadaju institute nacinaloistraživačke, fakulteti, nevladine organizacije)
osmišljenost
poslovanja i strategija kompanija
( da li su direktori partiski poslušnici ili su od ranog jutra na
svom zadatku i rade za interes firme, a ne svoj lični). Da rezimiramo, prva i treća su najvažnije,
s tim što ako je neko prirodno bogat, ne znači da će obezbediti prosperitet. I na kraju,
produktivnost zavisi od unapredjenja mikroekonomskih sposobnosti privrede i osmišljenosti
lokalne konkurencije.
Koje su determinante konkurentnosti? (
pitanje koje će biti na ispitu
)
Nasleđeno bogatstvo, makroekonomska konkurentnost, mikroekonomska
konkurentnost.
***OSNOVE KONKURENTSKE PREDNOSTI
Ø
Konkurisanje u biznisu uključuje izvodjenje niza diskretnih
AKTIVNOSTI
, u kojima
se
KRIJU KONKURENTSKE PREDNOSTI
Ø
Sve konkurentske prednosti
NALAZE SE U LANCU VREDNOSTI
. Strategija pokazuje
kako su aktivnosti
KONFIGURISANE i MEĐUSOBNO POVEZANE
u lancu vrednosti
Slika sa više informacija o ovom delu se nalazi na slajdu 9, prva lekcija
.
***KONKURISATI REGIONALNO I GLOBALNO
•
Prodaja
na mnogim tržištima
•
Lokacija
aktivnosti u različitim zemljama
•
Integracija
regionalne i globalne mreže
Slika sa više informacija o ovom delu se nalazi na slajdu 10, prva lekcija.
***KONKURENTSKA PREDNOST I KONKURENCIJA
Konkurencku prednost možemo podeliti na
INTERNU
i
EKSTERNU.
1) Za internu možemo reći to da se konkurentnost nalazi
unutar
kompanije, drugim rečima,
uspeh u konkurentnosti na tržištu zavisi od same kompanije. Ukoliko kompanija ima dobru
strategiju i ukoliko dovoljno produktivno i efikasno koristi svoje raspoložive resurse utoliko će biti
konkurentna.
2) Što se tiče eksterne konkurentnosti, nju definiše konkurentska prednost koja se nalazi u
lokacijama
u kojima kompanija posluje. Takođe,
učešće u klasteru
značajno doprinosi
konkurentnosti. Što se tiče lokacije, ona bitno utiče na
strateške izbore kompanija i uspeh u
njenom sprovođenju.
***MIKROEKONOMSKA KONKURENTNOST
Mikroekonomska konkurentnost predstavlja kvalitet poslovnog okruženja koje je predstavljeno
porterovim dijamantom. Ovde govorimo o tri stvari o kvalitetu nacionalnog poslovnog
okruženja, o razvoju klastera, o osmišljenosti poslovanja i strategije poslovanja.
U KVALITETU
NACIONALNOG POSLOVANJA JE SMEŠTEN PORTEROV DIJAMANT.
Na osnovu spoljnjih
