1
Pravni fakultet za privredu i pravosuđe
Novi Sad
Seminarski rad
iz predmeta ‘’Ljudska prava’’
Tema: Pravo na pristup sudu i pošteno suđenje
Mentor: Student:
April 2014.
Uvod
2
Ovaj rad ima za cilj da omogući shvatanje na koji način se mora voditi pravni postupak na
nacionalnom nivou da bi se ispunile sve obaveze iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda
1. Nezavisnost i nepristrasnost sudstva
4
prava pojedinca ugrožava sama država, tj. izvršna vlast. Danas vlada uverenje da bez podele
vlasti nema efikasne zaštite ljudskih prava.
Načelo pristupa sudu i ispravnosti suđenja je posebno razvijeno u anglosaksonskom pravu.
Takozvane ‘’socijalističke zemlje’’ su počivale na načelu jedinstva zakonodavne, izvršne i
sudske vlasti i upravo zbog toga su imale teškoće sa nezavisnošću sudova. Izradom
medjunarodnih instrumenata, ove zemlje su načelo nezavisnosti sudova pokušale da zamene
principom ‘’demokretičnosti’’ sudova, ali je i tu izostao uspeh jer je to podrazumevalo biranje
sudija kao na izborima, a to je svakako umanjilo nezavisnost jer su sudovi postali podložni
promenama političkih raspoloženja.
Nije svaka ustanova koja se zove ‘’sud’’ dostojna toga imena. Lako je utvrditi da li je sud
nenadležan, ali procena njegove nezavisnosti i nepristrasnosti je jako teška.
2. Pravo na ravnopravan pristup sudu
Bez mogućnosti efikasne sudske zaštite, prava koja štiti pravni poredak nije moguće ostvariti.
Stoga se pravo na pristup sudu ubraja se u temeljna ljudska prava.
Pravo na pristup sudu – ali i pravo na pristup drugim organima i institucijama pravosudnog
sastava (access to justice) smatra se jednim od najvažnijih aspekata ljudskog prava na pravično
suđenje. Ovo pravo je garantovano kako u Srbiji, tako i u Evropskoj konvenciji za zaštitu
ljudskih prava i sloboda.
Značaj svakog demokratskog društva je svakako pravo na pristup sudu za sve slojeve
stanovništva, bez obzira na imovinske i druge prilike. Dakle, svako ima pravo da se obrati sudu
pod jednakim uslovima. U tom pogledu ne može biti razlikovanja, ni kada je reč o strancima.
Ravnopravnost mora da postoji i između stranaka tokom celog postupka. One moraju da dodju
do reči, da budu prisutne suđenju i da jednako raspolažu pravnim lekovima.
Međutim, pravo na pristup sudu nije apsolutno pravo. Ograničeno je samo na ispitivanje
krivičnih optužbi i na sporove povodom prava i obaveza građanskopravne prirode. Time se
izuzimaju upravni sporovi. Evropski sud i Komitet za ljudska prava smatraju da pristup sudu
mora da postoji uvek kada spor može imati građanskopravne posledice, npr. kada je reč o
ostvarivanju prava na socijalno osiguranje, itd.
3. Načelo javnosti
5
Javnost sudskog postupka
podrazumeva pravo svih punoletnih građana da prisustvuju
procesnim radnjama koje se preduzimaju u sudskom postupku i njihovo pravo da budu
informisani o toku i rezultatu sudskog postupka, izuzev kada je u pojedinim fazama ili pojedinim
vrstama sudskih postupaka javnost zakonom isključena. Za suđenja za koja postoji veće
interesovanje javnosti, sudska uprava će obezbediti prostoriju koja može primiti veći broj lica.
Sudsko veće je dužno da po nalogu predsednika održi suđenje u većoj prostoriji koja je
obezbeđena. Načelo javnosti rada kao i slučajevi isključenja javnosti propisani su procesnim
zakonima koje sud primenjuje (Zakon o parničnom postupku i Zakonik o krivičnom postupku).
Zakonom je javnost uvek isključena kada se radi o istražnim radnjama u krivičnom postupku,
kojima mogu prisustvovati samo stranke (osumljičeni, njegov branilac i tužilac).
Nakon podizanja optužnice i njenog stupanja na pravnu snagu, pretresi u krivičnom postupku su
javni. U krivičnom postupku, kada su za to ispunjeni zakonom predviđeni uslovi, javnost može
biti isključena. U građanskom sudskom postupku važi načelo javnosti glavne rasprave, što
podrazumeva pravo punoletnih građana da prisustvuju i prate sudsku raspravu, dok su izuzetak od
ovog pravila pojedine vrste parničnih postupaka u kojima je zakonom isključena javnost (parnični
postupci u vezi sa porodičnim odnosima i vanparnični postupci u kojima se odlučuje o statusnim
stvarima). Razlozi za isključenje javnosti, kako u krivičnom tako i u parničnom postupku mogu
biti iz razloga čuvanja službene, poslovne ili lične tajne, interesi javnog reda, razlozi morala i sl.
Kada odluči da isključi javnost, sud mora odluku o tome doneti u formi obrazloženog rešenja
koje se javno objavljuje i tada raspravi ili pretresu mogu da prisustvuju samo stranke i njihovi
branioci odnosno punomoćnici, a po dozvoli suda službena lica i naučni radnici (kao stručna
javnost) i isti su dužni da čuvaju kao tajnu sve što su saznala na raspravi ili pretresu. Čak i kada je
u toku trajanja krivičnog ili parničnog postupka bila isključena javnost, sud je u obavezi da javno
izrekne presudu odnosno javno pročita izreku presude.
Načelo javnosti se često opisuje ne samo kao krivičnoprocesno načelo, već i kao političko,
ustvano ili načelo u okviru međunarodnog prava o pravima čoveka. Najvažniji razlozi za
uvođenje ovog načela u krivični postupak su njegov doprinos pravilnosti, nepristrasnosti i
objektivnosti suđenja, preventivnom delovanju u suzbijanju kriminaliteta, razvijanju morala,
discipline ili poznavanju zakona.
4. Pretpostavka nevinosti
