Međunarodne financijske institucije

1

UVOD

U svom završnom radu imam zadatak da objasnim Međunarodne financijske institucije, 

njihovu suštinu, značaj, podjelu, te ću u svojoj daljoj prezentaciji pokušati da Vam objasnim 

sve ono što je sporno za međunarodne financijske institucije.

Krajem   Drugog   svjetskog   rata   mnoge   zemlje   su   bile   spremne   da   se   uključe   u   razvoj 

međunarodne monetarne saradnje, čak i ako bi to ograničavalo njihovu slobodu u oblasti 

monetarne politike. 

  Uskoro   se   navršava   70   godina   od   istorijske   Međunarodne   monetarne   i   finansnijske 

konferencije u Bretton Woodsu. Tada su 44 zemlje osnovale MMF i Svjetsku banku koje 

predstavljaju institucionalne stožere svjetskih finansija. Finalni akt, kojim su utvrđeni članovi 

Sporazuma ove dvije institucije potpisan je na kraju konferencije, 22. jula 1944.godine. 

  U   procesu   globalizacije   i   sve   veće   liberalizacije   svjetske   ekonomije,   formirane   su 

međunarodne finansijske institucije, koje su predmet ovog rada. 

  Međunarodni   monetarni   fond   i   Svjetska   banka   su   nesumnjivo   imale   svoju   ulogu   da 

nadgledaju   međunarodni   monetarni   sistem   i   olakšaju   ekonomsku   kooperaciju,   a   takođe, 

pokazale   su   i   određenu   fleksibilnost   u   adaptiranju   brzim   promjenama   u   međunarodnom 

ekonomskom okruženju. 

Moj   završni   rad   se   sastoji   iz   tri   dijela.   U   prvom   dijelu   ću   čitaoce   uvesti   u   suštinu   i 

osnivanje   Međunarodnih   financijskih   institucija,   u   drugom   dijelu   rada   ću   se   baviti 

Međunarodnim monetarnim fondom, kao jedna od MFI, i u trećem dijelu rada ću se baviti 

drugom   MFI-   Svjetskom   bankom.   U   trećem   tematskom   dijelu,   čitatelji   mogu   dalje   naći 

informacije   o   međunarodnim   financijskim   institucijama   u   kojima   je   BiH   članica,   kao   i 

najvažnije informacije o njenim odnosima s navedenim institucijama.

2

1. MEĐUNARODNE FINANCIJSKE INSTITUCIJE

Međunarodne financijske institucije (MFI) predstavljaju izraz suradnje zemalja svijeta po 

pitanju   međunarodnih   financijskih   odnosa.   Međunarodni   financijski   odnosi,   u   suštini, 

predstavljaju   financijsku   stranu   međunarodne   trgovine.   Iz   tog   razloga,   međunarodni 

financijski   sistem   koji   podrazumjeva   pravila,   propise   i   konvencije   kojima   se   reguliraju 

financijski   odnosi   među   zemljama,   kao   i   MFI-je   koji   čine   bitan   element   međunarodnog 

financijskog sistema/arhitekture, postoje s osnovnim ciljem - da se osigura slobodna (bez 

restrikcija) međunarodna trgovina i tokovi kapitala. Ostali ciljevi međunarodne financijske 

suradnje su vezani za uravnotežen rast svjetskog gospodarstva, što podrazumijeva povećanje 

zaposlenosti   i   životnog   standarda,   rast   realnog   dohotka   i   efikasno   korištenje   proizvodnih 

resursa.

Kada se govori o MFI, posebno iz kuta bilo koje središnje banke u svijetu, prva asocijacija 

je da se tu radi o dvije, svima poznate, institucije: Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) 

i Svjetskoj banci.

Osim globalnih MFI-ja, određene grupe zemalja surađuju u međunarodnim financijskim 

institucijma po principu srodnih interesa u regiji ili po principu specifične namjene institucija. 

Zemlje   članice   navedene   dvije   vrste   MFI-ja   prilikom   učlanjenja   uplaćuju   (ili   polažu 

određene garancije da će uplatiti po pozivu) odgovarajući dio sredstava prema pravilima MFI-

ja koja su definirana statutom ili drugim dokumentom kojim se definiraju osnovna prava i 

obveze   cjelokupnog   članstva.   Uplaćena   sredstva   svih   članica   predstavljaju   opće   izvore 

sredstava   (ili   uplaćeni   kapital)   svake   MFI.   Na   taj   način   uplaćena   sredstva   obično   nisu 

dovoljna za financijsku pomoć koja je potrebna članicama, tako da MFI-je dopunske izvore 

sredstava   osiguravaju   povremenim   pozivima   za   uplatu   na   osnovi   donesenih   odluka   o 

povećanju   općih   izvora   sredstava   ili   se   zadužuju   na   financijskim   tržištima   emisijom 

vrijednosnih papira. 

S obzirom na to da su (od 70-ih) četrdesetogodišnje razdoblje suvremenog međunarodnog 

financijskog sustava/arhitekture obilježila dva fenomena - globalizacija i krize, stvarali su se i 

drugi   oblici   međunarodne   financijske   suradnje,   kao   što   su   određene   grupe   zemalja   koje 

funkcioniraju kao forumi, razne asocijacije ili komiteti. 

4

2. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND

Postoji mišljenje koje se provlači i stvara konfuziju o tome šta je MMF i zašto postoji. Ne 

tako rijetko, čuju se mišljenja da je to jaka politička institucija sa svojim zavjerama koja 

članove natjeruje da rade protiv svojih interesa. Drugi pak često miješaju ovu organizaciju sa 

Svjetskom   bankom   ima   i   zabuna   da   je   to   Međunarodna   Centralna   banka   koja   kontroliše 

stvaranje novca na svjetskoj skali. MMF nije, u stvari, nijedno od gore navedenog. Prije bi se 

moglo   reći   da   je   to   međunarodna   kooperativna   institucija   koju   čine   preko   180   zemalja, 

dobrovoljno učlanjeni, jer prednost vide  u zajedničkom dogovaranju u oviru ove institucije, a 

sve u cilju postizanja što stabilnijeg međunarodnog sistema poslovanja. 

Vrlo   često   se   može   čuti   da   je   MMF   neprijatelj   iznenađenja.   To   znači   da   je   otvorena 

politika uvoza i izvoza, slobodan protok informacija, usaglašenost osnovnih zakona u vezi sa 

međunarodnim poslovanje u interesu svake zemlje. Treba naglasiti da MMF nema nikakav 

autoritet nad domaćom ekonomskom politikom svojih članova.

Osnovna   misija   MMF   je   sprječavanje   globalne   depresije.   MMF   je   bio   osnovan   sa 

uvjerenjem da je potrebna kolektivna akcija na globalnom nivou da bi se održala ekonomska 

stabilnost. MMF je javna institucija, finansijski zasnovana na novcu poreskih obveznika širom 

svijeta.

Međunarodni   monetarni   fond   i   Svjetska   banka   rezultat   su   međunarodne   monetarne   i 

finansijske   konferencije   u   Bretton   Woodsu   u   američkoj   državi   New   Hempshire   iz   jula 

1944.godine   posvećenoj   iznalaženju   načina   finansiranja   obnove   Evrope   nakon   ratnih 

razaranja. Dogovor SAD, Međunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke iz osamdesetih 

godina   predhodnog   vijeka   poznat   je   kao   Vašingtonski   konsenzus.   Tačke   oslonca 

Vašingtonskog konsenzusa bile su fiskalna disciplina, privatizacija i liberalizacija tržišta.

MMF  je  institucija  koja  pozajmljuje  novac  svojim  članovima,  koji  imaju  probleme  sa 

finansijskim   obavezama,   ali  samo   pod   uslovom   da  preduzmu   mjere  za  eliminisanjem   tih 

poteškoća.

Međunarodni monetarni fon je međunarodna organizacija zadužena za nadzor globalnog 

finansijskog sistema nadziranjem kamatnih stopa i bilansi plaćanja, kao i za pružanje tehničke 

i finansijske pomoći. Trenutno MMF ima 184 zemlje članice.

5

2.1 Nastanak i razvoj MMF-a

Potreba za organizacijom kao što je MMF, postala je evidentna tokom velike ekonomske 

krize   30-ih   godina   prošlog   vijeka   koja   je   dovela   u   pitanje   svjetsku   ekonomiju.   Širenje 

nepovjerenja u papirni novac vodilo je zahtjevu da zlato stoji iza nacionalnih trezora. Jedan 

broj država, sa Velikom Britanijom na čelu, bile su prisiljene da napuštaju zlatno pravilo. 

Sistem zlatnog važenja je počeo da nailazi na poteškoće u vrijeme nastajanja monopola i 

koncentracije kapitala. Sa početkom državnog intervencionizma i poslije velike krize ovaj 

sistem se nije mogao ponovo uspostaviti. U želji da savladaju negativne efekte krize, zemlje 

su počele pojedinačno da preduzimaju intervencionističke mjere koje su dovele do totalne 

konfuzije   u   međunarodnom   poslovanju.   Dolazi   do   kontrakcije   međunarodnih   monetarnih 

transakcija, smanjenja nivoa zaposlenosti i životnog standarda. Štoviše, neke države su uvele 

restriktivnu konverziju domaćeg novca za strani i sve više tražile barter aranžmane koje bi 

vodile eliminisanju upotrebe novca. Druge države su u očaju da nađu strane kupce za svoje 

poljoprivredne proizvode, učinile da ti proizvodi izgledaju jeftinije, prodajući svoju valutu 

ispod realne cijene da bi tim potezom smanjili poslovanje drugih zemalja tim proizvodom.

Ovakva praksa, poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija, dovela je do toga da je 

relacija između novca i vrijednosti roba, kao i između nacionalnih valuta postala nejasna. Pod 

ovim okolnostima, svjetska ekonomija je zapadala u sve veću krizu, da bi između 1929.i 

1932.godine   cijena   dolara   na   svjetskom   tržištu   pala   za   48%,   a   vrijednost   međunarodnog 

poslovanja za 63%.

Tokom 30-ih godina dolazi do nekoliko međunarodnih konferencija kako bi se spriječili 

monetrani   problemi.   To   su   bili   parcijalni   i   pojedinačni   pokušaji,   potpuno   neadekvatni 

situaciji.

Ono što je bilo potrebno jeste da sve nacije usvoje jedan novi međunarodni monetarni 

sistem i instituciju koja će ga nadgledati. Na sreću, pojavila su se dvojica ljudi, Harri Dexter 

White iz SAD-a i John Maynard Keynes iz Ujedinjenog Kraljevstva i skoro u isto vrijeme 

(1940-ih god.) postavili zahtjev za takvim sistemom. Ovakav sistem odgovarao je potrebama 

vremena   i   ohrabrio   bi   nerestriktivnu   konverziju   jedne   nacionalne   valute   i   spriječio   bi 

praksu,kao što je kompetitivna devalvacija.