1
INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U NIŠU
SMER, PRAVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA
KRIMINALISTIČKA IDENTIFIKACIJA
SEMINARSKI RAD
Student Mentor
Nataša Veličković Ljubomir Čimburović
2-1543/10
Niš, 2014
2
SADRŽAJ
UVOD .................................................................................................................... 4
POJAM I OBELEŽJA KRIMINALISTIČKE IDENTIFIKACIJE ....................... 5
PRAKTIČNA PRIMENA KRIMINALISTIČKE IDENTIFIKACIJE ................. 7
IDENTIFIKACIJA LICA ...................................................................................... 7
IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU CRTEŽA PAPILARNIH LINIJA ...... 8
IDENTIFIKACIJA (PREPOZNAVANJE) LICA NA OSNOVU LIČNOG
OPISA....................................................................................................................... 9
IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU FOTOGRAFIJA................................ 10
IDENTIFIKACIJA POMOĆU ZUBA – FORENZIČKA ODONTOLOGIJA ... 11
IDENTIFIKACIJA OSOBA POMOĆU OKA .................................................... 11
IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU GLASA ............................................. 12
IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU UZDUŽNIH BRAZDI NA
NOKTIMA............................................................................................................. 14
IDENTIFIKACIJA LICA POMOĆU FOTO ROBOTA ..................................... 15
DNK IDENTIFIKACIJA .................................................................................... 16
IDENTIFIKACIJA NEPOZNATIH LICA I LEŠEVA ...................................... 17
IDENTIFIKACIJA NA OSNOVU MIRISA ..................................................... 19
IDENTIFIKACIJA NA OSNOVU TRAGOVA USANA ................................. 20
4
UVOD
Pitanje svih mogućih aspekata razlikovanja, prepoznavanja i identifikacije javlja se još u
dalekoj prošlosti
.
U plemenskom ustavu prvobitne zajednice, članove plemena koji su se ogrešili
o plemenska pravila uz progon kao meru s vrlo izvesnom smrtnošću (nije se moglo preživeti
sam, bez vatre, hrane i lovačke opreme), određivalo se i označavanje istih sakaćenjem, ožiljcima
ili žigosanjem, kako bi svi znali da se radi o prognaniku, pa ga obično, nakon što je prepoznat
kao takav, nije prihvatalo ni jedno drugo pleme.
Pojedine metode identifikacije koristile su se i u humanije svrhe, pa je poznato da su prije
četiri hiljade godina u pisanim dokumentima Asiraca i Vavilonaca kao znak pisca i dokaz
autorstva na dokument otiskivani otisci papilarnih linija prsta (tzv. Supur), a još stari Kinezi
daktiloskopirali su novorođenčad kako bi izbegli zamenu dece.
U novom veku, a posebno razvojem humanističkih i prirodnih znanosti došlo je do
procvata brojnih metoda koje su trebale pridoneti identifikaciji, prepoznavanju i razlikovanju
određenih osoba. Pre svega radi se o apliciranju medicinskih nauka u području kriminalističke
identifikacije osoba i o traseološkoj identifikaciji.
Reč identifikacija
1
je izvedena od latinske reči
identitas
što znači istovremenost, odnosno
utvrđivanje identiteta određene osobe.
Identitet predstavlja skup nepromenljivih obeležja koja poseduje određena osoba ili
predmet, a prema kojima se ona mogu razlikovati od svih drugih. Taj skup obeležja, odnosno
individualnih karakteristika predstavlja individualnost.
1
To je postupak utvrđivanja istovetnosti konkretnog objekta, mesta i sl. putem sveukupnih opštih i posebnih
obeležja pomoću upoređivanja, a u cilju osiguranja dokaza. Modli, D.:
Priručni kriminalistički leksikon
, Sarajevo,
1998. str. 176.
5
POJAM I OBELEŽJA KRIMINALISTIČKE IDENTIFIKACIJE
Kriminalistička identifikacija predstavlja kriminalistički postupak utvrđivanja identiteta
objekata, stvari, lica i leševa po neponovljivom skupu individualnih pravnih fizičkih i faktičkih
obeležja.
2
Identifikacija osoba je utvrđivanje istovetnosti nepoznatog s ranije poznatim, na osnovu
određenih identifikacijskih obeležja. To je postupak upoređivanja određenog broja
identifikacijskih obeležja, pri čemu se ustanovljava podudarnost ili različitost između objekata
koji se upoređuju.
3
Postupak identifikacije je vezan za stvaranje slike odrđene ličnosti u našoj svesti, kada se
upoređivanjem sa ranije upamćenim likovima osoba vrši selekcija, pa se ta ličnost identifikuje na
osnovu njegovih karakterističnih osobina. Da se zaključiti da je za kriminalističku identifikaciju
neophodno da se svaki objekt, ličnost ili predmet, identifikuje na osnovu dovoljnog broja
identifikacionih obeležja na osnovu kojih se zaključuje da ga one izdvajaju od ostalih objekata.
Da bi se neko obeležje moglo koristiti u procesu identifikacije treba zadovoljiti sledeće zahteve:
- univerzalnost (da ga poseduje svaka osoba)
- individualnost ili originalnost (da je različito kod svake osobe)
- trajnost i nepromenljivost
- mogućnost izdvajanja iz ukupnosti obeležja (zbog mogućnosti stvaranja baza i komparacije)
- jednostavno prikupljanje i korišćenje.
Kriminalistička identifikacija zahteva i ispunjenje osnovnih uslova identifikacije koji
obuhvataju naučnost, tačnost i nesumnljivost porekla.
Kod rasvetljavanja krivičnih dela nastaje problem identifikacije izvršilaca krivičnih dela
i ostalih učesnika (lica, stvari i dr.). Kako objekti identifikacije poseduju obeležja koja su bitna u
procesu rasvetljavanja krivičnog dela, takva identifikacija predstavlja kriminalističku
identifikacju.
Utvrđivanje identiteta lica obavlja se biometrijskom identifikacijom koja se zasniva na
fiziološkim osobinama i osobenostima ponašanja određene osobe , dakle, na prepoznavanju
obrazaca ponašanja, prepoznavanju određenih biometrijskih karaktera, i upoređenju istih sa
uzorkom.
Treba znati da je osnovni uslov za primenu biometrijske identifikacije mogućnost da se
telesne i druge karakteristike lica mogu koristiti u postupku automatske identifikacije.
Sva identifikaciona obeležja se mogu podeliti na opšta i posebna.
Opšta identifikaciona obeležja su ona kada se jedno obeležje javlja kod svih objekata
jedne unapred određene grupe (npr. svaki automobil ima motor), a posebna identifikaciona
obeležja su kada se jedno obeležje ne javlja kao izraz njegove grupne pripadnosti (npr. različita
oštećenja slova pisaće mašine).
2
Bošković, M.:
Kriminološki leksikon
, Matica srpska, Novi Sad, 1999., str. 152.
3
Radmilović, Ž.:
Biometrijska identifikacija
, Zagreb, 2008, str. 161.
7
PRAKTIČNA PRIMENA KRIMINALISTIČKE IDENTIFIKACIJE
Teorijska znanja iz oblasti kriminalističke identifikacije svoju pravu vrednost dostižu tek
nakon njihove primene u praksi. Mnoge metode kriminalističke identifikacije su našle primenu u
praksi.
Kriminalistička identifikacija u praksi obuhvata tri oblasti i to:
a) identifikaciju lica;
b) identifikaciju leševa; i
c) identifikaciju stvari i tragova
Identifikacija lica
Identifikacija lica se vrši povodom rasvetljavanja ili sprečavanja izvršenja krivičnih dela
od strane određenog lica.
Identifikacija lica predstavlja postupak u kome se utvrđuju i upoređuju pravna, faktička i
biološka (fizička) obeležja po kojima se jedno lice razlikuje od drugog lica.Iako identitet jednog
lica podrazumeva ukupnost svih obeležja, u procesu kriminalističke identifikacije se ne utvrđuju
sva ta obeležja, već samo ona koja su dovoljna da se sasvim pouzdano utvrdi razlika između tog
lica i svakog drugog lica.
4
Identifikacija lica se može izvršiti direktnim postupkom, tj. poređenjem nespornog odraza
nekog obeležja uzetog od osumnjičene osobe i spornog traga nađenog na licu mesta, kao i
drugim identifikacionim metodama.
4
Aleksić, Ž., i dr.:
Leksikon kriminalistike
, Sm. Palanka, 2004, str. 89.
