FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
UNIVERZITET ALFA
SEMINARSKI RAD
Predmet: Diplomatsko i konzularno pravo
Diplomatija na vrhu
(samit-diplomatija)
Mentor: Student:
dr Dušan Vasić
Beograd, januar 2012.
2
SADRŽAJ
SADRŽAJ............................................................................................2
UVOD................................................................................................. 3
DIPLOMATIJA NA VRHU (SAMIT–DIPLOMATIJA)........................................4
Istorijat............................................................................................4
Održavanje samita.............................................................................5
Ad hoc.............................................................................................7
“U.N. SUMMIT RACES AGAINST CLOCK TO RESUSCITATE MILLENNIUM
GOALS................................................................................................8
Milestones and Brick Walls..................................................................9
Halting Pace Slows Promise...............................................................11
A Time for Rhetoric or Realism?.........................................................13
ZAKLJUČAK.......................................................................................14
LITERATURA......................................................................................15
2
DIPLOMATIJA NA VRHU (SAMIT–DIPLOMATIJA)
“Samit diplomatija
ili diplomatija na vrhu je forma diplomatske aktivnosti
koja podrzumeva učešće šefova država i Vlada dve ili više suverenih
zemalja. Diplomatija na vrhu se ispoljava u formi
bilateralne
(uz učešće
šefova država ili Vlada dve države) ili
multilateralne
(uz učešće lidera tri ili
više država ili Vlada) diplomatije.
Samit dipomatija je neretko institucionalizovana i egzistira kao
stalna ili
redovna
, poput redovnih godišnjih sastanaka Grupe G-7, odnosno G-8 na
multilateralnom
planu
i
redovnih
polugodišnjih,
npr. Nemačko-
Francuskih samita na predsedničkom bilateralnom nivou. Pored stalne samit
diplomatije, značajna je i
ad hoc samit diplomatija
, ali više kao
ceremonijalna ili komemorativna, nego kao oblik rešavanja nekog važnog
spoljnoplitičkog pitanja.”
1
Istorijat
U poslednjim decenijama proslog veka, samit-diplomatija doživela je
procvat. Kongresi evropskih vladajućih sila devetaestog veka bili su samo
uvod u ono što će se pojaviti u dvadesetom veku kao ravnopravni oblik
diplomatije: diplomatija na vrhu, odnosno samit diplomatija. Versajski
sistem i Društvo naroda nisu dali neke posebe zamahe razvoju ove
diplomatije. Početak ere diplomatije Ujedinjenih nacija, počev od
konferencije velike trojice u Teheranu, Jalti i Postsdamu, najavili su ambicije
šefova država, odnosno vlada najmoćnijih svetskih sila da i lično učestvuju u
donošenju odluka značajnih za međunarodnu zajednicu, prepuštajući svojim
ministrima inostranih poslova i diplomatama razradu i sprovođenje njihovih
odluka, odnosno „izvođenje sitinijih radova“. Dug period hladnog rata i
posleratne blokovske konfrotacije zaustavili su za izvesno vreme taj proces,
koji posle smrti Staljina, čoveka koji nikada nije kao prvi čovek SSSR-a i šef
države kročio na teritoriju koja ne potpada pod njegovu kontrolu, svedoči o
najavama narastanja ovog oblika diplomatije, kroz učestalije susrete
naročito američkih predsednika sa generalnim sekretarima KPSS koji su bili
stvarni šefovi sovjetske države.
Posle smrti Ruzvelta njegov naslednik Truman pokazao je malo entuzijazma
za „nastavak lične diplomatije svoga prethodnika“. Smatra se da je britanski
1
http://sr.wikipedia.org/sr/Samit_diplomatija
, preuzeto 13.1.2012.
2
premijer Čerčil rodonačelnik novonazvane samit-diplomatije. On je februara
1950. godine istakao značaj samita za prevazilaženje zategnutosti između
Istoka i Zapada i za rešavanje gorućih međunarodnih problema. Posleratni
šef britanske diplomatije, Ernest Bevan, postavio je temelje samita zapadnih
zemalja. Kažu da je njegov naslednik Antoni Idn „takođe pokazao nomadski
instinkt“, provodeći u Londonu za vreme prvih pet nedelja svog mandata
samo osam dana. „Economist“ je izračunao da je britanski premijer Džon
Mejdžor posetom Hagu i Berlinu 7. i 8. septembra 1994. načinio svoju
šezdeset devetu „inostranu ekspediciju“ otkako je 1990. stupio na čelo
britanske vlade. Izračunato je da je od 1.381 dana u službi proveo 164 dana
u inostranstvu, ne računajući vreme koje je proveo u Velikoj Britaniji
posvećeno spoljnim poslovima i stranim državnicima. Britanski premijer
Margaret Tačer krajem 1984. godine za 130 časiva prešla je 250.000 milja
(1 milja=1.609.344 m), uključujući i potpisivanje Ugovora Hong Kongu u
Pekingu.
Održavanje samita
„Samiti se održavaju kako u okviru bilateralne, tako i u okviru multilaterne
diplomatije. Oni mogu biti redovni, kako na bilateralnom, tako i na
multilaternom planu, ali mogu biti i
ad hoc
, raznim povodima i prigodama
(unapred dogovoreni
ad hoc
sastanci na vrhu predstavnika dve ili više
država povodom nekog
praznika, krunisanja monarha, inuaguracije novog
šefa države, sahrane i sl.).
Mnogi bilateralni samiti su već godinama institucionalizovani u redovne
sastanke u određenim vremenskim razmacima. Tako, Nemačka i Francuska
imaju zvanične polugodišnje samite, uz koje se održe najmanje dva
nezvanična sastanka. Ugovorom između Francuske i Španije od 1985.
godine ustanovljeni su godišnji zvanični samiti francuskog predsednika i
španskog premijera (s obzirom na to da španski šef države – kralj nema
prerogative u spoljnoj politici, koje ustav predviđa za premijera). Godišnji
samiti predviđeni su između Francuske, s jedne strane, i Velike Britanije i
Italije sa druge. Francuska ima sa svim frankofonskim, ali i sa jednim delom
nefrankofonskih država Afrike, skoro redovne sastanke na vrhu, na
biteralnom nivou. Sličan sistem samita ima i Velika Britanija u odnosu na
pojedine države – članice Komonvelta. Sjedinjene Američke Države razvile
su čitav sistem bilateralnih samita, kako prema državama američkog
kontinenta, tako i prema ostalim regionima, uključujući posebno zemlje
Afrike i Azije. Pored toga, u istoriju diplomatije ušao je i poznati trojni samit
