СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Социологија
ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ
Ментор: Студент:
проф. Божидар Ђуровић Александра Стаменковић
Бр индекса:
114-055/16
Крушевац, 2016.
ВИСОКА ПОСЛОВНА
ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
„ЧАЧАК
2
САДРЖАЈ
1. УВОД....................................................................................................................3
2. ПОЈАМ ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ..........................................................................5
3. КЛАСИФИКАЦИЈА ДРУШТВЕНИХ ГРУПА................................................7
3.1. Најчешће карактеристике поделе друштвених група...............................10
4. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................20
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................22
4
Човек је друштвено биће и као такав је увек члан друштвене групе, односно бројних
друштвених група преко којих јесте припадник друштвене заједнице. У модерним
друштвима већина људи припада различитим типовима група које су често
антагонистичке.
Унутар друштвене групе стварају се интеракције између појединаца и оне су подложне
одређеним законитостима које су предмет изучавања социологије, психологије и
социјалне психологије.
Сваку друштвену групу карактерише њена структура и групна динамика. Неке друштвене
групе су трајнијег карактера, а неке краткотрајне док се не оствари функција због које је
основана. Неке друштвене групе су добровољне, док су друге принудне, у зависности од
тога како је човек у њих ушао. Свака друштвена група је мање или више отворена према
другим друштвеним групама или појединцима.
5
2. ПОЈАМ ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ
Једно од основних социолошких полазишта, аксиоматски формулисано, гласи: у сваком
друштву постоје друштвене групе, које имају својствене рационалне и објашњиве
структуре. Групе нису изнутра јединствене; све друштвене групе обухватају подгрупе које
су хијерархијски распоређене.
Друштвене групе представљају делове сваког социјалног система. Оне су важан сегмент
структуре глобалног друштва, а истовремено су и саме структурисане. Друштвене групе
чини мањи или већи број индивидуа које су међусобно повезане трајним или привременим
односима. До груписања долази зато што људи настоје да задовоље неку своју потребу на
удружен и повезан начин. Дакле, потребе и њихово задовољавање јављају се увек као
разлог или последица групног живота.
Током читавог живота појединац ступа у различите групе, повезује своје деловање и
понашање са деловањем и понашањем других појединаца како би остварио разне циљеве
и интересе и задовољио различите потребе. Зато појам групе у социологији и социјалној
психологији представља једну од кључних категорија.
1
Различите скупине људи, понекад са истим карактеристикама, просторно и акционо
повезане или неповезане, чине групе, при чему аутор мисли на велике и мале групе, на
неструктурисане, као и оне које имају успостављену структуру. Реч је о публици, маси,
социјалним покретима, малим и великим организацијама, па и о великим друштвеним
групама. Групе чине различите врсте интересних заједница, од случајних агломерација до
чврстих организација. Оне су, такође, и „посредне инстанце”, преко којих се појединац
укључује у друштво. Преко групе се разрешава напетост између индивидуума и друштва.
Према Ж. Гурвичу
2
, оне поседују „континуиране и активне колективне ставове; њих
обележава јединство ставова и понашања”.
1
Рот, Н. (1983), Психологија друштвених група, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
2
Гурвич, Г. (1966), Социологија I , Загреб: Напријед.
7
3. КЛАСИФИКАЦИЈА ДРУШТВЕНИХ ГРУПА
Класификација друшвених група се врши на основу различитих критеријума.
4
По природи
настанка групе могу бити формалне или неформалне. Формалне групе планира и
организује неко лице или се она ствара по договору неколико лица а неформалне групе
настају у непосредним додирима, на основу непосредног искуства. Људи се сусрећу, виде,
чују и ако нађу нешто заједничко што их повезује, они се удружују. Понашање појединаца
у формалној групи разликује се од понашања у неформалној. У формалној групи
структура је одређенија. Она се заснива на подели права, дужности и рада. У њој свако
има своје место. Према томе је однос између појединаца у групи, појединаца према групи
као и групе према појединцу предвиђен планом (школске, терапијске, радне групе).
Организација неформалне групе је слободнија. Обвеза појединаца према појединцу и
појединца према групи је слабија, али је интересантно да се појединци понекад
прилагођавају према прихваћеним неписаним правилима игре савесније него према
правилима, рецимо, школе коју похађају, радне организације у којој раде (Планинарска
група, Ловачка група). Развој односа у формалној и неформалној групи може се
проматрати и с друге стране. Као резултат развоја групе, појединци могу све више
присвојити право одлучивања и група добије вођу који поступа аутократски. У таквој
групи појединац мало учествује у одлучивању било да је у питању игра или рад. Развој
може ићи и другим путем. Чланови групе могу, полазећи од свога искуства изабрати
између себе за вођу онога члана групе, који зна најбоље организовати било игру или рад.
Али чланови групе и даље расправљају и одлучују о свим најважнијим питањима игре и
рада. На вођу се преносе само одређене функције и то само до тада док их он обавља како
је то група одлучила. У таквом случају говоримо да је група организована на демократски
начин. Свакако да ће однос између појединаца у групи и појединаца према групи, вођи
групе као и ових према појединцима бити другачији у групи организованој на аутократски
начин од групе која је организована на демократски начин. У групи с аутократским вођом,
појединци извршавају наређења, дисциплина је наметнута изван и појединци теже
избегавају одговорности када им се пружи прилика.
4
www.moravek.org
