FAKULTET ZA EKOLOGIJU I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
INFORMACIONE
TEHNOLOGIJE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE I EKOLOGIJI
TEMA:
INFORMACIONA TEHNOLOGIJA-
KORIŠĆENJE I ZAŠTITA ZDRAVLJA
Nastavnik: Dr Nebojša Veljković, dipl. Inž.
Student: Marija Preradović, 3/2010
Beograd, jun 2010.
Sadržaj:
UVOD
..........................................................................................................3
1. OČI I VIZUELNI SISTEMI
......................................................................4
2. OSVETLJENJE KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA
....................5
3. SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA
......................................................6
3.1. Monitor i zdravlje
.........................................................................6
4. ZAVISNOST OD RAČUNARA
..................................................................8
5. ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI
.......................................10
5.1. Ergonomsko uređenje
..................................................................10
5.2. Udaljenost i bliskopredmetna oštrina
.......................................11
5.3. Povratna sprega vizualnog polja
...............................................11
5.4. Vizualne strelice
.........................................................................11
5.5. Bacanje pogleda
.........................................................................12
6. KOMPJUTERI I ZDRAVLJE
...................................................................12
7. ZAKLJUČAK
...........................................................................................14
BIBLIOGRAFIJA
........................................................................................15
4
1. OČI I VIZUELNI SISTEMI
Odrasli koriste kompjuter onda kada imaju predstavu o tome što koriste. Danas, milioni
dece korsite kompjutere u školi, kod kuće, kako za obrazovanje tako i za rekreaciju.
Vizuelni zahtevi u školi zahtevaju integraciju više različitih veština vizije kao što je
oštrina vida, vizuelna fiksacija (oko kao cilj), smještaj (fokusiranje), binokularnu fuziju
(formiranje jedne slike), konvergenciju (okretanje očiju), vidno polje i formu percepcije
(prepoznavanje oblika).Ukoliko se ne koriste efikasno i onako kako treba, ovi sistemi
mogu dovesti do nagle preopterećenosti oka. Obzirom da kod dece još uvek nije
razvijena u potpunosti ovakva vizuelna veština, tada za njih to predstavlja još veći
napor.
Deca mogu iskusiti mnoge iste simptome vezane za upotrebu računara kao i odrasli.
preterano korišćenje računara može dovesti do nelagodnosti očiju, očnog zamora,
zamagljenog vida i glavobolje. Međutim deca su podložnija svemu ovome od odraslih.
Simptomi fizičih problema koje korisnici doživljavaju su u naglom porastu. Očni lekari su
svedoci sve većeg broja pacijenata koji se žale na simptome koje izaziva rad na
računaru. Ovo je dovelo do toga da udruženje Američkih Optometričara (AOA-American
Optometric Association) imenuje Kompjuterski sindrom .
Prema definiciji AOA ovaj sindrom je kompleks očnih i vizuelnih problema koji je vezan
sa radom na računaru, i koji su korisnici dobili u toku rada sa računarom. Najčešći
simptomi koji prate ovo oboljenje su glavobolja, zamagljen vid, suve i crvene oči, bol u
ledjima i vratu, dupla vizija i osetljivost na svetlo.
Problem sa decom je u tome što oni nisu svesni posledica koje su štetne po zdravlje,
tako da se dešava da provode sate i sate pored računara, igrajući video igrice bez
pauze.
Deca su vrlo prilagodljiva i često ignorišu probleme na koje odrasli ne bi ostali imuni.
Bez obzira što im dugo gledanje u monitor stvara probleme za vid, prouzrokuju
zamagljen vid usled kratkovidosti ili dalekovidosti ili čak astigmatizma, deca misle da je
to u redu, i da ostali vide na isti način.
Primena ergonomski ispravnih rešenja kod dece nešto je komplikovanija, budući da su
mališani prinuđeni da se koriste alatima i nameštajem koji su namenjeni odraslim
korisnicima. Neadekvatan položaj ponekad može uzrokovati ozbiljne povrede
lokomotornog sistema djeteta, pa se tokom pripreme radnog mesta treba rukovoditi
poznatim principima: stolicu treba podići tako da se čelo mališana nađe u nivou s
gornjom ivicom monitora, ruke treba držati savene u laktovima pod pravim uglom, valja
obezbediti potporu za leđa (može da posluži i običan savijeni peškir), pod noge deteta
treba postaviti kutiju ili knjige kako bi se stopala oslonila čitavom površinom, a koleni
5
zglob bio savijen pod pravim uglom. Pauze su obavezne i sprovode se na svakih 15 do
20 minuta rada, pod nadzorom starijih.
2. OSVETLJENJE KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA
Osvetljenje je jedna od najzanemrljivijih komponenti unutrašnje sredine. Bilo da radimo
na računaru, u skladištu ili u areni, mora se voditi računa o osvetljenju. Osvetljenje
treba da spreči a ne da izazove probleme. Osvetljenje je efikasno onda kada nam
omogućava da vidimo detalje lako, precizno i bez zamaranja. Stoga se mora voditi
računa da osvetljenje u učionicama i kabinetima koji su predviđeni za rad na računarima
bude podešeno adekvatno i da ne stvara moguće probleme.
Slabo osvetljenje može biti uzrok glavobolja koje se najčešće javljaju u obliku čeonog
bola i najčešće na sredini ili kraju radnog dana. Ova vrsta glavobolje se se javlja pri
buđenju, više se javlja tokom vikenda nego tokom radne nedelje. Ostali simptomi koje
može da izazove slabo osvetljenje su: zamor očiju, dupla vizija i crvene ili suve oči.
Važan faktor koji utiče na naču sposobnost da dobro vidimo je kvalitet svetla. Kvalitetno
osvetljenje stvara dobru vidljivost i vizuelni komfor, koji podrazumeva osvetljenje,
kontrast kao i količinu i boju svetlosti. Kontrast između objekta i pozadine mora biti
takva da omogući studentu/đaku da jasno vidi bez dodatnog naprezanja očiju.
Previše ili premalo svetla može da inhibira sposobnost učenika da dobro vidi.
Odgovarajuće osvetljenje će varirati od učenika do učenika. Da bi se zadatak izvršio
dobro, precizno i tačno mora se imati dovoljno osvetljenja. U toku rada na računaru oči
su ranjivije i osetljivije na umor.
Za vreme rada na računaru prostorija bi trebala biti upola manje osvetljena nego što je
to u većini ostalih prostorija. Spoljno osvetljenje treba smanjiti zavesama ili roletama, a
unutrašnje upotrebom nekoliko manjih sijalica, korišćenjem sijalica manjeg intenziteta
ili fluorescentnom rasvjetom. Dnevno svetlo trebalo bi dolaziti sa strane, a ne direktno
osvjetljavati zaslon ili stražnji deo.
Osnovni saveti one koji koriste računare su:
Proveriti da li je osvetljenje dovoljno dobro da ne bi dolazilo do zamora očiju.
Ukolikoje potrebno koristiti odgovarajuće naočare i kontaktna sočiva. Za rad na
računaru najpopularnije su
progresivna sočiva
, multifokalne sočiva bez
horizontalne linije na sredini koje omogućuju jasan vid na blizini, srednjoj
udaljenosti i daleko. Postoje razne varijante s obzirom na širinu zone gledanja
(daleko, srednje i blizu), sočiva koja omogućavaju jasan vid za male i srednje
udaljenosti (od radnog stola do zida prostorije) ili samo za čitanje i rad na
računaru (tzv. interview naočare). Naočare za rad na računaru svakako bi trebale
imati i antirefleksni sloj koji znatno smanjuje postotak štetnog, reflektiranog
svetla i neugodno zablješćivanje. Osim što omogućavaju jasan vid, nošenje
