ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СTУДИЈА
БЛАЦЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ
Професор:
Студенти:
УВОД
Порези на потрошњу су један од најстаријих облика опорезивања.
Јавили су се још у робовласничким државама. Данас, представља основне
пореске облике у највећем броју држава у свету. Веома су издашни и помоћу
њих држава прикупи велики износ средстава за покриће јавних расхода.
Најзначајнији облици пореза на потрошњу су порез на промет, акцизе и царине.
Порез на промет плаћају сви грађани у једној држави, јер се њиме
опорезују сви акти промета који се врше уз наплату. Према броју опорезиваних
фаза прометног процеса имамо: свефазни ( бруто и нето) порез на промет,
вишефазни ( бруто и нето ) порез на промет и једнофазни порез на промет.
Најзначајнији облик пореза на промет је свефазни нето порез на промет, тј.
порез на додату вредност (ПДВ). Он се наплаћује у свакој фази прометног
циклуса, али тако да погађа само ону вредност која је у тој фази додата од
стране обвезника и коначно погађа крајњу потрошњу. Овај порески облик има
бројне предности у односу на порез на промет у малопродаји, па су га због тога
увеле скоро све државе света.
ПДВ облик је потрошачког пореза. Из перспективе купца, то је такса на
плаћену цену, а из перспективе продавца, то је порез само на додатну
вредност производа, материје или услуге, из рачуноводствене тачке гледишта,
то је део фазе производње. ПДВ је изумео француски економиста Морис Лоре
1954. године. Био је директор француске пореске службе која је 10. априла
1954 увела порез на додату вредност. Овај порез је најпре уведен као
оптерећење за велике компаније, али је временом његово деловање
проширено на све области пословања.
2. ТИПОВИ ПДВ-А
У зависности од тога како се третирају набавке сталних средстава,
разликујемо:
a) Потрошни тип ПДВ-а.
То је доминантан облик ПДВ-а у
савременим пореским системима. Код њега се све набавке које се
користе у производњи одбијају приликом утврђивања додате
вредности пореског обвезника. Пореска обавеза се односи само
на потрошњу везану за личне потребе, тако да су из ње искључени
предмети рада и средства за рад. Наиме, при набавци опреме,
купац плаћа и ПДв, који му се касније враћа-рефундира из буџета.
На овај начин се стимулише технолошки просперитет једног
друштва.
b) Доходни тип ПДВ-а.
Код обог типа пореза на додату вредност
није могуће да се у моменту набавке опреме изузме порез плаћен
за опрему. Једино на крају године дозвољава се одбитак
годишњег износа амортизације за набављено средство.
c) Тип бруто ПДВ-а
. Код њега немамо никаквог одбитка при
набавци основних средстава. Ово доводи до двоструког
опорезивања инвестиција у основна средства. Први пут при
њиховој набавци, а други пут кад се добра и услуге произведена
помоћу тог средства продају потрошачима. Према томе, код овог
типа ПДВ-а набавка основних средстава има третман крајње
потрошње.
За савремену добро организовану и ефикасну пореску службу
администрирање, тј. обрачунавање и наплата пореза на додату вредност није
сувише компликовано. Делом то је због релативно јасне основице а делом зато
што као модеран порез располаже методологијом утврђивања пореске
обавезе. У том смислу не би се могло рећи за технику опорезивања да је
сувише комликована, али то подразумева претходно испуњење одређених
захтева. Неопходно је постојање строге контроле обрачуна и наплате ПДВ.
