5. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

           У периоду од 2006. до 2012. године у оквиру пасивног надзора испитано је укупно 

3549 узорака на беснило, односно по годинама 549, 528, 740, 590, 462, 409 и 271 узорак. 

Беснило је потврђено у 923 узорка. У оквиру активног надзора спроведеног крајем 2011. и 

почетком 2012. године, испитано је 1385 узорака од којих је 11 било позитивно.Позитивни 

узорци се одликују присуством агломерата нуклеокапсидних протеина вируса у нервним 

ћелијама,   који   се   под  светлошћу   флуоресцентног   микроскопа   уочавају   у   виду 

светлозелених флуоресцирајућих тачака. 

Година

20006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Број прегледаних узорака

549

528

740

590

462

409

271

Број позитивних узорака

192

160

233

181

104

43

10

Број негативних узорака

357

368

507

409

358

366

261

Процентуална заступљеност 

позитивних у односу на број 

прегледаних узорака

34,97%

30,30% 31,49% 30,68% 22,51% 10,51% 3,69%

Табела 3. Приказ броја прегледаних, позитивних и негативних узорака испитаних на 

беснило у оквиру пасивног надзора у периоду од 2006. до 2012. године

                   Уочава   се   да   је   број   позитивних   узорака  у   периоду   до   2010.  године  чинио 

приближно   једну   трећину   броја   прегледаних   (у   просеку   31,86%).   Већ  2010.   године

тај   број   је   нешто   нижи   (22,51%),   а   резултати   из   2011.   и   2012.   године   указују   на

позитивне   ефекте   оралне   вакцинације   лисица   јер   је   пријављен   мањи   број   сумњивих

случајева,   а   проценат   позитивних   је   опао   на   3,69%.   Резултати   мониторинга   такође

указују на успешност оралне вакцинације лисица против беснила јер је од 1385 узорака,

који   углавном   потичу   од   изловљених   лисица   и  шакала,   вирус   беснила   установљен

само у 11 узорака.  Територија Републике Србије је због лакшег обављања ветеринарске 

делатности  и   спровођења   мера  чији   је   циљ   контрола,   сузбијање   и   искорењивање 

појединих обољења животиња, подељена на 12 епизоотиолошких подручја.

28

 То су: сомборско, суботичко, зрењанинско, новосадско, шабачко, београдско, панчевачко, 

пожаревачко,   зајечарско,   јагодинско,   краљевачко   и   нишко,   а   подаци   показују   да   је   на

тим   подручјима   инциденција   беснила   неуједначена.   Епизоотиолошка   ситуација   једног

подручја   повезана   је   са   ситуацијом   како   у   суседном   епизоотиолошком   подручју

наше   земље,   тако   и   са   ситуацијом   у   пограничним   областима   суседних   земаља. 

Истраживачи из Велике Британије, Бугарске и Немачке су, анализирајући секвенцу гена

који   кодира   синтезу   нуклеопротеина   вируса   беснила,   установили   висок   проценат 

сличности секвенци бугарских, српских и босанско-херцеговачких изолата вируса. Тиме је 

потврђено   да   државне   границе   не   представљају   баријеру   за   вирус  беснила   у 

епизоотиолошком смислу. [13]

           Тако се, на територији пожаревачког епизоотиолошког подручја, уочава неколико 

година   са   високим   бројем   дијагностикованих   случајева   беснила   у   оквиру  пасивног 

надзора (од 2006. до 2008. године). Наредних година (од 2009. До 2012. године) сумњиви 

случајеви су веома ретко били потврђени, а беснило мање присутно.

Година 

20006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Број прегледаних узорака

42

55

80

36

69

61

32

Број позитивних узорака

22

28

35

7

6

5

6

Број негативних узорака

20

27

45

29

63

56

28

Процентуална заступљеност 

позитивних у односу на 

број прегледаних узорака

52,38% 50,91%

43,75%

19,44% 8,70%

8,2%

18,75%

Табела 3. Приказ броја прегледаних, позитивних и негативних узорака испитаних на 

беснило на пожаревачком епизоотиолошком подручју од 2006. до 2012. године

                     Ако   се   посматрају  животињске   врсте   код   којих   је   постојала   сумња

(пас,   мачка,   куна,   вук,   лисица   и   др.),   а   касније   и   диагностиковано   беснило,   као   и   на

територији  читаве земље, лисица доминира. Али и код ове врсте се уочава значајан пад

броја позитивних случајева у последње четири године.

29

background image

На   новосадском   епизоотиолошком   подручју   поред   лисица   које   су

најчешће   биле   предмет   оправдане   сумње   на   беснило,   у   далеко   већој   мери   на   преглед

су   достављани   узорци   пореклом   од   паса   и   мачака,   који   су   били   предмет   сумње

услед   наношења   уједних   озледа  човеку.   Међутим,   код   ових   врста  животиња   беснило

је   ређе   лабораторијски   дијагностиковано   .   На   овом   епизоотиолошком   подручју,   у 

посматраном седмогодишњем периоду је извршен најдетаљнији пасиван надзор.

Година

Позитивне 

лисице

Негативне 

лисице

Укупно 

прегледаних 

лисица

Позитивни 

пси и 

мачке

Негативни 

пси и 

мачке

Укупно 

прегледаних 

паса и 

мачака

2006

61

26

87

6

63

69

2007

16

18

34

4

73

77

2008

14

24

38

4

81

85

2009

11

12

23

3

59

62

2010

5

34

39

1

58

59

2011

0

38

38

1

41

42

2012

0

25

25

0

29

29

Табела 5. Приказ броја позитивних и негативних случајева беснила лисица, паса и 

мачака на новосадском епизоотиолошком подручју од 2006. до 2012. године

             У оквиру мониторинга ефикасности оралне вакцинације лисица против беснила

крајем   2011.   и   почетком   2012.   године   испитано   је   153   узорка   са   новосадског

епизоотиолошког   подручја.   Вирус   беснила   није   доказан   ни   у   једном   узорку.

Анализом   добијених   резултата   пасивног   надзора   са   јагодинског   епизоотиолошког 

подручја   уочава   се   нагли   пораст   броја   бесних  животиња   2008.   и   2009.

године . 

                   У   овом   периоду   са   јагодинског   епизоотиолошког   подручја,   у   оквиру

пасивног   надзора,   на   испитивање   је   достављено   204   узорка   од  чега   је   97   било

пореклом од лисица. Од њих 97, 68 узорака или 70,01% реаговало је позитивно.

31

На  графикону   се   уочава   осцилација   у   појављивању   беснила   у   овом   периоду,   који   се 

завршио   знатним   опадањем   броја   позитивних   случајева,   тако   да   током   2012.   године

није   потврђен   ниједан   случај   сумње.   Ханолон   и   сарадници   су   крајем

прошлог   века   описали   овакав   начин   појављивања   беснила   у   популацијама   карнивора.

Улазак,   присуство   и  ширење   вируса   код   једне   врсте   зависно   је   од   пријемчивости   те

врсте на вирус, прилагодљивости вируса, али и густине животиња у популацијама. 

           Тако, динамика једне популације битно утиче на временско и просторно ширење 

ове болести. Након избијања епизоотије беснила међу лисицама, услед честих контаката и

преношења вируса, расте број угинућа која су последица болести. Долази до  значајног 

смањења   бројности   популације   лисица,   те   стога   опада   и   број   дијагностикованих

случајева. [14]

                   Бројност   лисица   опада   испод   границе   која   је   неопходна   да   би   се

наставило преношење вируса унутар пријемчивих врста, у овом случају лисице, односно

не остварују се контакти који би обезбедили нове инфекције.  Инциденција се значајно 

смањује и остаје на ниском нивоу наредне 2 до 3 године .

Година 

2006.

2007.

2008.

2009.

2010. 2011.

2012.

Број прегледаних узорака

29

23

50

44

25

18

15

Број позитивних узорака

8

11

31

31

7

3

0

Број негативних узорака

21

12

19

13

18

15

15

Процентуална 

заступљеност позитивних у 

односу на број прегледаних 

узорака

27,59% 47,83% 2%

70,45%

28%

16,67% 0%

Табела 6. Приказ броја прегледаних, позитивних и негативних узорака на беснило на 

територији јагодинског епизоотиолошког подручја од 2006. до 2012. године

32

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti