Завршни рад

Arthropoda штеточине складишта

Резиме

Штеточине  ускладиштених производа који се хране неоштећеним зрном 

житарица и махунарки називамо примарним штеточинама. У њих убрајамо од 
корњаша:  житног,   рижиног   и   кукурузног   жишка  (род   Sitophilus),   те  жишке 
махунарки  (род Bruchini). Примарне штеточине у складиштима који се одрасли 
роје као лептири, а веће штете раде њихове гусенице називају се мољцима, па 
тако   разликујемо:  житног   мољца,   брашненог   мољца   и   бакренастог   брашненог 
мољца. Особито су опасне врсте које заразу могу обавити још на пољу (житни 
мољац, кукурузни жижак, жишци махунарки) и потом се уносе у складишта.

Велика   количина   хране   и   повољни   услови   (температура,   влага)   у 

складиштима   пољопривредних   производа   привлаче   многе   штеточине 
животињског порекла, највише кукце, али и гриње и глодаре. Напоре и средства 
требало би улагати у превентиву појаве штеточина више него на куративне мере 
сузбијања.   Важан   чинилац   је   и   повећање   транспорта   пољопривредних 
производима који омогућује преношење штеточина. Штеточине унесене у нову 
околину брзо се прилагоде, јер су услови за живот у складиштима слични свугде.

Кључне речи:

Summary

Pests of  stored  products  that feed  undamaged  grain  cereals and  legumes  are 

called   primary   pests.   These   values  are   of   beetles:   wheat,   rice   and   maize   weevil 
(Sitophilus rod), and borer legumes (gender Bruchini). The primary pests in warehouses 
that adults swarm like moths, and larger damages are doing their caterpillars are called 
bed sores, as well as the difference between: grain borer, a moth and flour moth. They are 
particularly dangerous type of infection that can do more in the field (corn borer, corn 
weevil, weevils pulses) and then introduced into the warehouse.

 

A   large   amount   of   food   and   favorable   conditions   (temperature,   humidity)   in 

agricultural storage facilities attract many pests of animal origin, most insects or mites 
and rodents. Efforts and resources should be invested in prevention of pest outbreaks 
rather than on curative control measures. An important factor is the increase in the 
transport   of   agricultural   products,   which   enables   the   transmission   of   pests.   Pests 
introduced   into   a   new   environment   quickly   adapt,   because   the   living   conditions   in 
warehouses alike everywhere.

Key words: 

1

Завршни рад

Arthropoda штеточине складишта

Садржај

1. Увод ...................................................................................................................... – 3 –

2. Одлике зглавкара ................................................................................................ – 4 –

3. Класификација зглавкара ................................................................................... – 7 –

3.1. Субфилум 

Trilobitomorpha 

.................................................................. – 7 –

3.1.1. Одлике 

Trilobita

 .................................................................... – 7 –

3.2. Субфилум 

Chelicerata

 ..........................................................................– 9 –

3.2.1. Класификација хелицерата .................................................. – 10 –

3.3. Субфилум 

Crustacea

 ............................................................................ – 12 –

3.4. Субфилум 

Uniramia

 ............................................................................. – 14 –

3.4.1. Стоноге .................................................................................. – 14 –

3.4.2. Класа

 Insecta

 .......................................................................... – 15 –

4. Пауколики зглавкари и инсекти као штеточине складишта ...........................– 18 –

4.1. 

Carpoglyphus lactis

 (прегаљ субог воћа) ............................................ – 19 –

4.2. 

Lepisma saccharina

 (лепизма) ..............................................................– 20 –

4.3. 

Acheta domesticus

 (кућни попац) ........................................................ – 20 – 

4.4. 

Blatta orientalis

 (обична бубашваба) .................................................. – 20 –

4.5. 

Blattella germanica

 (буба руса) ............................................................– 21 –

4.6.  

Thrips tabaci

 (дуванов трипс) .............................................................– 22 –

4.7. 

Sitophilus granarius

 (житни жижак) ....................................................– 22 –

4.8. 

Dermester lardarius

 (велики сланинар) .............................................. – 23 –

4.9. 

Stegobium

 

paniceum

 (хлебна буба) ......................................................– 24 –

4.10. 

Acanthosceldes

 

obtectus

 (пасуљев жижак) ........................................ – 24 –

4.11. 

Caprophilus

 

hemipterus

 (воћни кусокрилац) .................................... – 26 –

4.12. 

Ephestia

 

kuehniella

 (брашнени мољац) .............................................– 26 –

4.13. 

Nemapogon

 

granella

 (мољац магацина и амбара) ........................... – 27 –

4.14. 

Monomorium

 

pharaonis

 (жути фараонски мрав) ..............................– 28 –

5. Сузбијање штеточина у складиштима .............................................................. – 29 –

6. Закључак .............................................................................................................. – 31 –

2

background image

Завршни рад

Arthropoda штеточине складишта

2. Одлике зглавкара

Основна одлика зглавкара је хетерономна сегментација тела. За разлику од 

сегментације  анелида,   код   којих   су   сви 

сегменти   међусобно   једнаки,   код   зглавкара 

се   сегменти   јасно   морфолошки   разликују. 

Телесни сегменти се групишу у два или три 

телесна   региона.   Поред   сегментације   тела 

они   имају   сегментисане   и  екстремитете 

(ноге). Чланци (сегменти) ногу су међусобно 

покретно зглобљени.

 

Сл. 1 - 

 

 Brachypelma smithi

 

 

Цефализација је код њих на много вишем нивоу него код анелида. Основни 

телесни региони су:

глава,

груди и

трбух   (абдомен),   мада   се   код   појединих   група   ови   региони   другачије 

групишу.

1

На површини тела имају чврсту хитинску кутикулу. Чврст омотач је добра 

заштита   телу   и   ослонац   за   мишиће   па   се   због   тога   назива   спољашњи   скелет 

(егзоскелет).   Егзоскелет   је   грађен   од   већег   броја   плоча   које   покривају   тело   и 

екстремитете. Појединачне скелетне плоче су у највећем броју случајева међусобно 

покретно спојене, што уосталом и омогућава покретљивост ових организама. Осим 

те скелет има и заштитну улогу – организма од предатора, а унутрашње органе од 

повреда. Истовремено, егзоскелет ограничава  раст  зглавкара, па због тога да би 

могли   да   расту   они   се   морају   пресвлачити   (екдизис).   Пресвлачење   представља 

повремено одбацивање старе кутикуле, а затим образовање нове. Код многих врста 

пресвлачење   се   одвија   у   низу  ларвалних  ступњева   (стадијума),   при   чему   ларва 

сваким наредним пресвлачењем постаје све сличнија  адулту, док се код других 

1

 

Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.

4

Завршни рад

Arthropoda штеточине складишта

ларва   и   адулт   веома   разликују   (нпр.  гусеница  и  лептир).   Пресвлачење   је   под 

контролом хормона при чему учествује тзв. јувенилни хормон.

Мишићни систем

, за разлику од анелида, није распоређен у слојевима, већ 

је организован у мишићне снопове (ту се први пут у животињском свету јављају) 

који су причвршћени за унутрашњу површину егзоскелета. Мишићи и скелетне 

плоче функционишу као систем полуга.

Телесна дупља

 је миксоцел, што значи да је то мешовита дупља – настаје у 

току ембрионалног развића спајањем остатка бластоцела и целома.

Крвни систем

 је отвореног типа. Срце се састоји из једне или више комора, 

које су линеарно распоређене и имају бочне, парне отворе – остије, кроз које крв 

(хемолимфа)   из  перикардијалног  простора   улази   у   срце.   Из   срца   полазе  крвни 

судови који одводе крв до ткива и органа, где се она излива у шупљине и лакуне 

око тих органа.

2

Респираторни   органи

 

водених 

зглавкара   су  шкрге,   а   код   сувоземних   су 

трахеје, мада код неких облика постоје плућа 

(пауци,   шкорпије).   Трахеје   су   разгранате 

цевчице   које   почињу   ситним   отворима   на 

кутикули   (стигме),   а   затим   се   гранају   по 

читавом телу.

Сл. 2 - 

 

 Плава 

 

 краба

 

 

Екскреторни органи

 су различити:

антеналне жлезде,

максиларне жлезде

Малпигијеви судови (нешто измењене метанефридије).

Нервни систем

  достиже висок степен развоја, што је сигурно у вези и са 

њиховим сложеним понашањем. Имају развијен мозак који се састоји из три дела:

предњег (протоцеребрум),

средњег (деутероцеребрум) и

задњег (тритоцеребрум) мозга.

Од мозга полази трбушно нервно стабло лествичастог изгледа (лествичаст тип).

2

 

Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.

5

background image

Завршни рад

Arthropoda штеточине складишта

3.

 

Класификација зглавкара

Филум зглавкара дели се на 4 субфилума:

1. трилобити  (

Trilobitomorpha

), обухвата изумрле примитивне, водене 

зглавкаре, познате само на основу фосилних остатака;

2. пауколике животиње (

Chelicerata

);

3. ракови (

Crustacea

);

4. стоноге и инсекти (

Uniramia

).

3.1. Субфилум Trilobitomorpha

Овај субфилум обухвата само једну класу 

Trilobita.

 

Трилобити

 су изумрли 

зглавкари  који су живели у морима и били веома бројни у  палеозоику. Највиши 

степен развоја су достигли у камбријуму, а у перму су нестали са планете Земље. 

Сматра се да су живеле пузећи по морском дну или пливајући, док су најситније 

водиле планктински начин живота. Величина им се у просеку кретала од 4-10 cm, 

али су се јављали и јако ситни облици, нпр. неке  планктонске  врсте које нису 

прелазиле 0,5 mm, као и врсте веће од 75 cm. Храниле су се другим животињама 

или органским отпацима из муљевитог морског дна.

4

3.1.1. Одлике Trilobita

Тело им је било овално, дорзо-вентрално спљоштено и заштићено  скелетом. 

Попречним и уздужним бразадама тело је било подељено на три режња (по чему су 

добили име): глава (cephalon), труп (torax) и репни штит (pigidium).

Целом дужином тела се уздизало узвишење од кога су се бочно пружале две 

ниже-постављене   површине.   У   главеном   делу   се   то   узвишење   назива  глабела 

4

 Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет 

Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

7

Želiš da pročitaš svih 34 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti