СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ОБРАЗОВАЊЕ ГОВОРНИКА
УВОД
Реторика је термин који означава вештину лепог говора и технике
беседништва. Реторика представља скуп правила о лепом говору, а говорништово
праксу у којој се та правила примењују. Добар говорник треба да се ослања на
принципе и поуке које се могу учити и научити.
Говорник је онај који пише своју беседу и прилагођава је слушаоцима.
Сваки говор, међутим, мора да задовољи грматичку, логичку и естетску особину.
Изрази треба да буду правилни, чисти, јасни и лепи.
Када се говор напише и у писаној форми искаже уметнички дојам
говорника, говор се учи. То не подразумева само учење написаног говора
напамет, већ што чешће понављање, како би се говор могао мењати, обликовати
реченице и како би се развила права емоција, дикција и тоналитет, гестикулација
и мимика.
Начин на који се говорник појављује пред слушаоцима говори доста о
њему, а веома битну улогу у стицању првог позитивног утиска слушалаца има и
то шта је говорник обукао, какав је положај његовог тела док изговара прву
реченицу беседе. Током говора битно је да говорник нагласи најупечатљивије
делове, оне који су њему најемотивнији, који најбоље показују његову емоцију.
Говор не сме бити раван, али ни превише гласан, јер то код слушаоца изазива
досаду или одбојност.
Добар говорник, дакле, осим што поседује природни таленат, мора да
испуни и физичке и духовне услове да би био добар говорник. Најважнији услов
је лепота галса, а од физичких то је карактер и опште образовање. Добрим
карактером говорник стиче наклоност и поверење и због тога делује уверљивије.
Од карактерних особина говорник треба да поседјуе честитиост, добронамерност,
опрезност, скромност, пристојност и обазривост.
4
1. ПОЈАМ РЕТОРИКЕ И БЕСЕДНИШТВА
Реторика је грчки термин за правила и умеће убеђивања изговореним
речима. Потиче од грчке речи
rethor
. Право значење ове речи било је подносилац
захтева на суду. Касније је ова реч означавала беседника, односно онога ко
говори, а у хеленистичко доба и учитеља беседништва.
Латински термин
orator
означава говорника, али и онога ко моли, ко се
некоме обраћа, а такође и посланика. У руском језику користи се термин
красноречје а наш назив је беседништво или говорништво.
Реторика је термин настао у V веку пре нове ере. Дефинисана је на
различите начине. Коркс је реторику дефинисао као ''средство уверавања
речима''. Протагора сматра да ''реторика значи слабије ствари учинити јачим''.
Платон је реторику дефинисао као једну врсту духовног вођства кроз речи.
Аристотел сматра да је ''реторика способност изналажења уверљивог''.
Изучавање реторике посебно је значајно у подручју права и политике. У
античкој Грчкој била је сматрана вештином, а не уметношћу.
Говорништво је језичко средство којим се утиче на слушаоце. Оно
представља придобијање или одвраћање слушалаца од нечега. Старо је колико и
сам говор. Немогуће је кроз историју утврдити тачан тренутак настанка
говорништва, али је могуће направити разлику између природне реторике и учене
реторике. Реторика или говорништво постоји откада и чвекова потреба за јавним
наступима. Ипак може се рећи да је Грчка колевка ове дисциплине. Уз ратну
вештину, медицину и музичко образовање, говорништво је било једно од четири
постулата грчке аристократије. У школама старе Грчке реторика је била један од
седам основних предмета који су се изучавали.
Говорништво је способност елокветнтног говора, вештина убеђивања и
придобијања сушалаца. Аристотел дефинише говорништво као проналажење свих
могућих средстава за убеђивање, а Квинтилијан као снагу убеђивања.
Говорништво се најчешће везује само за изговорену реч, али са се њим често
повезују и други елементи, као што су говорник, његов изглед, глас, начин говора
и сл.
Прве школе говорништва настале су још у Грчкој и Риму јер се још у то
време увидела потреба за проучавањем реторике као науке. Још у то време писани
су уџбеници из реторике. Неки од њих се и данас користе, као што је
Квинтилијанов уџбеник Образовање говорника.
Према Квинтилијану постоје три основна задатка, односно циља и то су:
- Docere што значи поучити, обавестити – делује на разум, што значи да у
говору треба бити нешто о чему ће нас говорник поучити;
- Delectare, што значи придобити, убедити, забавити, развеселити – делује
на емоције, што значи да говор треба да садржи нешто што ће да заинтересује
слушаоца, да пружи осећај задовољства;
- Movere, што значи покренути – делује на нашу вољу, што значи да говор
мора да покрене слушаоца, односно није довољно да је говор паметан, да
заинтересује слушаоца и да га он после тога заборави.
5
