Увод
Пољопривреда је једна од примарних привредних делатности чији је основни задатак
да обезбеди довољне количине здравствено безбедне хране за све становнике планете.
Последњих 200 година се бележи раст светске популације од 6 милијарди становника.
Процене показују да тренутно на планети има преко 7 милијарди људи. Демографска
експлозија је створила потребу за све већим количинама хране, али је уједно и довела
до смањења расположивих површина за пољопривредну производњу ширењем
градова, индустријских површина, саобраћајница, што је резултирало модерним
начином пољопривредне производње који се заснива на томе да се максимално повећа
принос по јединици површине. Овакав, интензиван начин пољопривредне производње
подразумева гајење монокултура на великим површинама, коришћење механизације уз
минимално учешће људске радне снаге, употребу вештачких ђубрива и различитих
хемијских средстава за заштиту биља, одвајање биљне од анималне производње, итд.
Нови начин пољопривредне производње почео је да мења човекову свест, те он
почиње да занемарује природу и природне процесе, покушавајући њоме у потпуности
да овлада. Интензивна пољопривреда је почела да доноси веће приходе, па је овакав
начин пољопривредне производње данас у свету широко заступљен, и већина
пољопривредних произвођача не може да замисли производњу без употребе
пестицида, вештачких ђубрива и механизације. Интензивна пољопривреда је са собом
донела и многобројне негативне последице попут прекомерног загађења животне
средине, акумулације штетних материја у биљним и животињским ткивима, а самим
тим и у људском организму. Као одговор на модеран начин пољопривредне
производње јавља се органска пољопривреда која подразумева производњу хране уз
одржавање здравља земљишта, екосистема и људи. Заснива се на природним
процесима, комбинује традицију и најновија научна сазнања
Последњих деценија, органска пољопривреда бележи све већи раст у различитим
деловима света, а међу потрошачима и у научним круговима почиње да влада
мишљење да је храна из органске производње нутритивно богатија и здравија. Све
већи интерес за храну из органске производње резултирао је великим бројем
истраживања у вези са квалитетом и безбедношћу хране из органске и конвенционалне
производње, као и утицају самог начина пољопривредне производње на животну
средину. Временом је број таквих студија у свету постао велик, и данас постоји
неколико објављених компаративних анализа у којима се пореди квалитет и
безбедност хране из органске и конвенционалне производње.
2
