1
Studijski program: Menadžment računovodstva,kontrole i revizije
Pristupni rad iz predmeta:
Poslovne komunikacije
Tema: Poslovni bonton
Nastavnik: Student:______________
________________
Br. Indeksa:_________
Beograd,2017
2
Studijski program:Menadžment računovodstva,kontrole i revizije
Pristupni rad:
________ ________ _________ __________
(ocena) (bodovi)
(datum) (potpis)
Teorija:
1._________________________________________
2._________________________________________
M1-M2:
________ ________ _________ __________
(ocena) (bodovi) (datum) (potpis)
Student:_________________
Zaključna ocena:_________________ Broj dosijea:______________
4
Uvod
Bez obzira kojom se vrstom posla bavimo, veštine dobre i efikasne komunikacije su nam
neophodne za postizanje pravih rezultata. Svaku ideju koju imamo, ma koliko bila briljantna, ako
je ne podelimo sa drugima na pravi način, postaće bezvredna.
Komunikacija se dešava svakodnevno, na svim nivoima i u svim oblicima poslovanja. Vrlo bitna
stvar u komuniciranju između ljudi, jeste lepo ponašanje, učtivost, ljubaznost, maniri itd. U
današnjem poslovnom svetu više nije dovoljno samo dobro poznavati svoje područje delatnosti,
već je potrebno dobro se slagati sa drugima, lepo se ponašati i učiniti sve da se drugi lepo osećaju
u vašem društvu. Poslovni bonton se ne razlikuje mnogo od bontona koji smo usvojili od roditelja
ili u školi. Ipak, u poslovnom svetu postoje neke specifičnosti na koje bi trebalo obratiti pažnju i
nastojati ih usvojiti.
Danas za svaku delatnost i gotovo za svako radno mesto postoji određeni kodeks ponašanja koji
je jedinstven i koji se očekuje od zaposlenog na radnom mestu. Svaka zaposlena osoba, htela to
ili ne, svojim ponašanjem daje sliku o preduzeću, kolektivu ili delu kolektiva u kojem radi. Zbog
svega toga, smatram da je ova tema jako bitna i da svaki posao dosta zavisi od toga kako će vas
ljudi prihvatiti i kojim očima gledati, naravno u zavisnosti od vašeg ponašanja prema njima.
5
Poslovni bonton
Bonton se definiše kao skup pravila za ponašanje u društvu. Znači učtivo, pristojno, uljudno
vladanje. Često se koriste i termini: protocol i etikecija, kultura opštenja. Neretko se pridržavamo
određenih konvencija i pravila, standarda ponašanja o kojima ne razmišljamo. Takva ponašanja
su prešla u domen nesvesnog, intuitivnog, rutinskog.
Ovakvo ponašanje odlikuje ljubaznost i profesionalnost i ide uzpostovanje ličnosti i distance.
Postovanje distance uspostavljanje jasnih granica u odnosu bez intimizacije. Uspostavljanje
granica znači poštovanje ličnosti, uz pažljivo sagledavanje informacija koje o sebi i svojim
potrebama daje druga osoba u komunikaciji.
Informacije koje dajemo o sebi, o poslu koji obavljamo, najčešće plasiramo putem neverbalnog
kanala komunikacije. Na sličan način dobijamo podatke o sagovorniku.
U psihološkom, kulturološkom i sociološkom smislu, postoje četiri osnovna načina kojima
predstavljamo sebe drugima:
-Predstavljanje sopstvene ličnosti u javnosti-kakvi bismo želeli da budemo;
-Predstavljanje „umanjene“, skromne varijante ličnosti;
-Predstavljanje pretenciozne, ulepšane varijante;
-Predstavljanje sebe kakvi zaista jesmo-najteži i najkompleksniji način predstavljanja, jer
pretpostavlja poznavanje sopstvenih vrednosti, kao i mana sa kojima se treba u potpunosti
suočiti.
Pri predtavljanju trebamo da se koristimo opšte prihvaćenim standardima u ponašanju. Standardi
su određene konvencije u ophođenju, poštovanje u većini zemalja. Podrazumevaju se razlike u
običajima, kulturi i tradiciji, verskom opredeljenju i dr.
Ponašanje ima adaptivni karakter. Ponašanje se uči od ranog detinjstva posmatranjem,
uočavanjem i imitiranjem. Tokom života se stvara lični stil ponašanja, koji se tokom
profesionalnog sazrevanja uobličava kroz edukativne aktivnosti i odnos sa poslovnim
okruženjem.
U verbalnoj komunikaciji bonton podrazumeva odgovornost prema izgovorenoj, posebno prema
datoj reči. Ovakvo ponašanje doprinosi sticanju ugleda u poslovnom okruženju. Stvara se slika
pouzdanosti, poverenja i sigurnosti. Idealna slika poslovnog ponašanja doprinosi da se kreira
mišljenje o poverljivom, pouzdanom i sigurnom partneru, prijatnom, korektnom, ljubaznom i
predusetljivom kolegi, o lideru koji je sposoban da, pored izrazite stručnosti i znanja, oko sebe
stvori i kreativnu atmosferu za rad.
7
Oslovljavanje-obraćanje
Komunikacija započinje oslovljavanjem. Oslovljavanjem na adekvatnim način ukazuje se
poštovanje sagovorniku. U stvari, ono je samo predstavljanje i održava koji stepen bliskosti i
poverenja očekujemo u komunikaciji.
Vremenom su se menjali oblici ponašanja i prilagođavali se raznovrsnim socioekonomskim i
drugim društvenim promenama. Određeni standardi, protokol i način oslovljavanja, odoleli su
svim promenama.
U socijalističkim zemljama bio je korišćen bezličan oblik oslovljavanja, često bez imena. Trebalo
je poreći individualnost i istaći jednakost. Danas se ponovo usvaja, tada dekadentan oblik
oslovljavanja sa „gospodin, gospođa, gospođica“.
Oslovljavanje zavisi od doba starosti, relacije muškarac-žena, hijerarhijskih i drugih odnosa.
Prilikom upoznavanja, obraćanje teče sledećim redosledom:
„Gospodin Mitrović...“, „Gospođa Milić...“, pri čemu je prvo predtavljena muška osoba ženskoj
ili mlađa starijoj. Ako starija osoba (po godinama, hijerarhiji) predloži, može se preći na
oslovljavanje ličnim imenom: „Gospođo Ivana...“ ili sa posebnom dozvolom, samo ličnim
imenom. U profesionalnim odnosima, u institucijama u kojima postoji izrazita podela po statusu i
hijerarhiji, oslovljavanje se vrši po zanimanju ili funkciji. Na primer: „Gospodine profesore...“ ili
ako se radi o mlađoj osobi samo sa „Profesore...“ ili samo „Direktore...“
Etikecija i protokol nalažu da se diplomate ili članovi vlada moraju oslovljavati sa: „Gospodine
predsedniče...“, „Gospodine ministre...“, „Gospodine ambasadore...“ ili „Vaša ekselencijo...“.
Članovima kraljevskih porodica obraća se sa: „Vaše veličanstvo...“, „Vaše visočanstvo...“ itd.
Crkvenim velikodostojnicima obraća se sa: „Oče...“ ili sa „Vaša svetosti...“ i dr. U zemljama gde
postoje plemićke titule koje predstavljaju veliku počast i izdvajaju ove građane od drugih,
prilikom oslovljavanja koristi se, na primer „Grofe Stanislavski“, itd.
U slučaju obraćanja na većem skupu, redosled oslovljavanja je: „Dame i gospodo“ ili „Gospođe i
gospodo“. Na simpozijumima i skupovima posvećenim jednoj profesiji, može se obratiti sa:
„Poštovane kolege...“ ili pojedincu: „Kolega...“.
Za pismeni način obraćanja važe slična pravila kao i za usmeno oslovljavanje. Mogu se koristiti i
druge učtive reči, kao „Poštovani gospodine...“, ili samo „Poštovani...“ ako se obraća nekolicini
ili je obraćanje bezlično (npr. Cirkularno pismo). Sreće se i: „Poštovani kolega...“, „Cenjeni
gospodine...“, „Poštovani prijatelju...“ itd.
