VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
ZAVRŠNI RAD
CARINSKA TARIFA
Mentor:
Student:
Miroslav Ilić
116-024-09
Čačak, septembar 2012.
SADRŽAJ
UVOD ......................................................................................................................
3
1. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA............................................................. 5
1.1. VRSTE CARINA ………………………………......................………………..… 6
1.2. ELEMENTI CARINA ……….........................................................................…….. 9
1.3. OPŠTI POJMOVI O CARINSKOM SISTEMU ….....................................…….
9
1.3.1. Carinski sistem kao naučna disciplina ............................................................
9
1.3.2. Carinski sistem kao deo privrednog sistema ...................................................
12
2. PRAVNI IZVORI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE …………………………. 16
2.1.Opšti pojmovi .....................................................................................................
16
2.2. Autonomno nacionalno pravo ...........................................................................
17
2.3. Međunarodno pravo .........................................................................................
18
2.3.1. Bilateralni sporazumi .....................................................................................
18
2.3.2. Multilateralni sporazumi (konvencije) ............................................................ 19
2.3.3. Međunarodni trgovački običaji i uzanse ........................................................
20
3. PRAVNI OSNOVI CARINSKOG SISTEMA ……………..………………….
23
3.1. Carinski zakon ....................................................................................................
23
3.2. Zakon o carinskoj tarifi ......................................................................................
24
3.3.Zakon o slobodnim zonama ................................................................................
26
3.4.Ostali propisi ........................................................................................................
26
3.4.1.Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju
carinske robe i naplati carinskog duga ......................................................................
27
3.4.2.Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije
i drugih obrazaca u carinskom postupku ...................................................................
28
4.CARINSKE TARIFE ………………………..........................................…………..
29
4.1. Vrste (podele) Carinskih tarifa ............................................................................
30
4.2. Novi Zakon o Carinskoj tarifi ...............................................................................
31
4.2.1. Struktura Carinske tarife ..................................................................................
32
4.2.2. Šta je promenjeno u novoj Carinskoj tarifi .......................................................
33
4.2.3. Carinske stope ..................................................................................................
33
4.2.4. Režimi uvoza i izvoza .......................................................................................
33
4.2.5. Korelacione tablice ………….............……………………………………….. 34
5. HARMONIZOVANI SISTEM CARINSKE TARIFE ......................................... 35
5.1. Harmonizovani sistem kroz istoriju ..................................................................
35
5.2. Carinska tarifa Sbije i harmonizovani sistem ...................................................
36
ZAKLJUČAK ………………………………………….…………………………
39
LITERATURA .......................................................................................................... 40
2
Novi Carinski zakon rađen je po standardima Evropske unije i sadrži savremena
rešenja koja se primenjuju u zemljama Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, kao i
u većini drugih državaširom sveta. Takva rešenja u zakonu stvaraju realne uslove da Uprava
carina u izvršavanju svojih zadataka može biti znatno efikasnija, ekonomičnija i odgovornija.
Drugi temeljni pravni akt carinskog sistema pored Carinskog zakona je Zakon o
carinskoj tarifi
4
. Republika Srbija prvi put je donela svoju sopstvenu carinsku tarifu.
Carinska tarifa, kao veoma značajan institut carinskog sistema koji
odražava
strategiju dugoročnog razvoja privrede Srbije, po svom obliku, sadržaju i pravilima. primene,
je u potpunosti usklađena sa carinskom tarifom Evropske unije.
Carinska tarifa Srbije je prilagođena savremenom Harmonizobanom sistemu
šifrovanja i obeležavanja robe Kombinovane carinske tarife koju primenjuje Svetska
trgovinska organizacija.
Na ovaj način obezbeđen je jedinstven carinski jezik za potrebe srpske privrede
(uvoznici, izvoznici, špediteri, učesnici u carinskom postupku) i državnih organa da mogu
bez ikakvih smetnji poslovno-komercijalnu konverzaciju sa svetskim ekonomskim
okruženjem.
Nova Carinska tarifa urađena je tako da se nesmetano mogu ugrađivati izmene
nomenklature Evropske unije, ali i dovoljno fleksibilna da se mogu otvarati nove pozicije, ako
to zahtevaju interesi naše privrede
.
4
Službeni glasnik RS broj 62/2005. godine.
4
1. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA
Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dažbinu koja država
naplaćuje prilikom prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice. Spadaju u
posredne poreze i predstavljaju jedan od najznačajnijih instrumenata spoljno-trgovinske
razmene.
Značaj carina sa fiskalnog stanovišta naročito je bio izražen u Starom i Srednjem
veku. Danas, međutim, carine više služe ekonomsko-političkim nego čisto fiskalnim
ciljevima, zbog čega se često izučavaju i van nauke o finansijama, a u sklopu političke
ekonomije, spoljno-trgovinske i devizne politike.
Kao instrument spoljno-trgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i
menjanje odnosa troškova i cena na domaćem tržištu, a preko cena i na uvoz i izvoz, na
ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa na ubrzanje ili usporavanje razvoja određene grane ili
privrede, zaposlenosti, tražnju i potrošnju i sl.
Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:
a)
Fiskalni
– da se prikupe odgovarajuća finansijska sredstva državi;
b)
Ekonomski
– mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se može štititi domaća
privreda, ili samo određena grana od spoljne konkurencije. Carinom se može povećati
cena uvoznoj robi, potencirati razvoj određene grane, delovati na strukturu troškova i
raspodelu društvenog proizvoda, investicija i sl.
5
Ukoliko je osnovni cilj uvođenja
carina osiguranje potrebnih novčanih sredstava za pokriće državnih rashoda, primaran
je fiskalni cilj, a ukoliko se carina uvodi zbog zaštite domaće privrede, primaran je
ekonomski karakter carine.
c)
Socijalni
– ogleda se u tome da se kroz sniženje carina na određene proizvode bitne za
životni standard određenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje, odnosno
stimulisanje potrošnje.
Mišljenja finansijskih stručnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom
sistemu zemlje u značajnoj meri se razlikuju. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i
5
Č. Kindlberger: Međunarodna ekonomija, Vuk Karadžić, Beograd, 1974
5
Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti:
7
uvozne
– naplaćuju se prilikom uvoza robe u carinsko područje. Uvozne carine
danas primenjuju sve zemlje, kako razvijene tako i zemlje u razvoju, a služe za ograničavanje
uvoza, zaštitu domaće privrede i ostvarivanje fiskalnih prihoda. Naš carinski sistem poznaje
samo uvozne carine.
izvozne
– naplaćuju se kod izvoza robe na inostrano carinsko područje. Vrlo se
retko primenjuju.
prevozne ili tranzitne
– naplaćuju se na robu koja se prevozi ili provozi iz
jedne u drugu zemlju – preko nacionalnog carinskog područja. Ove carine imaju istorijsko
značenje.
b)
Carine prema načinu obračunavanja
Prema načinu obračunavanja, carine mogu biti:
specifične
– obračunavaju se po vrsti i količini robe, a carinska stopa je
određena prema mernim jedinicama (metar, kilogram, litar, itd.). Danas se, zbog
nepraktičnosti, retko primenjuju.
vrednosne (advalorem)
– obračunavaju se na bazi carinskih stopa koje su
izražene u procentu od vrednosti robe. Ovo je danas osnovni oblik obračunavanja carine.
Teškoće koje se pojavljuju kod ovih carina izražavaju se u smislu realne procene vrednosti
uvezene robe. U našem carinskom sistemu carine se određuju u procentu od vrednosti robe.
Vrednost koja služi kao osnovica za plaćanje carine je fakturisana vrednost robe koja se
uvozi.
mešovite
– predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifične carine. Npr;
odredi se carina na uvoznu robu advalorem, ali se istovremeno utvrdi i najviši i najniži iznos
carine. Danas se u svim carinskim sistemima susrećemo sa mešovitim tipom carina, naročito
kod proizvoda čije cene značajnije osciliraju u toku godine.
c)
Carine prema načinu uvođenja
Prema načinu uvođenja, razlikuju se:
autonomne carine
su one koje samostalno donosi država, bez obzira na stav
drugih država. U najvećem broju slučajeva, tarifu autonomne carine donosi država
7
V. Grivčev: Finansije i finansijsko pravo SFRJ, informator, Zagreb, 1982.
7
