Centralne banke imaju posebno mesto u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu jedne
zemlje. Zbog izuzetne važnosti koju centralna banka ima u finansijskom sistemu svake zemlje,
često je nazivaju „ bankom banaka “. Centralna banka, danas ima specifičnu ulogu za razliku od
vremena u kojima su institucije ovakvog značaja nastale. Ovo se posebno odnosi na aktuelni
trenutak, jer u vreme dok pišem ovaj seminarski rad, svetom hara finansijska kriza,
nezapamćena još od velike ekonomske krize koja je potresala svet tridesetih godina prošlog
veka. Centralna banka SAD i vlada SAD kao i centralne banke zemalja članica EU i gotovo sve
centralne banke ostalih zemalja, ulažu ogromne napore da konsoliduju svoja bankarstva i
finansijska tržišta i još je neizvesno da li će im to poći za rukom. Niko još uvek ne može da
predvidi prave razmere ovih kataklizmičnih događaja na svetskoj finansijskoj sceni. Normalno je,
da od ovakvog tektonskog poremećaja neće biti pošteđena ni Narodna Banka Srbije a ni
poslovne niti sve ostale banke, ali na žalost ni naše stanovništvo. Šta je Centralna banka, kako
je nastala, šta su joj ciljevi, koje su joj mere i instrumenti, sve ovo je tema mog seminarskog
rada. Deo mog seminarskog rada odnosi se i na funkcionisanje centralne Banke EU.
CENTRALNA BANKA Pojam Centralna (emisiona) banka predstavlja banku poslovnih banaka i
ostalih finansijskih institucija. Centralna banka je najvažniji učesnik na finansijskom tržištu.
Ovakav položaj proizilazi iz činjenice da je ona glavni finansijski subjekt u monetarnom i
privrednom sistemu . Nastala je od takozvanih privilegovanih banaka, koje su imale pravo
emitovanja novčanica, uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na
pragu industrijalizacije. Nastanak prvih centralnih banaka Prva centralna banka je nastala u
Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na kasniji razvoj centralnih banaka je imala Bank of
England, koja je osnovana 1694. godine. Do danas su formirane u gotovo svim zemljama sveta
koje imaju monetarnu suverenost, mada postoje i izuzetci (Luksemburg i Hong-Kong), koji
nemaju centralne banke. Luksemburg je 1983. godine osnovao Monetarni institut, dok je Hong-
Kong ulogu centralne banke poverio dvema poslovnim bankama. Neke zemlje imaju takozvane
centralne banke u prelaznom obliku, koje obavljaju samo neke funkcije (Sejšeli, Maldivi, Fidži).
Istorijat Narodne Banke Srbije Srpska država je nakon oslobođenja od Turaka, svoje
novovekovno postojanje započela osnivanjem najvažnijih državnih i kulturnih institucija. U vreme
formiranja tih nacionalnih stožera , novčani sistem Srbije karakterisalo je odsustvo nacionalnog
novca i upotreba čak 43 monete drugih država. Javila se potreba za osnivanjem centralne banke
a od inicijative do realizacije, protekle su tri decenije. 1884.godine osnovana je institucija pod
nazivom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, formirana po modelu belgijske narodne
banke. Posle I svetskog rata, Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije prerasla je po
zakonu od 26.januara 1920.godine u Narodnu banku Kraljevine Srba , Hrvata i Slovenaca. Za
vreme II svetskog rata Narodna banka je obavljala svoje poslove iz predstavništva u Londonu. U
septembru 1946.godine banka je nacionalizovana i od tada je obavljala svoje funkcije pod
imenom Narodna banka Jugoslavije. Zakonom za sprovođenje ustavne povelje Državne
zajednice Srbija i Crna Gora koji je stupio na snagu 04.februara 2003.godine Narodna banka
Jugoslavije nastavlja da radi kao organ države Srbije. Zakonom o Narodnoj banci Srbije koji je
stupio na snagu 19.jula 2003.godine utvrđeni su položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije
Narodne banke Srbije. - See more at:
c
entralna banka je banka koja zauzima centralni položaj u bankarskom sistemu određene
zemlje,u smislu da ova banka deluje kao banka drugih banaka,ali i kao bankar države.U
vreme kada su osnivane prve banke za koje je država jamčila, kao što su Swedish Riksbank,
koja je osnovana 1668 godine ili Bank of England,osnovana 1694 godine, namera nije bila
da se te banke bave funkcijama jedne savremene centralne banke,već se to osnivanje
svodilo,uglavnom na koristi koje su bile finansijske ili politicke prirode i koje je država mogla
da ostvari iz pokroviteljstva,nad izabranom bankom,bez obzira na to da li je ta banka pre
toga bila u državnoj ili privatnoj svojini.Povlašćenoj banci obicno je pružana monopolska
prednost u izdavanju novčanica na odredjenim područjima zemlje ili je čak takva banka
proglašavana za jedinu akcionarsku banku u zemlji kojoj je bilo dozvoljeno da izdaje
novcanice.Stavljanje pod okrilje jedne ovakve institucije imalo je ne samo povoljne
konsekvence sa gledista funkcionisanja ukupne privrede,nego je istovremeno omogućavalo
državi da učestvuje u profitima od emitovanja novca i da ostvari svoj neposredni uticaj u
kontroli ukupnih zlatnih rezervi zemlje. Centralna pozicija od države „zaštićenih banaka u
okviru bankarskog sistema,njihova politička snaga kao državnih banaka,njihovo
raspolaganje rezervama metalnog novca,njihova sposobnost da osiguraju dodatnu kolicinu
novca kroz reeskontovanje komercijalnih menica,doprinelo je da ove banke postanu „banke
banaka“.Poslovne banke imale su obavezu da najveci deo svojih rezervi likvidnih sredstava
drže kod centralne banke.Ali su se druge banke mogle osloniti na centralnu banku u pogledu
finansijske podrške u onim periodima kada je njihova pozicija likvidnosti bivala izuzetno
loša. Centralne banke bile su prinudjene da usavrše posebnu veštinu diskrecionog
monetarnog regulisanja,kao i načine podrške usmerene ka očuvanju solidnosti bankarskog
sistema u celini.Ovo regulisanje imalo je dva izraza:makro delovanje koje se odnosilo na
globalne monetarne uslove u privredi;i mikro delovanje,koje se odnosilo na „zdravlje“ i
dobrobit članova bankarskog sistema.
1.2 Pet opštih funkcija centralne banke su:
1. Emisija novca(papirnog i kovanog novca) i upravljanje deviznim rezervama
zemlje;
Snabdevanje zemlje nacionalnom valutom obuhvata proizvodnju i distribuciju novčanica i
sitnog kovanog novca,operacije na deviznom tržištu i rukovanje deviznim rezervama koje se
drže radi održavanja spoljne vrednosti nacionalne valute. Operacije centralnih banaka na
deviznom tržištu svode se na to da obezbede odgovarajuce kretanje deviznih kurseva kako
bi sačuvale stabilnost vlastite valute.Ako kurs strane valute pokaže tendenciju
porasta,centralna banka će nuditi odnosnu valutu i tako uticati na njen postepen
pad.Ako,pak,kurs strane valute pokazuje tendenciju pada,centralne banke će na deviznom
tržištu tražiti odnosnu devizu i tako uticati na postepeni porast njenog kursa. u
prvom slučaju centralna banka prodaje devizu i kupuje domaću valutu,dok u drugom slučaju
kupuje stranu valutu i prodaje svoju vlastitu.Suština operacija centralne banke na deviznom
tržištu sastoji se u istovremenim(a suprotno usmerenim)kupoprodajama strane i vlastite
valute
2. delovanje u ulozi bankara države;
CENTRALNA BANKA
U V O D:
Centralna (emisiona ili novčanična) banka predstavlja banku poslovnih banaka i ostalih
finansijskih institucija. Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo emitovanja
novčanica, uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na pragu
industrijalizacije.
Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na kasniji razvoj
centralnih banaka je imala Bank of England osnovana 1694. godine.
Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj zemlji, čime utiče na
dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti zemlje. To je neprofitna institucija koja ima
monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija.
To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija. Kao
institucija koje stoji na vrhu bankarskog sistema (banka banaka), ima glavnu ulogu u
organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja.
Centralne banke moraju imati relativno nezavistan položaj jer je ona nosilac vrhovne monetarne
suverenosti.
Centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, u čijoj osnovi je kvantificiranje i
dinamiziranje ponude novca.
Kroz ovaj rad možemo naučit:
- pojam i karakteristike centralne banke
- koje su funkcije centralne banke
- organizaciju banaka, vlasnički aspekt i upravljanje
- stepen autonomije centralne banke
- kako funkcioniše Evropska centralna banka.
POJAM I KARAKTERISTIKE CENTRALNE BANKE
Centralna (
emisiona ili novčanična
) banka predstavlja banku
poslovnih banaka i ostalih
finansijskih institucija.
Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo emitovanja novčanica, uporedo sa
razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na pragu industrijalizacije.
Prva centralna banka je nastala u
Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na kasniji razvoj
centralnih banaka je imala Bank of England osnovana 1694. godine.
Do danas su formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju monetarnu suverenost, mada
postoje i izuzeci (Luksemburg i Hong-Kong nemaju centralne banke). Luksemburg je još 1983.
godine formirao Monetarni institut, dok je Hong-Kong ulogu centralne banke poverio dvema
poslovnim bankama.
Neke zemlje imaju tzv. centralne banke u prelaznom obliku, koje obavljaju samo neke funkcije
(Sejšeli, Maldivi, Fidži).
Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj zemlji, čime utiče na
dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti zemlje.
