Industrijska svojina
je pravno zaštičena intelektualna tvorevina koja se može iskoristiti u proizvodnji i prometu robe
i usluga.Ona obuhvata: patente, industrijske uzorke ili modele, robne žigove, uslužne žigove geografsku oznaku
porekla proizvoda, know-how i tehničko unapređenje. Svaki novi izum iz bilo koje industrijske grane vlasništvo je
njegovog autora. Subjektivno pravo industrijske svojine nastaje odlukom nadležnog organa posle sprovedenog
upravnog postupka.
Izvori prava industrijske svojine: 1.
Zakon o patentimaZakon o žigovima 2.Zakon o pravnoj zaštiti dizajna 3. Zakon
o oznakama geografskog porekla
Međunarodni izvori 1.
Pariska konvencija za zaštitu industrijske svojine (1883.god.)
2.
Konvencija o priznanju
evropskih patenata (1973)
3.
Madridski aranžman o međunarodnoj registraciji žigova (1891. god.)
4.
Sporazum o
trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (1994)
5.
Ničanski aranžman o međunarodnoj klasifikaciji
proizvoda radi registracije žigova (1957.god.).
6.
Lokarnski aranžman o ustanovljenju međuunarodne klasifikacije za
industrijske uzorke i modele (1968. god.)
7.
Ugovor o saradnji u oblasti patenata (1970. god.).
Pronalazak
je
novi
proizvod ili postupak koji rešava neki tehnički problem ( za razliku od otkrića koje se odnosi na
nešto što postoji ali još nije otkriveno).
Patent
je subjektivno pravo kojim se pravno štiti pronalazak.Svaka država u
svojin nacionalnim propisima određuje koji se pronalasci iako tehničke prirode ne mogu zaštititi patentom.
U savremenom pravu patent
se ne može priznati za određene vrste pronalazaka kao: 1.pronalasci čija bi
komercijalna upotreba bila suprotna moralu i javnom poretku (npr. kloniranje ljudi, korišćenje ljudskog embriona u
komercijalne svrhe)2.pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja kada se
primenjuju neposredno na živom telu čoveka ili životinje3.pronalasci biljne sorte i životinjske pasmine4.pronalasci
bitno bioloških postupaka za dobijanje biljaka i životinja, izuzev mikrobioloških postupaka.
Paskal, francuski filozof, matematičar
i fizičar bio je i pronalazač. Njegov otac je bio poreznik kome je trebalo
mnogo vremena da izračuna koliki porez treba da naplati. Kada je imao 19 godina (1642) Paskal je pronašao mašinu
pomoću koje je njegov otac mogao izračuna brzo i tačno iznos poreza.
Sa samo 12 godima M. Knight
je počela da
razmišlja kako da se spreče brojne nezgode koje su nastajale iz upotrebe razboja. Pronašla je način kako da se razboj
zaustavi ako dođe do kvara. Zahvaljujući njenom pronalasku spašeni su životi mnogih tekstilnih radnika. Ona je u
svom životi patentirala 25 pronalazaka.
D. Švajcarski inženjer Ž. Maestral
izveo je psa u šetnju. Kada su se vraćali
bili su prekriveni semenom čička. Razmišljao je kako je seme uspelo da se pričvrsti za njegovu odeću i dlaku psa i
otkrio pomoću mikroskopa da seme ima tanke kukice koje čvrsto prijanjaju za meku podlogu. On je odlučio da
koristi isti princip i da napravi kopče koje će se koristiti umesto rajsfešlusa. Tako je nastala čičak traka koja se danas
koristi u proizvodnji mnogih proizvoda. Pronalazak je patentiran 1951. god. (VELCRO).
G. Fahrenheit
je pronašao
termometar.
L. Braille
- azbuku za slepe.
M. Bentz
je pronašla mašinu za pripremanje filter kafe.
L. Strauss
je
pronašao američku ikonu-blue jeans (1837).
NIKOLA TESLA
Genijalni pronalazač nije dobio Nobelovu nagradu.
Postoje dokumenti da je on, a ne Đ. Markoni pronalazač radio-tehnike, za šta je Markoni dobio Nobelovu nagradu
(1909 god.). Vrhovni sud SAD je 1943. god. doneo presudu i poništio Markonijev osnovni patent u raditelegrafiji.
Vrhovni sud je posle smrti oba naučnika ustanovio da je N. Tesla osmislio i demonstrirao sistem radiotelegrafije.
Nobelov komitet nije reagovao povodom ove presude. Nažalost, Tesla nije odmah prijavio pronalazak već ga je
demostrirao pred studentima i svojim saradnicima. Markoniju je greškom ustanove za patente u Vašingtonu priznat
pronalazak radija.
I
Uslovi za dobijanje patenta
Pronalazak se može zaštititi patentom ako je: 1.nov. 2.primenjiv u privredi 3.inventivan u određenom stepenu
1.Novost pronalaska
Pronalazak je nov ako, s obzirom na postojeći nivo tehničkih znanja na dan podnošenja prijave
za zaštitu, predstavlja nepoznat proizvod, odnosno nepoznat postupak.Novost jednog pronalaska se utvrđuje s
obzirom na postojeća znanja u oblasti tehnike u svetu (fond ukupno poznatog znanja sa kojim je naučna i stručna
javnost upoznata na bilo koji način). Pronalazak nije nov ako je javnost upoznata sa tehničkim sadržajem pronalaska.
Način upoznavanja javnosti nema značaja kod utvrđivanja novosti (u knjizi, časopisu, na predavanjima, medijima,
izlaganjem na sajmovima). Pronalazak je izgubio svojstvo novosti kada je javnost upoznata sa pronalaskom, od tog
momenta pronalazak pripada fondu poznatog znanja u svetu- postojećem stanju tehnike. U savremenim pravima
novost se procenjuje prema dostignutom nivou tehničkih znanja u svetu (apsolutna novost).Danas je koncepcija
relativne novosti (stanje tehnike u zemlji u kojoj se patent zahteva) napuštena.Pronalazak koji je prijavljen, ali nije još
objavljen, ulazi u stanje tehnike. Patentna prijava ulazi u stanje tehnike od onog momenta kada je primljena od strane
nadležnog organa. Time se sprečava dvostruko patentiranje istog pronalaska. Prilikom procenjivanja novosti jednog
pronalaska neće se smatrati da je pronalazak postao dostupan javnosti ako je do dostupnosti došlo bez pristanka
pronalazača.
2. Primenjivost pronalaska
Pronalazak treba da bude primenjiv u privredi (industriji, trgovini,
poljoprivredi).Primenjivost se ceni na dan podnošenja prijave za zaštitu pronalaska. Pronalazak proizvoda je
primenjiv ako se može primeniti u proizvodnji kao privrednoj delatnosti. Pronalazak postupka je primenjiv ako se
može upotrebiti u proizvodnji ili pružanju usluga.
3. Inventivni nivo pronalaska
Pronalazak se ne može patentirati ako rešenje tehničkog problema nema određeni
stepen inventivnosti . Da bi jedan pronalazak mogao da se pravno zaštiti on treba da je rezultat stvaralačkog rada koji
dovodi do rešenja tehničkog problema koje za stručnjake u oblasti u kojoj je pronalazak nastao ne proizilazi na
očigledan način iz stanja tehnike. Ovaj uslov je potreban jer mnoga nova tehnička rešenja predstavljaju samo
prilagođavanja ili usavršavanja poznatih tehničkih rešenja. Ona jesu nova, ali nisu podobna za zaštitu jer ne
ispunjavaju uslov inventivnosti.
Pionirski pronalasci
imaju najviši inventivni nivo jer se njima stvaraju novi pravci
tehničkog razvitka.
Tehničke inovacije
su najbrojnije i zaštičene su patentom ako zadovoljavaju inventivni nivo koji
se traži za patent.
Mali patent
je pronalazak
nižeg inventivnog nivoa za koji se dobija kraći rok zaštite. Zaštita
pronalaska malim patentom je moguća ako je on rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korišćenje stanja tehnike.
II. Subjekt zaštite
Pravo na patent ima 1
.
pronalazač ili njegov pravni sledbenik
2
.
poslodavac ili njegov pravni
sledbenik
3.
više pronalazača (supronalazači) Pronalazač može biti samo fizičko lice. On ne mora da ima ni delimičnu
ni potpunu poslovnu sposobnost. Pravo na sticanje patenta ima ima i pravni sledbenik pronalazača (naslednik, legatar,
bilo koji ugovorni sticalac prava).Kada se više lica udruže i stvore pronalazak svaki se smatra pronalazačem ako je
dao samostalni duhovni doprinos rešavanju tehničkog problema. Supronalazači su zajednički nosioci jedinstvenog
prava na patentnu zaštitu.
III. Prava pronalazača
Pronalazač ima
moralna i imovinska prava.a) Moralno
pravo je ličnopravno ovlašćenje
pronalazača da bude naveden kao pronalazač u prijavi za priznanje patenta i svim ispravama koje se odnose na
njegov patent.
b) Imovinsko
pravo pronalazača sastoji se u njegovom ovlašćenju da zahteva sticanje patenta, da sa
njim raspolaže i da i ostvaruje pravo na naknadu ako drugo lice koristi njegov pronalazak.
IV. Postupak zaštite patenta1. Prijava patenta
a
) Podnošenje i sadržina prijavePostupak za priznanje patenta pokreće
se podnošenjem prijave nadležnom organu uprave. Podnošenjem prijave pronalazač, odnosno njegov pravni
sledbenik, stiče prvenstvo u odnosu na sva lica koja su kasnije prijavila isti pronalazak u istoj državi nezavisno od
toga kada je pronalazak nastao. Nadležni organ uprave prilikom prijema prijave računa vreme na dane, sate i minute
da bi se smanjila mogućnost “dvostrukog patentiranja”.
Pravo međunarodnog prvenstva
Prvenstvo u pogledu prava na
zaštitu ne vezuje se uvek za datum podnošenja prijave. Prema Pariskoj konvenciji za zaštitu industrijske svojine jedno
lice koje je prijavilo pronalazak za zaštitu u jednoj državi članici ima pravo da prilikom prijavljivanja pronalaska u
nekoj drugoj državi članici uživa prvenstvo koje se računa od datuma podnošenja prve prijave.
- Materijalno pravni
uslovi
Ovo pravo se može koristiti ako je prva prijava podneta u državi koja je članica PK. Ako je prijava podneta u
više država članica pravo prvenstva se može se zasnovati samo na prvoj prijavi.
Prvom prijavom se smatra prijava
koja prema propisima zemlje u kojoj je podneta ispunjava uslove urednosti.
Prva prijava i naknadne prijave moraju imati za predmet isti pronalazak. Pravo međunarodnog prvenstva može se
koristiti samo ako je naknadna prijava podneta najkasnije u roku od 12 meseci od podnošenja prve prijave.
Pravo
višestrukog međunarodnog prvenstva
postoji u slučaju kada se podnosilac naknadne prijave u pogledu pojedinih
elemenata pronalaska poziva na međunarodno prvenstvo više prvih prijava koje su podnete u istoj ili različitim
državama članicama PK.
Procesnopravni uslovi
Lice koje želi da koristi pravo međunarodnog prvenstva mora
nadležnom organu da podnese prijavu i zahtev za priznanje tog prava kao i prepis prvenstvene prijave čiju je
verodostojnost potvrdio nadležni organ države kojoj je prijava podneta. Prijava podneta u inostranstvu ima isto
dejstvo kao i nacionalna prijava, osim ako međunarodnim ugovorom nije nešto drugo predviđeno.Za svaki
pronalazak podnosi se po pravilu posebna prijava za priznanje patenta (pravilo “jedinstvo pronalaska”). Jednom
prijavom može se tražiti priznanje patenta za više pronalazaka ako su oni tako međusobno povezani da predstavljaju
jedinstvenu pronalazačku zamisaoMogu se izdvojiti tri tipične situacije u kojima više različitih pronalaza čine
jedinstvo:
1.
jedan nezavisni patentni zahtev odnosi se na pronalazak proizvoda, drugi na postupak za dobijanje
proizvoda i treći na pronalazak primene tog proizvoda;
2.
pronalazak određenog postupka i pronalazak proizvoda za
izvođenje tog postupka
3.
pronalazak proizvoda, pronalazak postupka za njegovu proizvodnju i pronalazak uređaja
koji služi za izvođenje tog proizvodnog postupka.U ovakvim slučajevima se dozvoljava da se jednom prijavom traži
zaštita više pronalazaka. To je u interesu veće efikasnosti nadležnog organa, efikasnosti informacione funkcije
patentnog sistema i pravne sigurnosti. Pravilo jedna prijava-jedan pronalazak zahteva da se u slučaju neurednosti
prijave, tj. kada se jedna prijava sadrži više nezavisnih zahteva za zaštitu više pronalazaka koji ne čine “jedinstvenu
pronalazačku zamisao”, ovakva neurednost otkloni. To podnosilac može učiniti u toku celog postupka, bilo sam, bilo
na zahtev nadležnog organa, tako što će iz prijave izdvojiti određene pronalaske iz prvobitne prijave i prijaviti ih za
zaštitu u posebnoj, izdvojenoj prijavi.
Sistem odloženog ispitivanja prijave je prihvatila većina zemalja.
Svaki pronalazak koji je prijavljen za zaštitu
nadležni organ objavljuje u službenom glasilu u zakonskom roku koji se računa od podnošenja prijave. Do isteka tog
roka nadležni organ ne počinje suštinsko ispitivanje prijave (provera da su ispunjeni uslovi: da je pronalazak nov, da
je dostignut inventivni nivo, da je primenjiv u privredi). Nadležni organ pristupa suštinskom ispitivanju prijave tek
pošto pronalazač ili drugo zainteresovano lice podnese zahtev i plati taksu.Po okončanju suštinskog ispitivanja
nadležni organ donosi rešenje o priznanju patenta ili o odbijanju zahteva. Priznati patent se registruje i objavljuje u
službenom glasilu. Lice kome je priznato pravo na patent dobija ispravu o patentu.
Sistem registracije patenta poznaje
manji broj zemalja (uključiv BiH ). Nadležni organ donosi rešenje o priznanju
patenta upisuje patent u registar bez prethodnog suštinskog ispitivanja. Tretet dokazivanja da pronalazak ispunjava
uslove za zaštitu prebačen je na pronalazača, odnosno njegovog pravnog sledbenika. Patent se registruje kao
