POSLOVNO PRAVO - Kolokvijum

*POJAM, IZVORI I SUBJEKTI POSLOVNOG PRAVA*

Poslovno pravo je

skup pravnih normi kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata i njihovi

međusobni odnosi u vezi sa prometom robe i vršenjem privrednih usluga.

Osnovni i najvažniji

izvori poslovnog prava

su:

1. Ustav (po pravnoj snazi)
2. Zakon (deli se na imperativne i dispozitivne norme)
3. Podzakonski akti (uredbe, nerebde, odluke, pravilnici)
4. Sudska praksa (

ekropskokontinentalni

– Civil law – osnovni izvor prava je zakon,

anglosaksonski

–

Common law – osnovni izvor prava je sudska praksa)

Autonomni izvori prava

1. Običaji
2. Uzanse (

opšte

(za promet robom) i

posebne

)

3. Opšti uslovi poslovanja
4. Tipski (formirani) ugovori
5. Trgovačke klauzule i termini

Najvažniji izvor prava za pravo privrednih subjekata u Republici Srbiji je Zakon o privrednim društvima iz
2011.

Subjekti poslovnog prava su:

Privredna društva

– koja se dele na 4 tipa:

Ortačko društvo

Komanditno društvo

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Akcionarsko društvo

Prva dva spadaju u

društva lica

, a druga dva u

društva kapitala

Preduzetnici

Preduzetnik je

poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje

je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.
Preduzetnikom se smatra i fizičko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim
propisima, ako je tim propisima tako određeno. Individualni poljoprivrednik se ne smatra
preduzetnikom.
Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom.

Poslovno ime preduzetnika

obavezno sadrži:

ime i prezime ’’preduzetnika’’, opis pretežne delatnosti, oznaku ’’preduzetnik’’ ili ’’pr’’ i sedište i
adresu. Preduzetnik je dužan da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu.
Preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene uključujući i stare i
umetničke zanate, i poslove domaće radinosti.
Preduzetnik

prestaje

sa obavljanje delatnosi i

briše

se iz registra u slučaju:



Odjave



U slučaju smrti ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti



Ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine



Isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme



Izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjenja uslova za obavljanje te delatnosti



Promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva



Stečaja i likvidacije

Preduzeća

– postoje:

Društveno preduzeće –

u procesu privatizacije definitivno prestaje da postoji

Javna preduzeća

– su preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, a koje osniva

država, odnosno jedinica lokalne samouprave. Položaj javnih preduzeća je danas uređen
Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od zajedničkog interesa iz 2012.

Ostali privredni subjekti

Banke

(u obliku akcionarkog društva)

Berze

(u obliku akcionarskog društva i društva sa ograničenom odgovornošću)

Osiguravajuće organizacije

(u obliku akcionarskog društva za osiguranje, javnog društva za

osiguranje, društva za uzajamno osiguranje, sopstvenog društva za osiguranje, mešovitog društva
za osiguranje i društvo sa ograničenom odgovornošću).

*PRIVREDNO DRUŠTVO*

Privredno društvo je

pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja

delatnosti u cilju sticanja dobiti.

Karakteristike

privrednog društva:

Privatnopravni karakter

Zajednica lica

(izuzetak su

jednopersonalna

društva tj. društvo jednog lica, koje poseduje sve akcije ili

ceo udeo tog društva)

Pravni subjektivitet

a. Pravna sposobnost

je sposobnost lica kao subjekta prava da bude nosilac prava i obaveza (fizička

lica stiču je rođenjem, a pravna na različite načina – upisom u registar).

b. Poslovna sposobnost

je sposobnost lica da svojim postupcima stiče i otuđuje prava i obaveze tj.

da raspolaže njima.

Ugovorni način nastanka

Određenost delatnosti

Dobit kao cilj

Vrste

privrednih društava:

Društva lica

– odlikuju:

a. Lična vezanost članova
b. Princip jednoglasnosti odlučivanja
c. Poslovođenje i zastupanje od strane svih članova
d. Članovi odgovaraju za obaveze društva neograničeno i solidarno.

Društva kapitala

– odlikuju:

a. Značajan prikupljeni kapital a ne lična svojstva (osnovni kapital)
b. Odlučuje se po većinskom principu
c. Upravljanje društvom može biti povereno i licima koja nisu članovi (trećim licima)
d. Članovi ne odgovaraju za obaveze društva svojom ličnom imovinom, već samo do visine svojih

uloga

Pravne forme

privrednih društava:

1. Ortačko društvo (OD)
2. Komanditno društvo (KD)
3. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)
4. Akcionarko društvo (AD)



Posebni uslovi odnose se na: stručnu spremu radnika, poslovne prostorije, posebne tehničke uslove,
posebne mere zaštite od opasnih materijala itd.

SEDIŠTE
Sedište poslovnog društva

je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva, i

koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.

Ogranak

(filijala) privrednog društva nema sedište, ali ima mesto poslovanja.

Privredno društvo može da promeni sedište, i to se upisuje u registar.
Pravni značaj sedišta:



Dostavljanje se vrši na adresu sedišta



Sednice skupštine DOO i AD odražavaju se po pravilu u sedištu



Mesto ispunjenja ugovora nekada se određuje spram sedišta dužnika ili poverioca...

POSLOVNO IME
Poslovno ime

je ime pod kojim privredno društvo posluje.

Poslovno ime

obavezno sadrži



Naziv



Pravnu formu (OD, KD, DOO, AD)



Mesto u kom je sedište društva



U ’’likvidaciji’’, u ’’stečaju’’

*Delatnost nije deo poslovnog imena!

Privredno društvo može imati i skraćeno poslovno ime. Poslovno ime mora biti na srpskom jeziku (latinica ili
ćerilica), i izuzetno na stranom jeziku.
Korišćenje naziva Republike Srbije ili njene teritorijalne jedinice moguće je samo uz prethodnu saglasnost
nadležnog organa.
Poslovno ime takođe može imati i naziv strane države ili međunarodne organizacije.
Lično ime fizičkog lica u poslovnom imenu može biti samo uz saglasnost. Ako je lice umrlo, saglasnost daju
naslednici.

Zaštita poslovnog imena

Po službenoj dužnosti od strane Agencije za privredne registre (APR)

– APR je dužan da vodi računa o

tome da u svoj registar ne upiše dva ista ili slična poslovna imena dva privredna društva i/ili
preduzetnika koji obavljaju istu ili srodnu pretežnu delatnost. U ovom slučaju APR ponačelu
vremenskog prioriteta daje prednost privrednom društvu koje je ranije prijavilo poslovno ime (prvi u
vremenu, prvi u pravu).

Po osnovu zahteva zainteresovanog lica

– Svaki privredni subjekat ima opravdan interes za zaštitu svog

poslovnog imena:

a. Naziv drugog privrednog subjekta istovetan njegovom nazivu
b. Naziv drugog privrednog subjekta toliko sličan da može da izazove zabludu o njegovom

identitetu.

c. Zainteresovano lice može tužbom protiv društva koje vrši tu povredu zahtevati:

- promenu naziva društva prekršioca i/ili
- nakandu nastale štete.

Po osnovu propisa o nelojalnoj konkurenciji i zaštiti intelektualne svojine

a. Po osnovu nelojalne konkurencije
b. Po osnovu intelektualne svojine (u slučaju da se poslovno ime koristi kao robni ili uslužni znak

(žig)).

Krivičnopravna zaštita

– u pravu Srbije postoji krivično delo ’’neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog

imena i drugih posebnih oznaka robe i usluga’’.

MATIČNI BROJ I PIB
Matični broj

je jedinstveni statistički broj koji se dodeljuje svakom privrednom društvu (broj od 8 cifara, pod

kojim se ono vodi u registru).
Matični broj dodeljuje Republički zavod za statistiku.
Pored matičnog broja privrednom društvu se prilikom registracije dodeljuje i PIB od strane Poreske upave.
Kada se u APR-u utvrdi da su ispunjeni uslovi za osnivanje privrednog društva, APR po službenoj dužnosti
traži od Republičkog zavoda za statistiku da društvu dodeli matični broj.
Ovo su dva neophodna obeležja privrednog društva jer bez njih ono ne može da otvori račune u nekoj od
poslovnih banaka, niti da učestvuje u platnom prometu.

REGISTACIJA PODATAKA O PRIVREDNOM DRUŠTVU

- Regulisano zakonom o postupku registracije u APR iz 2011 godine.

- Registar

: jedinstvena, javna, centralna, elektronska baza podataka o privrednim subjektima.

- Postupak registracije pokreće se podnošenjem registracione prijave u APR-u
- Ako su ispunjeni uslovi za registaciju APR donosi rešenje kojim usvaja prijavu.
- Postupak se završava tako što se registrovani podaci objavljuju na internet stranici APR-a istog dana kada je
doneto rešenje kojim se usvaja zahtev iz registacione prijave (

www.apr.gov.rs

)

*ZASTUPANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA*

Zastupanje

znači preduzimanje pravnih poslova i pravnih radnji u tuđe ime i za tuđ račun.

Vrste zastupnika

Zakonski (statutarni) zastupnici!

- Određeni su zakonom ili osnivačkim aktom/statutom
- Zakonski zastupnik društva može biti fizičko lice ili društvo registrovano u Republici Srbiji.
- Privredno društvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice.

Zastupnici određeni odlukom nadležnog organa društva!

Nadležni organ

: skup svih ortaka, komplementara i komanditora, skupština DOO ili AD, nadzorni

odbor.

Prokura

je poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica da u njegovo i za

njegov račun zaključuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje u okviru delatnosti koja je
registrovana.

Može biti



Pojedinačna prokura

može biti data jednom licu ili većem broju lica, a ako je data većem broju

lica svaki prokurista ima sva ovlašćenja koja po zakonu sadrži prokura.



Zajednička prokura

se može dati dvojici ili većem broju lica zajedno, a pravni poslovi i radnje, u

slučaju ove prokure, punovažni su samo ako postoji saglasna izjava volje svih prokurista.

Prokurista ne može



Preneti prokuru na drugo lice



Otuđiti i opteretiti nepokretnosti, udele i akcije koje privredno društvo poseduje u drugim
pravnim licima



Zaključiti ugovor o jemstvu i zalozi



Zaključiti ugovor o kreditu i zajmu



Preuzeti meničnu obavezu



Zastupati društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.

Prokura se može opozvati u svako doba. U slučaju opoziva, prokurist može protiv društva ostvariti prava
koja proizilaze iz ugovora na kome je izdavanje prokure zasnovano.

Važno je pravilo

da prokura ne prestaje smrću ili gubitkom poslovne sposobnosti preduzetnika,

odnosno jedinog člana društva.

Zastupnici određeni pravnim poslom!

DRŽAVINA

– predstavlja vršenje faktičke vlasti na stvari, što znači da državinu može imati i lice koje

nije vlasnik stvari.

ZALOGA

a. Ručna zaloga (pokretne stvari)
b. Hipoteka (nepokretne stvari).

OBLIGACIONO PRAVO

izučava odnos između dužnika i poverilaca.

Razlike: Stvarno pravo

: apsolutnog karaktera (erga omnes), stvar, ne zastarevaju.

Obligaciono pravo

: relativnog karaktera (inter partes), davanje, činjenje i uzdržavanje, zastarevaju.

Imovinska prava privrednog subjekta čine sva prava koja ulaze u pojam imovine. Ta prava mogu biti

apsolutna

(tj. da delaju prema svim trećim licima, npr pravo svojine i druga stvarna prava) i

relativna

(tj. da delaju u

odnosima prema jednom ili više tačno određenih lica, kakva su obligaciona prava).
Sva imovinska prava imaju dva bitna svojstva:

1. Imaju relativnu imovinsku vrednost koja se uvek može uzraziti u novcu.
2. Druga bitna karakteristika je njihova prenosivost.

Početnu imovinu društva čine ulozi osnivača. Kod društva kapitala ti ulozi istovremeno stvaraju i osnovni
kapital društva.

Ulozi mogu biti:

novčani i nenovčani

(stvari, prava, rad i usluge (samo u OD i KD)).

Vrednost nenovčanih uloga vrši se putem procene – sporazumno ili uz pomoć ovlašćenog procenjivača.
Ovlašćeni procenjivač može biti ovlašćeni sudski veštak, revizor ili drugo stručno lice, ali i privredno društvo
koje ispunjava zakonom propisane uslove.
Obaveza unošenja uloga je osnovna obaveza člana. Ako ne izvrši ovu obavezu, ili drugu obavezu u vezi sa
osnivanjem privrednog društva ili da netačne podatke o ulogu, odgovara društvu za prouzrokovanu štetu.
Na osnovu uloga i srazmerno njegovoj vrednosti u osnovnom kapitalu društva (za društva kapitala) odnosno u
imovini društva (za društva lica) osnivači, kao i kasniji članovi društva, stiču udeo u društvu.
Udeo u društvu je po svojoj pravnoj prirodi članski odnos ili članstvo u društvu i kao takvo predstavlja ukupnost
prava i obaveza člana.

Osnovni (registrovani) kapital

se obrazuje ulozima osnivača odnosno kasnijih članova društva i na osnovu

njih svaki član ima odgovarajući udeo u osnovnom kapitalu društva.

3 funkcije osnovnog kapitala

su:

1. Predstavlja početnu imovinu za poslovanje društva
2. Preko učešća svakog akcionara u osnovnom kapitalu društva, utvrđuju se međusobni odnosi

između njih u pogledu svojine na društvu i uživanja odgovarajućih prava.

3. Postojanje osnovnog kapitala pruža elementarnu sigurnost poveriocima društva.

Kapital ili neto imovina

je zakonski definisan kao razlika između ukupne vrednosti imovine i ukupnih

obaveza, odnosno ukupna vrednost udela, odnosno akcija u društvu.

Osnovni kapital je

konstantna računovodstvena kategorija koja se izražava u fiksnom novčanom iznosu u

pasivi bilansa stanja finansijskog izveštaja.

Osnovni princip

u vezi sa osnovnim kapitalom je princip

očuvanja vrednosti osnovnog kapitala

Osnovni kapital ne sme da se menja!

Dobitak i gubitak

se utvrđuju godišnjim bilansom društva prema odgovarajućim računovodstvenim propisima.

Dobit postoji ako je vrednost ukupne aktive društva veća od vrednosti njegove pasive. U tom slučaju skupština
društva (odnosno članovi društva lica) odlučuje o upotrebi dobiti. Ako se donese odluka o podeli dobiti, članovi
društva stiču obligaciono pravo za isplatu njima pripadajućih dividendi.

Dividenda

je novčana vrednost udela

člana društva u raspodeljenoj dobiti društva. Visina dividende se određuje kas se od dobiti odbiju iznosi za
rezerve društva utvrđenih zakonom i statutom.