II KOLOKVIJUM

December 30, 1899

1. Pojam berzanskog prava

Berzansko pravo je skup pravnih normi kojima se uređuje status berzi i berzanskih posrednika kao i zaključivanje i
izvršavanje berzanskih poslova. Berzansko pravo možemo podeliti na dva osnovna dela. Prvi deo čine norme kojima se
reguliše pravni položaj berzi, berzanskih posrednika i drugih učesnika na berzi (berzansko statusno pravo). Drugi deo čine
norme o berzanskoj trgovini tj o zaključivanju i izvršavanju berzanskih poslova (berzansko poslovno (komercijalno)
pravo). Karakter normi berzanskog statusnog i berzanskog poslovnog prava. Berzansko statusno pravo uglavnom sadrži
norme kogentnog karaktera, dok norme berzanskog (komercijalnog) prava su dispozitivnog karaktera.

2. Izvori berzanskog prava – nacionalni

Najvažniji nacionalni izvori berzanskog prava su

zakoni

. U pojedinim pravnim sistemima se donose posebni zakoni o

berzi, dok se u drugim odredbe o berzi nalaze u okviru trgovačkih zakona. Drugi izvori prava su

podzakonski akti

. Ove

akte donose kontrolni organi koji ih u svom radu dodatno tumače i na taj način doprinose lakšoj primeni zakonom
utvrđenih normi. Kao treći izvor berzanskog prava su

opšti akti učesnika na tržištu kapitala

koje oni samostalno

donose u cilju utvrđivanja odnosa koji su za nju značajni. Ovi pravni izvori sadrže detaljna pravila o organizaciji berze
(statut berze, pravilnici o radu, berzanski običaji i uzanse). Analizom postojećih propisa uočavaju se tri sistema zakonskog
regulisanja berzi: romanski, anglosaksonski i germanski.

Romanski sistem odlikuje regulisanje berzi u okviru trgovačke kodifikacije.Naime trgovački zakonik sadrži opšte i
osnovne norme o berzama, a potom se one detaljno regulišu nizom specijalnih zakona i podzakonskih akata.
Anglosaksonski sistem odlikuje se regulisanjem putem posebnih zakona i to sistemom više posebnih zakona koji regulišu
celovitu oblast berzi i njihovog rada. Germanski sistem se sastoji u tome da u nacionalnom pravnom sistemu, pored
opšteg građanskog i trgovačkog zakona postoji i specijalni zakon o berzama.

3. Međunarodni izvori berzanskog prava

Kao najznačajnije izvore u međunarodnom pravu izdvajamo konvencije(ugovore) i međunarodne običaje.   Sa aspekta
finansijskog tržišta ni jedna konvencija ne uređuje neposredno odnose na finasijskom tržištu. Izvori prava u ovoj oblasti
nastali   su   radom   međunarodnih   organizacija,   naročito   Međunarodne   organozacije   efektivnih   berzi   i   Međunarodne
organizacije komisije za hartije od vrednosti. Njihov zadatak je da se staraju os stabilnosti finasijskog poslovanja u
odnosima između država, i teže ujednačavaju pravila koja važe u različitim nacionalanim zakonodavstvima. Odluke i
pravila   koja   donose   ove   organizacije   često   imaju   uticaj   na   način   poslovanja   i   međunarodnu   trgovinu   berzanskim
materijalom. Danas su međunarodni izvori prava pretežno regionalne prirode.

4. Razvoj i uslovi stvaranja jedinstvene regulative u EU

Direktivom Saveta evrope broj 77/780 /EWG od 12.12.1977. god. uvedeni su novi termini za subjekte koji se bave
finansijskim uslugama. Termin finansijske usluge odnosno finansijske institucije, uključuju banke, osiguravajuća društva,
fondove i investicione fondove. Shodno ovoj direktivi u cilju jačanja zajedništva na finansijskom tržištu za finansijske
usluge, cilj je da svi njegovi učesnici imaju neograničen pristup svim delovima teritorije koja predstavlja ovo tržište, tako
da mogu delovati i sprovoditi svoje aktivnosti unutar svih zemalja članica EU.Nova regulativa na nadnacionalnom nivou
je odražavala četiri osnovne slobode u okviru zajedničkog tržišta i to slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Prava
i obaveze svih investitora – ulagača novca i kapitala u svim zemljama EU ravnopravno su zaštićeni, a berzanska,odnosno
brokersko dilerska delatnost i ukupna finansijska trgovina objedinjeni evropskom regulativom. Ujedno, izgradnjom novog
komunitarnog prava nisu suspendovani nacionalni zakoni i drugi propisi, već se u posebnim postupcima implementacije
oni harmonizuju. Time se jedinstvenom regulativom preuređuje postojeća nacionalna berzanska regulativa u savremenu
nadnacionalnu regulativu Evropske unije.

5. MiFID - sistem i mere primene

MiFID je najznačajnija direktiva i predstavlja sveobuhvatni regulatorni režim za finansijske trgovce i posrednike u
Evropi. MiFID je pretežni i sastavni deo Finansijskog akcionog plana unutar EU (FSAP) kojim je otpočelo stvaranje

II KOLOKVIJUM

December 30, 1899

finansijskog tržišta. U okviru FSAP su doneti propisi o zabrani zloupotrebe tržišta, obaveznost objave podataka i javnosti
rada, reforma u oblasti kompanijskog prava i reforma u oblasti revizije, računovodstva i sl.

Osnovni cilj MiFID-a je uspostavljanje sistema izdavanja jedne dozvole trgovcu sa važnošću u svim članicama. Sistem se
zasniva na četiri mere:

Jedinstvena dozvola –

znači da lice zainteresovano za trgovinu hartijama i finansijskim uslugama mora pribaviti

dozvolu samo od države članice gde je nastanjeno, a dozvola se po principu uzajamnog priznavanja, prihvata i u
državi poslovanja.

Minimalni uslovi poslovanja

– ujednačeni, po pravilu najblaži uslovi neophodni za osnivanje i otpočinjanje

poslovanja, važe i prihvaćeni su za sve države.

Nacionalni tretman

– znači da trgovac koji je dobio dozvolu za rad uživa taj položaj u bilo kojoj državi članici

Unije

Nadzor države porekla

– znači da je država koja je trgovcu izdala dozvolu za rad nadležna da mu nadzire

poslovanje i van njenih granica.

Načelno, MiFID se odnosi samo na investicione firme koje se bave investicionim uslugama. U njih su uključene:
investicione banke, portfolio menadžeri, brokeri i dileri, finansijske korporacije, firme koje se bave opcijskim i fjučers
ugovorima, firme koje se bave trgovinom robnih derivata.

6. MiFID – minimalni uslovi za otpočinjanje poslovanja

Na subjekte finansijskog tržišta primenjuju se jedinstveni uslovi za otpočinjanje poslovanja, odnosno osnivanje. Usvojeno
je pet minimalnih uslova za otpočinjanje poslovanja koji su obavezni za sve članice Unije, koje ih mogu pooštriti u
svojim nacionalnim zakonima

Sedište

–Firme se moraju registrovati i dobiti dozvolu u zemlji gde obavljaju bar deo poslova, kako bi se izbeglo

samo formalno registrovanje u zemlji članici sa blažim uslovima osnivanja, a posao se obavljao pretežno u
drugim zemljama.

Početni kapital

– Investiciona firma mora da ima početni kapital u minimalnom iznosu, u zavisnosti od vrste

posla kojim se bavi. Za brokerske poslove minimum 50.000 €, za poslove upravljanja tuđim sredstvima i portfolio
poslove minimum 125.000€, za dilerske i pokroviteljske poslove minimum 730.000€

Članovi uprave i uprava

– upravljati investicionom firmom mogu samo lica koja imaju proveren ugled i poslovnu

reputaciju. Ne mogu biti izabrana lica koja su osuđivana i važno je da ona i stvarno upravljaju firmom a ne da
njima upravljaju " skriveni partneri".

Program poslovanja

– Investiciona firma mora da podnese program poslovanja u kojem će izložiti vrste poslova

odnosno delatnost kojom se želi baviti i odgovarajuću organizacionu strukturu koja je omogućava.

Kvalifikovano učešće vlasnika

– Pri osnivanju investicione firme, nadležni organ u postupku dobijanja dozvole

vrđi identifikaciju svih akcionara koji je osnivaju. Proverava se njihova podobnost za status osnivača a u slučaju
da stiču više od 10% ukupnog kapitala i njihova solventnost.

7. Direktiva o transparentnosti, o prospektu i zloupotrebama na tržištu

U cilju stvaranja jedinstvenog i efikasnog tržišta 2004. Godine doneta je

direktiva o transparentnosti

. Njen osnovni

zahtev je da emitenti čije se hartije nalaze na tržištu, kontinuirano, tačno i istinito objavljuju sve informacije, a cilj je
zaštita investitora odnosto efikasnost tržišta. Direktiva propisuje obavezu sastavljanja godišnjih i polugodišnjih
finansijskih izveštaja koji moraju sadržati mišljenje revizora i odgovornih lica.

Emitovanje hartija od vrednosti zahtevalo je uređenje prospekta kao tehničko-pravnog instrumenta koji bi obezbedio
zahtev javnosti u pogledu informisanosti ulagača na tržištu kapitala. Tako je 2003. Godine doneta

direktiva o

prospektu

najveći doprinos ove direktive jeste ujednačavanje definisanja pojma javne ponude koje je do tada bilo različito

II KOLOKVIJUM

December 30, 1899

investicionih usluga pod dodatnim uslovom da nisu pravosnažno osuđivana niti im je oduzimana dozvola za obavljanje
investicionih i drugih poslova.

Pored toga berza mora ispunjavati i druge uslove koji se odnose na kadrovsku i organizacionu osposobljenost i tehničku
opremljenost, u skladu sa zakonom i posebnim aktima koja propisuje Komisija za hartije od vrednosti. Da bi mogla da
organizuje, berza mora dobiti i dozvolu za rad, što znači da se berza osniva po sistemu odobrenja. On se sastoji u tome što
zainteresovana lica moraju, pored zakonom predviđenih uslova, da dobiju odobrenje (dozvolu za rad) od nadležnog
državnog organa da bi mu se priznalo svojstvo berze. U vreme izdavanja dozvole i tokom poslovanja berza mora da vodi
računa o ispunjenosti uslova koje utvrđuje Komisija za HoV.

11. Postupak dobijanja dozvole za rad berze

Da bi mogla da obavlja svoju delatnost berza – organizator tržišta mora imati dozvolu za rad. Ovu dozvolu daje Komisija
za hartije od vrednosti na osnovu zahteva berze, odnosno njenog osnivača. Zahtev za davanje dozvole za rad berze,
odnosno njegova obavezna sadržina, propisana je posebnim pravilnikom Komisije za HoV.

Komisija za HoV odlučuje o podnetom zahtevu za dobijanje dozvole za rad rešenjem u upravnom postupku. Ukoliko su
ispunjeni zakonom propisani uslovi, doneće pozitivno rešenje o davanju dozvole za rad berze. Zahtev za davanje dozvole
koji se podnosi ovoj Komisiji mora biti potpun i iz podnetih dokaza jasno uočljivo da su ispunjeni utvrđeni uslovi u
pogledu kapitala, kadrova i organizaciono-tehničkih uslova, kao i da je priložena sva propisana dokumentacija a posebno
da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće (od 10% i više) ocenjena od strane Komisije kao podobna i pouzdana.

U slučaju da postoji jedan ili više uslova koji nisu ispunjeni Komisija donosi rešenje kojim odbija zahtev za davanje
dozvole. Komisija za Hov donosi Rešenje o davanju dozvole za rad berze u roku od tri meseca od dana podnošenja
urednog zahteva. Dozvola za rad izdaje se na neodređeno vreme.

12. Organi upravljanja organizatora tržišta (berze)

Kao akcionarsko društvo, organizator tržišta – berza ima svoje organe upravljanja. Ti organi su:

skupština, upravni odbor

direktor

. Svi navedeni organi se na berzi obavezno obrazuju, bez obzira na broj zaposlenih.

Upravni odbor organizatora tržišta ima predsednika i najmanje četiri člana, s tim što direktor ne može biti predsednik
upravnog odbora. Mandat članova upravnog odbora i direktora traje četiri godine i mogu biti ponovo birani.

Komisija za HoV donosi rešenje o davanju prethodne saglasnosti za imenovanje direktora, odnosno predsednika i članove
upravnog odbora.

Lica koja se predlažu za izbor u upravu berze moraju ispuniti zakonom propisane uslove. Ona se odnose na lična svojstva
lica kao što su neosuđivanost, stručnost i prevazilaženje sukoba interesa koji se može javiti ako lice radi ili je povezano sa
subjektima koji su učesnici u radu regulisanog tržišta. Član upravnog odbora i direktor organizatora tržišta moraju imati
odgovarajuću poslovnu reputaciju i najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa HoV.

13. Članovi regulisanog tržišta

Poslove trgovanja na regulisanom tržištu obavljaju investiciona društva, Republika Srbija i NBS. Statutom organizatora
tržišta propisuju se uslovi sa ticanje svojstva člana regulisanog tržišta kao i uslove za njegovo isključenje. Članstvo se
stiče prijemom. Prijem se vrši na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane opštim aktima organizatora tržišta –
berze. Berza je po zakonu dužna da primi u članstvo investiciono društvo, ako ispunjava uslove za sticanje svojstva člana
regulisanog tržišta – berze utvrđene njenim statutom. Organizator tržišta po pravilima opšteg upravnog postupka rešava o
zahtevu za prijem u članstvo. U roku od 30 dana od dana podnetog urednog zahteva, donosi Rešenje o prijemu u članstvo.
Članovi regulisanog tržišta ravnopravni su i na njih se primenjuju opšti akti organizatora tržipta koji propisuju:

obaveze članova organizatora tržišta

profesionalne standarde za zaposlene kod članova koji posluju na tržištu

pravila koja se odnose na transakcije zaključene na regulisanom tržištu

pravila koja omogućavaju članovima učešće u tržišnim transakcijama

II KOLOKVIJUM

December 30, 1899

Organizator tržišta ima pravo da vrši nadzor u vezi sa transakcijama finansijskim instrumentima koji su uključeni u
trgovanje na regulisanom tržištu.

14. Poslovi organizatora tržišta – berze

Berza kao organizator tržišta jeste poslovni subjekt koji obavljanjem svoje delatnosti stiče prihode. Kao svoju osnovnu
delatnost ima organizovanje i upravljanje regulisanim tržištem. Da bi ostvarila svoju funkciju ona obavlja poslove:

1. povezivanje ili olakšavanje povezivanja različitih interesa trećih lica za kupovinom i prodajom finansijskih

instrumenata na tržištu, a u skladu sa obavezujućim pravilima tržišta i na taj način dovodi do zaključenja ugovora
u vezi sa finansijskim instrumentima uključenim u trgovanje

2. čuva i objavljuje informacije o tražnji, ponudi, kotaciji i tržišnim cenama finansijskih instrumenata, kao i druge

informacije značajne za trgovanje

3. prati rad članova regulisanog tržišta, uslova za uključenje u trgovanje finansijskim instumentima i vrši poslove

tržišnog nadzora

Organizator tržišta – berza, ne može davati savete koji se odnose na kupovinu i prodaju finansijskih instumenata, kao ni
savete o izboru investicionog društva. Organizator tržišta – berza ne može obavljati ni bilo koje druge poslove osim onih
koji su zakonom izričito navedeni.

15. Pojam regulisanog tržišta

Novom organizacijom, tržišta kapitala uvode se tri nova segmenta u okviru kojih se može obavljati trgovina. To su
regulisano tržište, multilateralna trgovinska platforma (MTP) i OTC (vanberzansko tržište). Na ovaj način harmonizuje se
tržište kapitala u Srbiji sa evropskom regulativom i uvodi nov način organizovanja i poslovanja tržišta.

Pod regulisanim tržištem, zakon o tržištu kapitala podrazumeva multilateralni sistem koji organizuje i njime upravlja,
organizator tržišta tako da omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupoviju i prodaju finansijskih
instrumenata u skladu sa obavezujućim pravilima i na način koji dovodi do zaključenja ugovora u vezi sa finansijskim
instrumentima uključenim u trgovinu po njegovim pravilima, ima dozvolu i redovno posluje u skladu sa zakonom.

16. Pravila u vezi sa uključenjem u trgovanje

Na regulisanom tržištu nužno je obezbediti jasna i transparentna pravila u vezi sa uključenjem finansijskih instrumenata u
trgovanje. Trgovanje je moguće samo finansijskim instrumentima i hartijama od vrednosti koji su primljeni na listing.
Regulisano tržište dužno je da usvoji procedure kojima se omogućuje praćenje poštenog trgovanja. Svi učesnici
ravnopravni su i moraju da imaju pristup pod jednakim uslovima informacijama vezanim za način i predmet trgovanja.
Radi zaštite interesa učesnika trgovine, regulisano tržište mora da usvoji i održava efikasne procedure kojima se proverava
da li izdavaoci finansijskih instrumenata koji su uključeni u trgovanje poštuju svoje obaveze u pogledu početnih, tekućih i
jednokratnih obaveza objavljivanja bitnih (značajnih) informacija.

17. Privremena obustava trgovine i isključenje hartija od vrednosti

Pod određenim uslovima, trgovina na  regulisanom tržištu određenim hartijama  od vrednosti može se obustaviti. To
obustavljanje moguće je u dva slučaja. Prvi je taj ako je trgovina ovim hartijama izazvala poremećaj na tržištu, a drugi ako
je to potrebno radi zaštite interesa investitora. Privremena obustava traje do ponovnog uspostavljanja uslova za nastavak
trgovine, a najduže šest meseci od dana donošenja rešenja berze o privremenoj obustavi trgovine. Uslovi zaprivremeno
obustavljanje   trgovine   bliže   se   uređuju   Pravilnikom   o   listingu   i   kotaciji.   Pored   privremenog   obustavljanja   trgovine
moguće je i isključenje sa listinga izdavalaca, odnosno HoV određene klase ili serije istog izdavaoca.

Regulisano tržište isključuje finansijske instrumente iz trgovanja i uključuje ih na MTP ukoliko:

1. se trgovanje tim finansijskim instrumentom nije obavljalo duže od 180 dana
2. javno društvo više ne ispunjava uslove za uključenje u trgovanje na regulisano tržište
3. iz razloga ne poštovanja obaveza propisanih obaveza javnih društava i prospekata
4. ukoliko je nad javnim društvom otvoren postupak stečaja ili likvidacije