Увод
Природни ресурси су опште добро и заједничко богатство. Њихово
коришћење, привредна примена и економска валоризација треба да буду плански
усмерени и наменски контролисани. Без обзира на врсту, структуру и појединачне
количине, они су основ за предстојећи привредни и економски развој Србије.
Свакако,постоји део који мора остати изван економских и привредних токова и
који треба да буде сачуван за садашње и будуће генерације. То посебно важи за
необновљиве природне ресурсе.Генерални приступ природним ресурсима Србије
мора да обухвати дефинисање политике и стратегије њиховог одрживог
коришћења, као и дефинисање законодавно-правног оквира за њихово ефикасно
спровођење.
Дарови природе
Природним ресурсом обично називамо све што потиче од Земље –
земљиште, биљке, животиње, воду, дрво, нафту, метале и др. Користимо их у врло
различите сврхе, као што су производња најразноврснијих производа важних за
свакодневни живот, затим за добијање електричне енергије, гајење усева, вожњу
аутомобила и др. Све што једемо, користимо или купујемо представља или
природни ресурс или је настало од њега. Природни ресурси су свуда око нас, а због
растућих потреба ми их врло брзо искориштавамо. Многи се исцрпљују брже него
што могу бити надомештени новим. Морамо обратити пажњу на чињеницу да ће се
неки од њих у потпуности исцрпсти уколико не смањимо потрошњу, што је
озбиљан проблем, јер живи свет зависи од ових ресурса. Природни ресурси
обухватају две велике групе.
Прву групу чине основни природни ресурси који су неопходни за опстанак и развој
живота на планети, а то су биолошки системи Земље, земљиште, подземне и
површинске воде, атмосфера, океани и др. Другу групу чине ресурси који се
користе за развој и напредак људске културе и цивилизације, односно за
обезбеђивање просперитета људског друштва. Експлоатишу се и прерађују у
производним процесима, при чему се користе материјали биолошког порекла: дрво,
метали и неметали, природни енергетски ресурси и др. Који се делови природе
јављају као природни ресурси зависи, између осталог, од достигнутог нивоа
развијености технике и технологије, од економских могућности и целисходности
коришћења, и степена истражености и познавања ресурса.Уобичајена генерална
подела природних ресурса, код нас и у свету, јесте подела на исцрпљивеи
практично неисцрпљиве, док се исцрпљиви деле на обновљиве и необновљиве.
Обновљиви ресурси су сви природни ресурси који се троше спорије него што се
регенеришу. Обновљиви ресурси укључују ваздух, воде и био-масу. Ипак, неки од
њих могу постати необновљиви, уколико се брже троше од циклуса обнављања
(нпр. подземне воде). Обновљивим ресурсима припадају и дрво и
кожа.Необновљивим ресурсима сматрају се природ-ни ресурси који не могу поново
настајати, као што су фосилна горива, у која спадају угаљ, нафта и природни гас,
2
1. Водни ресурси
Водни ресурси Србије захтевају посебну пажњу с обзиром на животни
значај воде као материје. Водни ресурси обухватају ресурсе површинских и
подземних вода, који у Србији имају укупни потенцијал од око 20.000м3 по
становнику, од чега укупан годишњи доток домаћих река износи само око 10%,
због чега се мора приступити рационалном управљању овим значајним богатством.
Ресурси подземних вода нарочито су битни, јер преко 80% питке воде потиче од
подземних вода. За многа насеља у предстојећем периоду неопходно је обезбедити
довољне количине питке воде, али и организовати константну контролу њиховог
квалитета у извориштима. Осим тога, велики значај са привредног аспекта имају
површинске акумулације, битне како за водоснабдевање тако и за производњу
електричне енергије.Значајан ресурс површинских вода представљају
водопривредни канали на простору Војводине, који имају функцију наводњавања и
директну везу са продуктивношћу пољопривредне производње. У комплетној
стратегији управљања водним ресурсима важно место има и стратегија борбе
против површинских вода и поплава, које су управо 2006. године узроковале
велике економске, пољопривредне и друге последице. Водни ресурси имају везе и
са другим привредним гранама, као што су туризам, риболов, речни саобраћај и
друго, а које су погодне за мало предузетништво. Бројне реке и језера Србије
представљају истакнуте туристичке дестинације које својом атрактивношћу
отварају простор за пратеће услужне делатности.Исто тако, веома интересантне су
бројне минералне воде у Србији, које у последње време доживљавају тржишну
експанзију у флаширању вода (Књаз Милош, Карађорђе, Роса, ВодаВода, Вујић), а
неке од њих биле су предмет инвестирања страних компанија. Треба напоменути
постојање значајног потенцијала подземних вода за даље истраживање и
експлоатацију. Србија располаже бројним изворима геотермалних вода, нарочито
на подручју Мачве, али и на другим просторима. Тек у последње време изражена је
заинтересованост страних компанија за, до сада, неискоришћени део ових водних
ресурса. На простору Србије познате су од давнина бројне бање са лековитим
водама, од којих су надалеко познате: Врњачка, Матарушка, Богутовачка, Соко
-бања, Бања Врујци, Бања Кањижа и друге, које пружају могућности унапређења
туристичких, угоститељских, трговачких и других услуга и делатности.
2. Садашње стање воде и водних ресурса
Србија располаже довољним количинама вода за своје потребе, али само ако
се оне рационално користе, штите од загађивања и ако се изграде објекти
неопходни за ублажавање просторне и временске неравномерности протока. За
водоснабдевање се користе подземне и површинске воде, које се захватају из тока и
из акумулација (укупанкапацитет изворишта је око 250 x 106 м3/год). Ресурси
подземних вода су од изузетногзначаја, са капацитетом изворишта од око 714 x 106
м3/год, од чега су најзначајнијаалувијална изворишта. За потребе водоснабдевања
и индустрије која користи воду за пиће, захвата се око 820 x 106 м3/год. Србија је
4
