Seminarski rad
Tema:
AGENS - Mehanizmi prenošenja zaraznih bolesti
Predmet:
Epidemiologija sa statistikom
2
S
adržaj
EPIDEMIOLOGIJA ZARAZNIH BOLESTI ……………………………………….
MEHANIZMI PRENOŠENJA ZARAZNIH BOLESTI …………………………….
Direktni prenos …………………………………………………………………………
-
Direktni kontakt ……………………………………………...............................
-
Kapljicama ………………………………………………… . …………………
-
Transplacentarni prenos …………………………………………………………
Indirektni prenos ………………………………………………….……………………
-
Predmeti i biološki materijal ………………………………..................................
-
Voda ………………………………………………………………………………
-
Hrana ………………………………………………………..................................
-
Vazduh ……………………………………………………………………………
-
Zemljište …………………………………………………….……………………
-
Vektori ……………………………………………………………………………
Zaključak …………………………………………………………………………………
Literatura ………………………………………………………………………………….
3
4
4
5
6
6
7
7
8
8
9
9
10
11
12
4
MEHANIZMI PRENOŠENJA ZARAZNIH BOLESTI
Uzročnici zaraznih bolesti sa rezervoara zaraze na osetljive osobe mogu preneti direktno i
indirektno. Svaki mehanizam prenošenja se sastoji iz tri faze:
Izbacivanje mikroorganizma u spoljašnju sredinu
Boravak
Ponovni ulazak u organizam
Mehanizam prenošenja mikroorganizama zavisi od primarne lokalizacije
mikroorganizama. Sekundarna lokalizacija skoro nikad ne opredeljuje mehanizam prenošenja.
Direktan prenos
Direktni prenos zaraznih klica sa rezervoara zaraze na zdravu osobu ostvaruje se na više
načina:
Direktnim kontaktom,
Kapljicama,
Transplacentarnim putem
Pod direktnim kontaktom podrazumeva se fizički dodir rezervoara zaraze i zdrave osobe
koji omogućava prenošenje prouzrokovača bolesti. Direktnim kontaktom mogu se preneti mnoge
zarazne bolesti. Ovaj put je naročito značajan za prenošenje prouzrokovača koji su osetljivi u
spoljašnjoj sredini. Takva vrsta kontakta ostvaruje se rukovanjem, poljupcem i polnim odnosom.
Ruke
imaju veoma značajnu ulogu u prenošenju crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih
bolesti. Na rukama se često mogu naći sledeći uzročnici: stafilokok, bacil trbušnog tifusa,
dizenterije, virus hepatitis A. Ruke se zagade preko sekreta i ekskreta domaćina. Osobe koje
imaju stafilokok u nosu po pravilu ga imaju i na prstima. Lica obolela od crevnih zaraza, kao i
kliconoše, često zagade svoje ruke posle defekacije na primer kod dizenterije, virusnog hepatitisa
A i posle uriniranja kod trbušnog tifusa. Rukovanjem se ovi mikroorganizmi prenose na osetljive
