Bernad Žižo 369/15
2
1. Pojmovno određenje centralne banke
Centralna monetarna ustanova prema svom poslovnom obeležju jeste emisiona banka ili banka
banaka. Njena uloga, funkcija i odgovornost u domenu kreditno-monetarne, emisione, devizne
politike i regulisanja novčane mase izvodi se iz prava i ovlašćenja koje njeni osnivači (najčešće
država) prenose na nju kao monetarnu instituciju. S obzirom na pravo centralne monetarne ustanove
da određuju ukupnost odnosa u monetarno-kreditnoj sferi, ona uvek ima i određenje nacionalne banke,
koju nacionalnu pripadnost ističe i u svom nazivu.
Pored niza zajedničkih obeležja, širina uticaja odnosno ovlašćenja centralne banke kao monetarne
ustanove bitnije se ne razlikuje između pojedinih država. Širina ingerencija centralne monetarne
ustanove je uglavnom u tesnoj vezi sa razvijenošću ukupne i finansijske infrastrukture. Tamo gde je
finansijski mehanizam u manjoj meri razvijen, veći je uticaj emisione banke i u poslovima kreditiranja
krajnjih korisnika, kreditiranja države, uređenja odnosa na finansijskom tržištu i dr. Sasvim je obratna
situacija u slučaju široko razvijene finansijske infraukture. U tom slučaju centralna monetarna banka
najveći deo svoje intervencije posvećuje emisionom mehanizmu, odnosno kreditno-monetarnom
regulisanju novca i kredita u opticaju.
Centralna banka je vladina agencija koja:
vrši emisiju novčanica i kovanog novca
reguliše ponudu novca i kredita u privredi, kamatne stope, devizni kurs (vodi monetarnu
politiku)
vrši superviziju finansijskog sistema
služi kao zajmodavac u krajnjoj instanci
upravlja deviznim rezervama zemlje
drži depozite banaka i drugih centralnih banaka
organizuje obavljanje platnog prometa
reguliše plaćanje i kreditiranje poslova sa inostranstvom
Centralna banka je javna ili kvazi – javna agencija sa eksplicitnim i ekskluzivnim pravom kontrole
novčanih i kreditnih poslova. Kao “banka svih banaka”, čijim posredstvom komercijalne banke mogu
namirivati svoja uzajamna potraživanja, garantuje vrednost domaće valute, vodeći politiku stabilnosti
cena. Može da skuplja, obrađuje i da analizira informacije o finansijskim tokovima i o realnoj
ekonomiji. Državna banka koja emituje novac i vrši kontrolu poslovnih banaka, pa se otuda i naziva
“banka banaka”. Pored emisije novca, centralna banka prihvata depozite po viđenju od poslovnih
banaka, daje kratkoročne pozajmice državi i vodi monetarnu politiku. Tako je centralna banka stekla
monopol da vrši emisiju novca, kako bi u svakom trenutku bila spremna da državnom budžetu odobri
pozajmicu ili da plasira državne obveznice. Centralna banka je zadužena od države da vodi monetarnu
politiku, čime treba da se obezbede razvojni i stabilizacioni ciljevi ekonomske politike.
Bernad Žižo 369/15
4
preterane konjukture. Kada se nacionalna privreda nalazi u fazi recesije, centralna banka sprovodi
ekspanzivnu monetarnu politiku bržim porastom novčane mase od rasta realnih kretanja u privredi, te
tako dolazi do povećanja agregata tražnje i likvidnosti subjekata i sektora privrede, jer treba izvući
privredu iz recesivne faze ciklusa. Kad, kako i koje mere primeniti je skup pitanja na koji mora da
odgovori centralna banka. Zavisno od toga u kojoj meri je ona spremna da odgovori pravilno na
ovapitanja postići će se zadovoljavajući ili nezadovoljavajući rezultati. U kom obimu mere centralne
banke pogode disproporcije u privredi, utoliko će provreda brže i bezbolnije izaći iz neželjene faze
ciklusa. Monetarna politika koju sprovodi centralna banka umesto pasivnog postaje aktivno i uz
fiskalnu politiku glavno sredstvo u vođenju stabilizacije, odnosno konjukturne politike.
Bernad Žižo 369/15
5
3. Odnos vlade i centralne banke
Izvršnu vlast, kao osoben tip vlasti, treba shvatiti kao vlast izvršavanja Zakona. Ova posebna vlast
vrši samo opšti nadzor i daje najopštije smernice za izvršenje tih odluka. Postoje nekoliko tipova
organizacije izvršne vlasti.
Vlada ili ministarski savet je najviši izvršno politički državni organ koji ima prvenstveno političku
moć, jer određuje opšti pravac koji pojediniministri sprovode u svojim ministarstvima. kao izvršno
politički organ donosi političke akte, dok radeći na obezbeđenju izvršenja Zakona donosi određena
podzakonska akta (uredbe, pravilnike).
U skupštinskom (konventskom) sistemu postoji izvršni organ (izvršno veće “vlada”), koji je
odgovoran skupštini za stanje u zemlji, za sprovođenje politike i izvršavanje propisa i drugih opštih
akata skupštine, kao i za usmeravanje i usklađivanja rada organa uprave. Ovakvi izvršni organi su
kolektivna tela, sačinjena od predsednika, potpredsednika, članova i starešina organa uprave i
upravnih organizacija.
Predsednički sistem je “najčistiji” primer primene načela podele vlasti. Ovaj sistem se zasniva na
ideji da svaka vlast treba da vrši isključivo one poslove koji joj po prirodi stvari pripadaju i da bude
što nezavisnija od druge dve vlasti. U ovom sistemu posebno je jak položaj izvršne vlasti, oličene u
predsedniku, te zbog toga je sistemu i dato takvo ime. Predsednik, kao izvršna vlast, ne odgovara za
svoj rad parlamentu, te parlament ne može ni naređivati predsedniku. Na njega može uticati samo
posredno, preko donošenja Zakona, dok on ima pravo suspenzivnog veta na Zakon koji usvaja
parlament, ali ako parlament ponovo izglasa Zakon sa 2/3 većinom predsednik mora proglasiti Zakon
(slučaj u SAD).
Interakcija centralne banke i vlade je od najvećeg značaja za institucionalizaciju nezavisnosti
najviše i centralne monetarne institucije. Centralna banka je uvek subjekt intenzivnog i detaljnog
regulisanja u Zakonu, više nego druge institucije privredno – finansijskog sistema.
Debata o samostalnosti centralne banke smešta se i u šire okvire političkog sistema i koncepcije o
političkim ciklusima. Osnovna ideja preuzeta je iz koncepta Filipsove krive: u ekonomiji postoji
nagodba inflacija - nezaposlenost: veća inflacija podrazumeva manju nezaposlenost i obratno. Sada je
tome dodata i politička dimenzija:
Levičarske vlade
optiraju za višu inflaciju/nižu nezaposlenost, a
desničarske obratno
- za nižu inflaciju/višu nezaposlenost. Različite partije imaju različite
preferencije. Sa približavanjem izbora ova statička nagodba bitno se modifikuje: levičarske vlade
nagoveštavaju borbu protiv inflacije, a desničarske protiv nezaposlenosti, da bi se stvari vratile na
staro kada izbori prođu. Sve prethodno bitno ograničava samostalnost centralne banke.
