ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА И ДИПЛОМИРАНИХ
ЕКОНОМИСТА ЗА РУКОВОДЕЋЕ КАДРОВЕ НОВИ САД
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ КРИВИЧНОГ ПРАВА
ТЕМА: КРИВИЧНА ДЕЛА РАТНИХ ЗЛОЧИНА
МЕНТОР
СТУДЕНТ
Проф. др Милан Милошевић Драгана Симић IO 307-11
1
САДРЖАЈ
- 1. УВОД стр. 2.
- 2. КРИВИЧНО ДЕЛО РАТНИХ ЗЛОЧИНА стр. 2.
- 3. ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА ДЕЛА РАТНОГ ЗЛОЧИНА
стр. 5.
o
3.1. Ратни злочини против цивилног становништва стр. 7.
o
3.2. Ратни злочини против рањеника и болесника стр. 10.
o
3.3. Ратни злочини против ратних заробљеника стр. 11.
- 4. ЗАКЉУЧАК стр. 12.
- 5. ЛИТЕРАТУРА стр. 13.
3
која су икада вођена у историји људског друштва. Први светски и Други светски рат, причинили
су највеће и ненадокнадиве губитке како у људству тако и у материјалним добрима.
Рат као друштвена појава још у почетном периоду развоја људског друштва изазивао је
пажњу не само државе и друштва него и науке, која је тражила објашњење за рат уопште. Тиме
су се бавили многи историчари, филозофи, социолози, правници и други, још у Старом и
Средњем веку који су се бавили проблематиком ратних злочина и уопште. Међинародна
заједница и човечанство били су током своје дуге историје практично немоћни у спречавању
рата, ратних разарања и ратних злочина. Покушавало се прописивањем одређених правила за
вођење рата и његове хуманизације. Чињеница је да сви ти покушаји у разним периодима људске
историје нису доносили жељене резултате практично све до XIX века. XIX век пред ставља
прекретницу у регулисању правила за вођење рата, заштити цивилног становништва - не бораца,
рањеника и уопште његовој хуманизацији.
Први корак у том правцу је Париска декларација о поморском рату из 1856. године, која
садржи правила о забрани блокаде мора. Затим долазе много важнији и опсежнији међународни
документи из ратног права. У Женеви је 1864. године донета Конвенција о побољшању судбине
војних рањеника у рату. Убро после тога, 1868. године усвојена је Петроградска декларација,
која, поред забране употребе експлозивних зрна тежине мање од 400 грама, садржи и неке
основне полазне принципе ратног права.
Најважније су кодификације правила ратног права извршене на Хашким конференцијама
1899. године и 1907. године када су донете значајне и бројне конвенције и декларације.
Напоменимо да је између два светска рата усвојено неколико конвенција које регулишу ову
материју као што су Женевка конвенција о поступању са ратним заробљеницима из 1929. године
и Лондонска поморска конвенција из 1930. године.
После Другог светског рата донето је више међународних правних аката: Повеља
Организација Уједињених Нација непосредно после завршетка Другог светског рата, четри
Женевске конвенције из 1949. године о заштити жртава рата и најкасније уз њу и додатни
протоколи, што представља даљи велики напор да се побољша положај, бораца, рањеника, и
цивилног становништва у оружаним сукобима.
Први и Други додатни протокол Женевске конвенције усвојени су 1977. године. С
обзиром на развој наоружања и доктрина за вођење рата, увојен је читав низ конвенција о
забрани вођења хемијског и нуклеарног рата.
Чињеница је да је у ратним сукобима поред бораца највише страдало цивилно
становништво и њихова имовина. У већини ратова током људске историје вршени су и масовни
ратни злочини, који су често остајали некажњени. Све до краја XIX. века ратни злочини нису
били правно регулисани као посебно кривично дело. Тек крајем XIX. века после усвајања
Хашких конвенција, настаје нова ера у регулисању и инкриминизацији ратних злочина, тако, да
многе земље уносе ово кривично дело у своје кривичне законе, или пак то регулишу посебним
законима. Усвајањем многобројних међународних конвенција о регулисању рата, ратних
разарања и ратних злочина, инкриминацијама у кривичним законима нису престали ни рат, ни
ратна разарања, ни ратни злочини. Напротив, нарочито током читавог XX века вођени су
многобројни ратови у разним деловима света са огромним жртвама и уз вршење ратних злочина.
Основна карактеристика ових кривичних дела је то што она највећим делом нису уперена против
друштвених односа само једне земље, него против читаве међународне заједница (светски
ратови). Из ове основне карактеристике произилази да су ова кривична дела на првом месту
регулисана Међународним споразумима којима се поједине државе обавезују да та кривична
