Definisanost reinzenjeringa i bencmarkinga
ciljevi reinzenjeringa
faze
ucesnici reinzenjeringa
reinzenjering tim
vozni park
kriza u preduzeću
1.0 OSNOVNE DIMENZIJE KONCEPTA REINŽENJERINGA
1.1 Definicije reinženjeringa i benčmarkinga
Menadžment tehnike koje su se razvile 90-tih godina koje imaju za cilj povećanje
produktivnosti iposlovanja i unapređenje kvaliteta su REINŽENJERING I
BENČMARKING.
Koncept reinženjeringa se vezuje za ime
Majkla Hamera
po kome reinženjernig
predstavlja fundamentalno preosmiđljavanje i radikalno preprojektovanje poslovnih
procesa da bi se postigla dramatična poboljšanja u preformansama.
Reinženjering
predstavlja koreniti prilaz restruktuiranju i preprojektovanju svih
poslovnih aktivnosti i povećanja profita po osnovu unapređenja konkuretnosti
preduzeća i unapređenja kvaliteta poslovanja. Reinženjering predstavlja novi
početak, počinjanje iznova.
Benčmarking
jeste koncept koji predstavlja proces stalnog merenja i upoređivanja
sopstvenih proizvoda ili usluga kao i celokupnog poslovnog procesa ili nekog od
njenih delova u odnosu na najznačajnije konkurente ili one kompanije koje su
priznate kao industrijski lideri u zemlji i inostranstvu. Imammo 4 vrste
benčmarkinga:
1.
Interni
– porede se delovi u okviru jednog preduzeća
2.
Konkurentski
– preduzeće se poredi sa konkurentima u funkciji
dobijanja slike kako posluju ostali
3.
Funkcionalni
– preduzeće poredi neku od svojih funkcija sa
funkcijama nekonkuretnog preduzeća i
4.
Generički
– poređenje na nivou različitih industrija.
1.2. Dimenzije koncepta reinženjeringa
Reinženjering sve više dobija na značaju zbog brzine promena koje se dešavaju u
poslovnom okruženju i koje se javljaju pod uticajem razvoja tehnologije I procesa
globalizacije.
Suština ovog pristupa upravljanju preduzećem jeste u napuštanju koncepta
poslovanja koji je funkcionisao u eri masovne industrijske proizvodnje I smišljanju
efektivnijeg načina poslovanja, koji mora da uvaži sve uslove poslovanja koji
opredeljuju postindustrijsko društvo.
Četiri ključne reči se izdavajaju:
1.
Fundamentalno
– potrebno je postaviti fundamentalna pitanja kao što su
‘’Zašto radimo to što radimo?’’ili ‘’Zašto radimo na taj način?’’ da bi nateralo
rukovodstvo da sagleda pravila koja kreiraju njihovo poslovanje
2.
Radikalno
– radiklano projektovanje znači zanemarivanje postojećih
procedura I uvođenje potpuno novih smernica poslovanja
3.
Dramatično
– reinženjering podrazumeva dramatične skokove u
unapređivanju poslovne efikasnosti
4.
Proces
– većina ljudi nije ‘’procesno orjentisana’’ odnosno usmereni sun a
svoje zadatke, poslove, strukturu, ljude ali ne I na proces. Proces je skup
svih aktivnosti koje preduzimaju različiti ulazi u cilju ostvarivanja izlaza koji
je potreban kupcu.
1.3. Razlika između TQM i Reinženjeringa
Reinženjering, TQM (upravljanje totalnim kvalitetom) i TM (totalno održavanje) su
temelji neprekidnog upravljanja kvalitetom procesa i proizvoda u savremenom
načinu privređivanja.
Reinženjering pruža mogućnosti poslovnom sistemu da prihvati svetske trendove i
standard proizvodnih sistema, prepoznaje promene i upravlja sa njima.
Reinženjering svoje aktivnosti započinje od analize zahteva potrošača, do analize
poslovnog okruženja – konkurenata i okretanju poslovnim procesima, ocene
sposbnosti proizvodnog sistema da bi se postigao željeni cilj.
TQM se bazira na kvalitetu proizvoda i usluga a isključuje inovativnost i zamenu
procesa.
Reinženjering je radikalan zahvat u poslovnom sistemu koji obuhvata sve funkcije
praćen poslovnim rizikom i angažovanjem svih uposlenih sa trendom velikih
investicija, za razliku od TQM koji svoje zahvate definiše u postojećoj organizacijskoj
strukturi sa manjim rizikom na neuspeh.
1.4. Zašto je potreban reinženjernig?
Otklanjanje unapred definisanih, apriornih, rigidnih I čvrstih stavova jedno je od
osnovnih polazišta reinženjeringa.
Uvažavanje svakog pojedinca, svakog čoveka u organizaciji jedno je od ključnih
polazišta u reinženjeringu poslovnih procesa.
‘’Ako ne mislite čitavo vreme kako učiniti svakog pojedinca važnim, nemate šanse’’ –
to je ne samo filozofija modernog menadžementa, već i credo reinženjeringa.
Za uspeh reinženjeringa, od izuzetne je važnosti upravljanje ljudskim reursima na
zadovoljstvo zaposlenih. (Motorola koja je sredinom 80-tih prošlog veka krenula u
organizacione promene, krenula je baš od radnika u proizvodnji koje je ohrabrivala I
nagrađivala)
Za inženjering se vežu pojmovi kao što su kreativnost, inovativnost i inventivnost.
Pod kreativnošću razumevamo sposobnost gledanja na određenu informaciju, ne
samo kao što je vidi svako drugi, već je to ujedno I sposobnost za nešto drugačije
viđenje, za ono što ipak svako nevidi.
Inovacija nije posmatranje svetla na kraju tunela, već je to pronalaženje – načina da
taj tunel uopšte ne postoji
Pod inventivnošću prvo mislimo na inventivan pristup promeni procesa.
Reinženjering poslovnih procesa, zasniva se upravo na reinventivnosti.
Reinženjering poslovnih procesa zasniva se upravo na reinventivnosti.
Reinženjering karakteriše revolucionaran, odnosno potpuno nov način poslovanja,
kojim se dovode u pitanje svi dotadašnji osnovni procesi, pa I sama njihova daljnja
egzistencija, uz istovremeno usmeravanje na središnje, glavne, odnosno osnovne
poslovne procese, i sve to pomoću informatičke tehnologije, bez koje bi taj process
bio neuporedivo sporiji i teži, a u nekim situacijama gotov I nepredvidiv.
Osnovni ciljevi koji se reinženjeringom poslovnih procesa žele postići su: povećanje
proizvodnosti, povećanje rezultata, postizanje najbolje vrednosti za deoničare,
konsolidacija funkcija I uklanjanje nepotrbenih nivoa u organizaciji preduzeća.
Glavne karakteristike, odnosno obeležja reinženjeringa mogu se izraziti:
fundametalno, radikalno, dramatično I procesi.
1.
Fundamentalno
– potrebno je postaviti fundamentalna pitanja kao što su
‘’Zašto radimo to što radimo?’’ili ‘’Zašto radimo na taj način?’’ da bi nateralo
rukovodstvo da sagleda pravila koja kreiraju njihovo poslovanje.
Reinženjeringom se određuje šta kompanija (preduzeće) mora da radi I
kako to mora da uradi.
2.
Radikalno
– radiklano projektovanje znači zanemarivanje postojećih
procedura I uvođenje potpuno novih smernica poslovanja. To znači
potpuno zanemarivanje postojećih struktura I organizacionih procedura I
uvođenje potpuno novog načina rada.
3.
Dramatično
– reinženjering podrazumeva dramatične skokove u
unapređivanju poslovne efikasnosti. Želi da se naglasi da se u
reinženjeringu poslovnih procesa ne možemo zadovoljiti nekim sitnim,
malim, kozmetičkim poboljšanjima postojećeg, već da od reinženjeringa
očekujemo dramatično poboljšanje, odnosno kvantitativne skokove, a što
će dati rezultate drastičnim poboljšanjem poslovnih rezultata.
4.
Proces
– većina ljudi nije ‘’procesno orjentisana’’ odnosno usmereni sun a
svoje zadatke, poslove, strukturu, ljude ali ne I na proces. Proces je skup
svih
aktivnosti koje preduzimaju različiti ulazi u cilju ostvarivanja izlaza koji je
potreban kupcu.
Reinženjering poslovnih procesa u osnovi se sastoji od tri osnovna stuba:
- Orjentacija na proces (procesni pristup)
- Sprovođenje radikalnih promena i
- Postizanje drastičnog poboljšanja.
Za uspeh reinženjeringa potrebno je imati jasnu viziju, tj.mora se precizno I jasno
znati šta se reinženjerigom poslovnih procesa želi postići. Uz jasnu viziju I ciljeve
koje se reinženjeringom žele postići, rezultat reinženjeringa se mora I meriti. Pri
tome se koristi poređenje s drugim najboljim preduzećima (benčmarking), što služi
kao referntna veličina za ocenu uspeha reinženjering poslovnih procesa.
Kada znamo gde idemo I šta želimo postići reinženjeringom, kao I da to što želimo
postići mora biti najbolje u našoj branši, pristupa se inoviranju poslovnih procesa,
posle čega se I samo preduzeće transformiše. I konačno, ostaje samo faza praćenja
poslovnih procesa, koji su se reinženjeringom redizajnirali.
Reinženjering poslovnih procesa izaziva jako velike promene u preduzeću I to u
prvom redu u organizacijskoj strukturi preduzeća, koja se iz osnova menja. I nakon
realizacije reinženjeringa poslovnih procesa I dalje će svako preduzeće imati svoju
organizacijsku strukturu, međutim nakon reinženjeringa poslovnih procesa, u toj
strukturi će biti težište na procesima, a ne na funkcijama. Poslovne funkcije će biti u
ulozi poslovnih procesa, koji će sada imati primarno mesto u organizacijskoj
strukturi preduzeća.
1.6. Virtuelna preduzeća
1. Opste
Da bi preduzeća odolevala svim promenama koje nastaju u društvu, tj. u svom
okruženju neophodno je da isprate te promene i da se prilagode novonastaloj
situaciji. Primenjuju se novi pristupi u poslovanju, novi modeli organizacija i njihovih
- intezivan razvoj koncepcije
- delotvornost koncepcije
- šabnoliziranje koncepcije
- neprilagodljivost koncepcije
- odumiranje koncepcije.
Na vek jedne koncepcije utiču i eksterni i interni faktori. Eksterni faktori su nerešeni
postojeći problem i problemi koji nastaju usled promene društva. Interni faktori koji
utiču na stvaranje koncepcije su: nauka, tehnologija, novi društvenih potreba,
ljudski resursi (nivo znanja, veština, radna sposobnost, kreativnost, mobilnost, itd).
Nove koncepcije preduzeća nastaju na osnovu novih ideja: čoveka koji predstavlja
centar proizvodnje i ujedno kupca tog proizvoda, vrednost kako materijalne tako I
niz drugih vrednosti proizvoda, funkcija kao spona između potreba I proizvoda,
procesi kao konkretna dešavanja, preduzetništvo, višedimenzionalno umrežavanje,
timski rad…
Prva I osnovna star u samom polasku kreiranja preduzeća je njegova svrha. Ono
mora imati svrhu postojanja koja se reflektuje u proizvodnji vrednosti za svoje
okruženje. Preduzeće stvara vrednosti svojim ponašanjem tj. svojim procesima.
Primenom prinicipa reinženjeringa nastaje savremeno, kreativno I svrsihodno
procesno preduzeće sa najsavremenijom informatičkom tehnologijom.
Principi reinženjeringa su sledeći:
- misija preduzeća
- vrednosti koje se stvaraju u procesima preduzeća
- preduzeće može osvariti uspeh samo u superiornim procesima
- superiorno izvođenje se postiže putem dobrog dizajna procesa, sa
pravim ljudima u pravom okruženju I sa pravom logističkom podrškom.
4. Struktura virtuelnog preduzeća
U klasičnoj vertikalnoj organizaciji preduzeća grupe su ogranizovane po funkcijama:
odeljenja, sektori, itd.
U horzontalnoj strukturi organizacije timovi su ogranizovani po procesima, gde se
javljaju
vlasnici procesa
. Za kvalitetno izvođenje procesa angažuju se profesionalci.
Od njih se stvaraju
timovi
za izvođenje novih procesa, a nakon završetka postaju
izvršioci. Od njih se stvaraju timovi za izvođenje novih procesa, a nakon završteka
postaju izvršioci. O njima brinu
treneri
. Uloga trenera je da pripremi profesionalce
za timski rad da bi njihova performansa bila maksimalna kako u timu reinženjeringa
tako I timu za izvođenje procesa. Zadatak trenera je da ljudi u timovima izvode
