1
UVOD
Gasovita goriva
su goriva koja se pri normalnim uslovima nalaze u gasovitom agregatnom
stanju.
Sve se više koriste jer, u odnosu na čvrsta i tečna, poseduju niz prednosti (potpunije sagorevanje,
sadrže manje balasta, sagorevaju sa minimalnim koeficientom viška vazduha, sagorevanje se
lakše reguliše, produkti sagorevanja su čistiji, lako se transportuju, proizvedena se proizvode
centralizovano). Ova goriva su lako zapaljiva i eksplozivna, kao i tečna goriva.
Gasovod
ili
plinovod
je vrsta cevovoda koji služi za transport i prenošenje gasovitih goriva sa
jednog na drugo mesto, tj. od mesta proizvodnje do potrošača. Danas je mreža gasovoda veoma
dobro razvijena, naročito na mestima odakle se crpi zemni gas (Rusija, Magreb, Bliski
Istok, Kanada, SAD i dr).
Najduži gasovod u Evropi i svetu je Jamal, koji se pruža od zapadnog Sibira do Nemačke, na
dužini od 4.196 km.
2
VRSTE I PROIZVODNJA GASA
Gasovi se obično dele na prirodne i veštačke.
Prirodni gasovi dobijaju se na jedan od sledeća tri načina:
1. iz bušotina gasnih ležišta; gas se sastoji, uglavnom, od metana (82-98%) i manjeg dela
težih ugljovodonika,
2. iz bušotina kondenzatnih ležišta; gas se, takođe, sastoji od metana (80-95%) i kondenzata
benzina i kerozina,
3. iz bušotina ležišta sirove nafte; gas se javlja u vidu mešavine metana (80-70%), propana i
butana.
U veštačke gasove ubrajaju se gasovi koji se dobijaju gasifikacijom čvrstih goriva i gasovi koji
nastaju kao usputni proizvod određenih tehnoloških procesa.
Gasifikacija čvrstih goriva je interesantna i za našu zemlju jer mi, pretežno, raspolažemo
lignitima i mrkim ugljem. Kad se tome doda da je kalorična vrednost tog uglja relativno niska i
da imaju veliki procenat pepela, tada se može sagledati opravdanost njihove gasifikacije i sa
gledišta transportnih troškova.
Glavni potrošači prirodnog i veštačkog gasa su industrijske kotlarnice, gradske toplane,
metalurška i cementna industrija, domaćinstva itd.
Gasovi se nalaze u gasovitom ili tečnom stanju.
Metan, etan etilen su u gasovitom stanju na običnim temperaturama (20 do 30)°C i na
atmosferskom pritisku.
Propan, propilen, butan i butilen u vidu pare na običnim temperaturama i atmosferskom pritisku,
odnosno u tečnom stanju na povišenim pritiscima. Ugljovodonici od izopentana, pa nadalje
nalaze se u tečnom stanju i spadaju u grupu benzinskih frakcija.
4
Elementi jednog kompletnog magistralnog gasovoda prikazani su na slici 1.
Duž trase magistralnog gasovoda postavljaju se na svakih 20—25 km, stanice za održavanje i
remont objekata koji se nalaze u sastavu gasovoda.
Radi zaštite od korozije i gasovodi se premazuju sredstvima koja zavise od geološkog sastava
terena u koje je cevovod položen.
S obzirom na današnja sredstva zaštite od korozije, vek ovih cevovoda je relativno dug i iznosi u
proseku 25—30 godina.
Slika 1. Šema magistralnog gasovoda:
1 - gasno polje sa sabirnim cevovodima,
2 - sabirna stanica,
3 - glavna kompresorska stanica,
4 - pomoćna kompresorska stanica,
5 - stanica za distribuciju gasa,
6 - cevovod sa armaturom,
7 - prelaz preko reke,
8 - rezervoari za gas,
9 - odvodni cevovodi
5
- Gasno polje sa sabirnim cevovodima
Cevovodi
predstavljaju integrisane komponente cevi, fitinga i armature koji predstavljaju celinu
i služe da se njima bezbedno i neometano transportuje gas.
Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od:
-
njihove namene,
-
predviđenog radnog pritiska,
-
prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja.
Kod nas, cevovodi za transport i distribuciju gasa isključivo se rade od čeličnih i polietilenskih
cevi, a koje će se cevi koristiti, zavisi od:
-
prečnika ,
-
načina proizvodnje
Međunarodni, magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska preko 4
bara (nadpritisak), rade se od čeličnih cevi, bešavnih, podužno varenih i spiralno varenih.
Produktovodi i gasovodi za tečni naftni gas svih pritisaka se rade od bešavnih cevi. Ovi gasovodi
se polažu podzemno na dubini od 1 m nadsloja, dok se nadzemno po pravilu vode u krugu
industrijskih potrošača i kao unutrašnje gasne instalacije.
Konstrukcija gasovoda se određuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine stambenih
objekata na pojasu širine 200 m, sa jedne i druge strane ose gasovoda na dužini od 1 km.
-
za pojas I razreda: 1,4
-
za pojas II razreda: 1,7
-
za pojas III razreda: 2,0
-
za pojas IV razreda: 2,5
-
za zaštitni pojas naseljenih zgrada: 2,5
