СМЕРНИЦЕ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА

Увод

Сврха ових смерница је да помогну послодавцу да самостално у сарадњи са запосленима

спроведе поступак процене ризика на радним местима и донесе Акт о процени ризика.

Зашто процена ризика?

Зато што је процена ризика основни алат који послодавцу омoгућава свеобухватан увид у

стање безбедности и здравља на раду и једноставно управљање радним процесима са аспекта
безбедности и здравља на раду, а што је веома значајан део целокупног пословања.

Шта је процена ризика и акт о процени ризика?

Процена ризика је процес непрекидног и систематског евидентирања и процењивања свих

фактора у процесу рада који могу довести до настанка повреде на раду или оштећења здравља
запослених.

Акт о процени ризика је документ који настаје као последица спровођења процене ризика

и као такав не треба да буде сам себи сврха. Наиме, пажњу треба усмерити на процес (процену
ризика), а не на документ (акт о процени ризика) који прати тај процес јер ћемо се у противном
бавити формом, а не суштином.

Поступак процене ризика

Поступак процене ризика покреће послодавац доношењем писмене Одлуке (у прилогу је

дат пример одлуке) којом одређује једно или више лица одговорних за спровођење поступка
процене ризика-стручно-а лице-а.

Стручно лице је лице које је одређено Одлуком послодавца и које има положен стручни

испит  о  практичној  оспособљености  за  обављање  послова  безбедности  и  здравља  на  раду,  а
може да буде сам послодавац (одговорно лице у правном лицу-директор или предузетник) или
неко од запослених код тог послодавца. Послодавац који  у складу са Законом о безбедности и
здрављу  на  раду  може  сам  да  обавља  послове  безбедности  и  здравља  на  раду  без  положеног
одговарајућег стручног испита (послодавац који обавља неку од следећих делатности: трговине,
угоститељства  и  туризма,  занатских  и  личних  услуга,  финансијско-техничких  и  пословних
услуга,  образовања,  науке  и  информација,  здравствене  и  социјалне  заштите  и  стамбено-
комуналним  делатностима  и  има  мање  од  десет  запослених)  може  сам  себе  одредити  да  буде
стручно лице и тада такође није дужан да има положен стручни испит.

Послодавац може, али није дужан да за процену ризика ангажује правно лице или

предузетника који има лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду, а уколико
их ангажује, стручно лице одређује из реда запослених код тог правног лица или предузетника.

Стручно лице израђује, а послодавац одобрава План спровођења поступка процене ризика.

Овај докуменат је саставни део акта о процени ризика, а пример Плана је дат у прилогу ових
смерница. План треба да да одговоре на питања ко, шта, када и како ради у току процене ризика.

У прилогу ових смерница дати су модели Акта о процени ризика, Одлуке о покретању

поступка процене ризика и Плана спровођења поступка процене ризика.

Напомена: Акт о процени ризика, Одлука о покретању поступка процене ризика и

План спровођења поступка процене ризика који су послодавци донели, а који нису у
складу са овде приказаним моделима су у потпуности прихватљиви, уколико су тим
документима обухваћени сви елементи на начин који је прописан Правилником о начину
и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини.

Како израдити Акт о процени ризика?

За израду Акта о процени ризика послодавац може да користи модел акта дат у прилогу у

који ће унети следеће податке:

1. ОПШТИ ПОДАЦИ О ПОСЛОДАВЦУ

Потребне податке о пословном имену / фирми радње, адреси седишта, ПИБ-у и

делатности ( тачке 1.1, 1.2, 1.3. и 1.4.) унети из решења АПР-а или Трговинског суда.

Потребне податке о лицима која врше процену ризика и лицима која учествују у

процењивању ризика ( тачке 1.5) унети из Плана спровођења поступка процене ризика.

2. ОПИС ТЕХНОЛОШКОГ И РАДНОГ ПРОЦЕСА, ОПИС СРЕДСТАВА ЗА РАД (И
ЊИХОВО ГРУПИСАЊЕ) И СРЕДСТАВА И ОПРЕМЕ ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА РАДУ

Прикупљање потребних података који су обухваћени овим делом и снимање организације

рада (тачке 2. и 3.) су од изузетног значаја за даљи ток процене ризика зато што се опасности и
штетности препознају и утврђују управо на основу ових података.

Модел Акта о процени ризика који је дат у прилогу ових смерница односи се на

поступак процене ризика на једном радном месту те је кораке за тачке 2, 3, 4, 5, и 6.
потребно поновити онолико пута колико има радних места.

2.1.1. ОПИС ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА

Кратко и јасно описати технолошки процес, односно поједине технолошке операције на

радном месту.

2.1.2. ОПИС РАДНОГ ПРОЦЕСА

Описом радног процеса треба обухватити послове који се обављају на радном месту,

односно само их навести – набројати. Како је детаљан опис послова садржан у тачки 3. у делу
који се односи на утврђивање фактичког стања организације рада, овде га није потребно
наводити.

2.1.3. ОПИС СРЕДСТАВА ЗА РАД

2.1.3.1.ОБЈЕКТИ

Навести и описати објекат или објекте који се користе као радни простор, а у којима

се обављају послови на том радном месту. Описом треба обухватити све елементе који су
садржани у Правилнику о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту
(,,Службени гласник РС”, број 21/09), а који се поред осталог односе на стабилност и чврстоћу,
инсталације (електричне, грејања, флуида...), осветљење, димензије радних просторија и остало.

2.1.3.2. ОПРЕМА ЗА РАД

Навести и описати опрему за рад (машина, уређај, постројење, инсталација, алат и

сл.) која се користи на том радном месту.

2.1.3.3. КОНСТРУКЦИЈЕ И ОБЈЕКТИ ЗА КОЛЕКТИВНУ БЕЗБЕДНОСТ И

ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

Навести и описати конструкције и објекте за колективну безбедност и здравље на

раду (заштита на прелазима, пролазима и прилазима, заклони од топлотних и других зрачења,
заштита од удара електричне струје, општа вентилација и климатизација и сл.), који се користе
на том радном месту.

опасности и штетности настају због послова који се обављају, а не послова који су прописани да
се обављају. Дакле, потребно је сагледати све послове и радне активности које запослени
обављају. Уколико приликом обављања послова постоји одступање од прописане организације
рада послодавац би требало да акта усклади са стварним стањем.

4. ПРЕПОЗНАВАЊЕ И УТВРЂИВАЊЕ ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ НА РАДНОМ
МЕСТУ И У РАДНОЈ ОКОЛИНИ

Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту врши се на основу

анализе прикупљених података који се односе на:

- технолошки и радни процес, средства за рад и средства и опрему за личну заштиту на

раду (тачка 2.),

- организацију рада (тачка 3.) и

- стање безбедности и здравља на раду у тренутку када се врши процена ризика, а који

обухватају прегледе и испитивања опреме за рад, испитивање услова радне околине, претходне
и  периодичне  лекарске  прегледе  запослених,  повреде  на  раду  и  професионалне  болести,
средства и опрему за личну заштиту на раду, мере које се предузимају, налазе из инспекцијског
надзора  и  упутства  за  безбедан  рад  и  прописана  документација  за  употребу  и  одржавање,
односно  паковање,  транспорт,  коришћење,  складиштење,  уништавање...  (тачке  4.1.1.1,  4.1.1.2,
4.1.1.3, 4.1.1.4, 4.1.1.5, 4.1.1.6, 4.1.1.7. и 4.1.1.8).

Као користан алат за препознавање опасности и штетности могу се користити контролне

листе (чек листе) које су дате у Приручнику за процену ризика Европске агенције за
безбедности и здравље на раду (користан линк:

http://www.minrzs.gov.rs

) или друге контролне

листе.

Опасности и штетности се утврђују у складу са чл. 8. и 9. Правилника о начину и поступку

процене ризика на радном месту и у радној околини и резултат овог корака је Листа утврђених
опасности и штетности за свако радно место.

5. ПРОЦЕЊИВАЊЕ РИЗИКА У ОДНОСУ НА ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ

Процењивање ризика у односу на све опасности и штетности на радном месту представља

анализу сваке од њих појединачно и при томе опасности и штетности се могу поделити у две
групе и то:

1. опасности и штетности за које су прописима у области безбедности и здравља на раду,

техничким прописима, стандардима и препорукама прописане дозвољене вредности и

2. опасности и штетности за које нису прoписане дозвољене вредности.

Начин на који ће се анализирати опасност или штетност зависи од тога у коју од претходно

наведених  група  је  сврставамо.  Уопштено  говорећи,  најчешће  ће  дозвољене  вредности  бити
прописане  за  штетности  које  настају  или  се  појављују  у  процесу  рада  (физичке,  хемијске,
биолошке...)  док  се  опасности  (механичке,  услед  коришћења  електричне  енергије....)  у  већини
случајева могу сврстати у другу групу.

Анализа опасности и штетности за које су прописане дозвољене вредности врши се кроз

упоређивање вредности која је измерена на радном месту и дозвољене вредности, што
подразумева да су претходно извршена испитивања услова радне околине.

Анализа опасности и штетности за које нису прописане дозвољене вредности врши се

применом одговарајуће методе за процену ризика.

Напомена: анализа опасности и штетности за које су прописане дозвољене вредности

применом метода за процену ризика (зато што нису извршена испитивања услова радне
околине или из било ког другог разлога) није прихватљива!

Која је метода одговарајућа и како је применити?

Како се методе за процену ризика заснивају на утврђивању нивоа ризика у зависности од

вероватноће настанка повреде на раду или обољења (вероватноћа настанка) и тежине могуће
повреде на раду или обољења (тежина последице), у овом тренутку свака метода за коју се
послодавац определи је одговарајућа уколико је правилно примени.

Овде је приказана метода 5x5 и уколико послодавац донесе одлуку да за процену ризика

примени ову методу потребно је да за сваку опасност или штетност (која се анализира применом
методе) утврди:

- Вероватноћу настанка према Табели 1. (одредити ниво Вероватноће од 1 до 5) и

- Тежину последице према Табели 2. (одредити ниво Тежине последице од 1 до 5).

После тога, за утврђену вероватноћу настанка и тежину последице, послодавац на основу

Табеле 3. утврђује Ниво ризика (одредити Ниво ризика од 1 до 25).

Табела 1.

Табела 2.

Табела 3.