Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju
Seminarski rad
Predmet: Upravljanje javnim sektorom
Tema: Organizacioni aspekt javnih preduzeća
Mentor Niš 2014 Student
Prof. dr Milan Stanković Aleksandar Petrović
br.indeks MS 58-P/2013
2
Sadržaj
Uvod……………………………………………………………….………………………….……..3
1. Pojam i vrste javnih preduzeća……………………………………………………………………4
2. Ciljevi javnih preduzeća…………………………………………………………………………...6
3. Delatnost javnih preuzeća………………………………………………………………………….7
3.1. Delatnost od opšteg interesa…..…………………………................................................8
3.2.
Oblici organizovanja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa
………………….…..…8
4. Značaj i neophodnost organizovanja javnih preduzeća……………………………………....……9
5. Regulisanje javnih preduzeća…………………………………………………………………….10
6. Prestanak rada javnog preduzeća…………………………………………………………...….....12
Zaključak………………………………………………………………………………………..…..14
Literatura……………………………………………………………………………………...…….15
4
1. Pojam i vrste javnih preduzeća
Teškoće na koje nailaze pokušaji da se precizno definiše pojam “javno preduzeće” posledica su
brojnih razlika koje postoje između ovih preduzeća u različitim zemljama, različitim delatnostima I
granama u okviru pojedinačnih zemalja, kao i različitim karakteristikama javnih preduzeća u
različitim periodima vremena.
Ove razlike ispoljavaju se u institucionalnim oblicima javnih preduzeća, njihovoj delatnosti,
položaju koji imaju u privrednom sistemu , instrumentima kojima se reguliše njihovo
funkcionisanje , ekonomskoj efikasnosti i sl. Imajući u vidu ove razlike, javna preduzeća se na
najopštiji način mogu definisati kao preduzeća čije se osnivanje i funkcionisanje može dovesti u
vezu sa javnim (opštim) interesom i u kome javna vlast (država) u potpunosti ili delimično obavlja
ulogu preduzetnika.
U nastojanju da se bliže odredi pojam javnih preduzeća, obično se ističu preovlađujuće, bitne
karakteristike javnih preduzeća, zajedničke većini ovih preduzeća, karakteristike po kojima se
javna preduzeća upravo i razlikuju od ostalih preduzeća.
Bitno je istaći da je svakako najvažnija karakteristika javnih preduzeća, iz koje proističu i ostale
osobenosti ovih preduzeća, proizvodnja i distribucija “esencijalnih dobara” kao i funkcionisanje u
“javnom interesu”.Nedovoljna odredjenost ovih pojmova jedan je od osnovnih razloga što se broj i
zastupljenost javnih preduzeća u različitim privrednim granama menjaju u zavisnosti od
preovlađujućeg javnog mišljenja i ciljeva aktuelne vlasti.
Odsustvo direktne konkurencije u oblastima u kojima deluju javna preduzeća, kao njihova sledeća
bitna karakteristika, uslovljeno je, pre svega, nedostacima tržišnog mehanizma u regulisanju nekih
delatnosti. Među tim delatnostima svakako najvažniji su prirodni monopoli. Osnovna karakteristika
prirodnih monopola jeste da je konkurencija u delatnostima u kojima deluju prirodni monopoli
ekonomski neracionalna, a nekim slučajevima i tehnički neizvodljiva. Monopolski položaj javnih
preduzeća, s jedne strane, I njihov značaj za život i funkcionisanje određene društvene zajednice, s
5
druge strane, nužno zahtevaju određeni oblik javnog regulisanja ovih preduzeća, što predstavlja
njihovu sledeću bitnu karakteristiku.
Pored ovih, mogu se navesti i mnoge druge manje značajne karakteristike javnih preduzeća. Među
njima naročito često isticana karakteristika je da javna preduzeća, posebno onaj deo ovih
preduzeća koja spadaju u tzv. Javne službe, imaju velike inicijalne investicije u opremu.
Javna preduzeća sreću se u različitim pravnim oblicima. Preduzeća koja obavljaju delatnost od
javnog interesa obično su u formi privrednih društava. Međutim, u obavljanju svoje delatnosti
imaju ograničenu samostalnost jer javna vlast (država ili jedinica lokalne samouprave) ima
posebna upravljačka prava u ovim preuzećima, čak i kada nisu u javnoj svojini. Kontrolu nad
njihovim poslovanjem država ostvaruje posedovanjem njihovih akcija, svih ili jednog dela i često,
preko svojih predstavnika u organima upravljanja. Pored ovog oblika javna preduzeća se sreću u
formi javne korporacije, koja je institucija javnog prava sa posebnim pravnim subjektivitetom. Po
pravilu osniva se posebnim zakonom ili odlukom nadležnog državnog organa u privrednim
granama za koje je država posebno zainteresovana. Javne korporacije prvenstveno se finansiraju
sredstvima koje dobijaju od države, kao što su npr. Dotacije u Francuskoj ili dividende od javnog
kapitala u V. Britaniji, a kao dopunski izvor sredstava može se koristiti i kredit. Ne mogu se
osnivati u obliku akcionarskog društva, te stoga ne mogu pribavljati kapital emitovanjem akcija.
Javne korporacije najviše su zastupljene u V.Britaniji, SAD, Francuskoj, Italiji, Austriji dok se u
Nemačkoj retko sreću.
Pored javnih preduzeća u nekim zemljama u zadovoljavanju vitalnih potreba učestvuju i različite
vladine agencije, odnosno agencije nadležnih ministarstava. Iako su po neim karakteristikama, pre
svega po odgovornosti koju imaju u zadovoljavanju vitalnih potreba društvene zajednice, slične
javnim preduzećima, ove agencije se ne mogu smatrati javnim preduzećima. Ovo pre svega, zato
što nemaju pravni subjektivitet, ali i po tome što je njihov račun prihoda sastavni deo državnog
budzeta.
U našem pravu oblast javnih preduzeća uređuju Zakon o javnim preduzećima i obavljanju
delatnosti od posebnog interesa. Ovim zakonom se uređuje pojam javnog preduzeća, osnivanje i
poslovanje, imovina, ulaganja u ova preduzeća, ulaganja javnog preduzeća u druga preduzeća,
statusne promene itd. Po ovom zakonu javna preduzeća posluju kao društva sa ograničenom
odgovornošću ili akcionarska društva u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.
