TEORIJA ORGANIZACIJE
I DEO
1.
Organizacija kao sistem
Šta je organizacije ,definisanje organizacije, sličnost u definicijama, koji su osnovni elementi organizacije
Organizacija
je svako udruživanje dvoje ili više ljudi da izvrši neki posao. Oni definišu cilj udruženja, raspodeljuju
zadatke,obezbeđuju sredstva i vode određene poslovne procese, izvršavaju funkcije radi realizacije zadataka. Teorija
organizacije izučava ljudsko ponašanje ali u realitetu tj. u stvarnom stanju. Pri svom učenju se teorija organizacije
oslanja na socijologiju, socijalnu psihologiju, ekonomiju itd. Zbog toga je i ona interdisciplinarna.
F. Nordzik
definiše organizaciju kao: „Sistem važećih organizacionih regulisanja,čija je smišnjena povezanost
određena osnovnim zadatkom preduzeća. U tom smislu, organizacija predstavlja strukturu preduzeća“.
Živko Kostić
„Organizacija preduzeća je forma u kojoj se obavljaju procesi rada koji predstavljaju sadržinu
poslovanja preduzeća. Kao što su forma i sadržina u svemu nerazdvoljno vezane, tako su i organizacija preduzeća i
izvršni procesi rada nerazdvoljno vezani u poslovnom uspehu preduzeća“.
Mija Novak:
Mogli bismo organizaciju kao opsti pojam definisati kao svesno udruzivanje ljudi kojima je cilj da
odgovarajucim sredstvima ispune zadatke sa najmanjim mogucim naporom u bilo kojem podrucju drustvenog zivota.
Podela elemenata organizacije po Slavku Marjanoviću
On ih deli na 4 osnovne i 8 izvedenih komponenti:
-
Direktne
radna snaga
predmet rada
-
Pomoćne
Sredstva ya rad
Uslovi za rad
metode rada
-
Prometne
zahtevi za radom
Novcana sredstva
-
Razvojne
istrazivanja
2. Organizacija kao sistem
Definisanje organizacije, sličnost u definicijama ,organizacija je nauka ili veština?
Organizacije je relativno mlada disciplina i često se postavlja pitanje: da li je ona nauka,možda veština ili nauka i
veština u isto vreme.
U dobi tzv
naučne organizacije rada
Tejlor i njegovi sledbenici ljudski rad u organizaciji shvataju kao faktor i
instrument – čovek je privezak mašini.
U periodu tzv
međuljudskih odnosa
organizacija izgrađuje čitav instrumentarij faktora, i čovek se stavlja u centar
zbivanja. Nauka je usmerena na zadovljavanje čoveka kao motivacionog faktora.
Škola
sistemskog pristupa
uzima sistemski pogled na organizaciju i kibernetsko upravljanje.
Sve ovo ukazuje da pre možemo govoriti o pojedinacnim naučnim disciplinama nego o organizaciji kao opštoj nauci.
Zašto nema celovite nauke o organizaciji?
Herbert Sajmon i Džejms Marča govore o tri moguća razloga:
-
Konkretne organizacije pojedinih preduzeća nisu važne pojave za nauku
-
U organizaciji postoji malo problema koji nisu u isto vreme i problemi sociologiji
-
O organizaciji je malo pisano jer se o tome malo zna
Značajno je u proučavanju orgazniacije istraživati pored ostalog:
-
Prostorni faktor
-
Procese industrijalizacije i urbanizacije
-
Demografiju
-
Pravni sistem
-
Ekonomske nauke
-
Kulturu, itd
3. Organizacija kao sistem
Organizacija je nauka ili veština, osnovne komponente organizacije, terminološke razlike u organizaciji
Osnovne komponente organizacije su:
-
Čovek
-
Cilj
-
Zadatak
-
Funkcije
-
Sredstva
Čovek je pokretač ideja, predlagač rešenja, donosilac odluka, izvršilac i kontrolor. Sistem u kome nema prisustva
čoveka nije ni organizacioni sistem. Zbog prisustva čoveka, složenih mašina i velikog broja odnosa i komunikacije
,organizacija predstavlja izuzetno složeni sistem.
Cilj je ono što čovek želi ostvariti postojanjem i funkcionisanjem organizacije. Cilj je najpre svake organizacije da
omogući egzistenciju članova i razvoj sistema. Cilj je razlog postojanja organizacije.
Zadatak je konkretizacija cilja. Zadaci se izvršavaju,ciljevi se ostvaruju. Zadaci se odvijaju tzv funkcijama.
Funkcija predstavlja skupi istih ili sličnih poslova,koji se vode na jednom ili više radnih mesta. Funkcije se dodeljuju
jednom ili više ljudi. Osnovne funkcije su upravljanje,rukovođenje i izvršenje.
Sredstva su neophodni elementi organizacije čijim trošenjem ili prenošenjem vrednosti dolazi do stvaranja novog
proizvoda ili usluga.
Terminološke razlike u organizaciji
Organizovanje je proces usklađivanja elemenata organizacije kao permanentno prilagođavanje preduzeća okruženju.
Orgazniacija je trenutno stanje organizovanja, slika jednog uspostavljenog optimuma elemenata i odnosa u
preduzeću.
4. Karakteristike razvoja organizacije
Objasnite velika naučna otkrića (hronološki) i uticaj na stvaranje složenih organizacionih formi
Zanatski način proizvodnje
je okupljao nekoliko,najviše desetak radnika,koji su se organizovali u jednostavnije
organizacione oblike. Ovaj period proizvodnje je trajao nekoliko hiljada godina. Pojedini pronalasci nisu doveli do
unapređenja procesa proizvodnje.
Manufakturna proizvodnja
se vezuje za period od 16. Do 18. Veka i dovodi do usavršavanja procesa i metoda rada.
Industrijski razvoj
nastaje u drugoj polovini 18. Veka,koji se vezuje za nove tehničke pronalaske i dovode do tzv.
Industrijske revolucije. Umesto manuelnog rada se sve više koriste mašine. Čovek dobija novu ulogu u rukovođenju
i kontroliranju rada mašina.
Roko Braut smatra da je skraja 18. Veka i početka 19. Veka došlo do velikih naučnih otrkića koja su usloviča
tehnološke, ekonomske i društvene promene:
Godina
Naziv Pronalska
Ime Proizvođača
1770.
Predilica „Jenny“
James Hargreaves
1771.
Predilica na pogon pokretanja vodom
Richard Arkwright
1772.
Predilica pokretana životinjskom snagom
Samuel Crompton
1785.
Tkački razboj
Dr Edmund Catwright
1785.
Parna mašina primenjena u proizvodnji
James Watt
1785.
Upotreba hlora za beljenje platna
Claude Luis i James Watt
1797
Strug za obradu metala
Henry Maudslay
1808.
Proizvodnja zamenjivih delova
Eli Whitney i Simeon North
5. Razvoj organizacije
Tri etape razvoja po P. Druckeru, prikažite hronološki razvoj organizacije svrstavajući poznate autore u
određene pravce i škole
Prva etapa
nastaje početkom dvadesetog veka sa razvijanjem upravljanja i vlasništva preduzeća. Vlasnici preduzeća
počinju da uvode profesionalne rukovodioce – menadžere.
Druga etapa
nastaje dvadesetih godina XX veka, kada se razdvaja rukovodeće i operativno osoblje preduzeća.
Treća etapa
po mišljenju Drakera je već započeta. Tu rukovođenje firmom postaje timski rad. Preduzeće se nalazi
pred novim izazovima okruženja i traži nove načine adaptacije tim promenama. Ti izazovi su rastuća konkurencija i
velike tehničke i tehnološke promene. Ubuduće će firme voditi interdisciplinirano formirani timovi stručnjaka –
eksperata.
Fajolova doktrina se može rezimirati u tri zaključka:
-
Održava strogo jedinstvo upravljanja,komandovanja,osoblja itd
-
Akcenat je na formalnoj organizacionoj strukturi sa elastičnim hijerarhijskim odnosima
-
Ljudski faktor ima značajno mesto i ulogu kao međuljudski odnosi
Weber
se smatra tvorcem tzv birokratske organizacije. Osnovne postavke ove teorije su zasnovane na: hijerarhiji,
pravilima,autoritetu i strukturi.
U Parkinsonovom zakonu
vidimo osnovne nedostatke birokratske koncepcije. Osnovna slabost se vidi u tome da
strogo formalna struktura ne vodi računa o ljudskim očekivanjima i spontanim organizacionim funkcijama. Ovaj
koncept zanemaruje čoveka i njegovo ponašanje. Parkinson izvodi dve osnovne postavke u vezi sa ponašanjem ljudi
u organizaciji:
-
Službenici su skloni da umnožavaju sebi potčinjene
-
Službenici „obezbeđuju“ jedni drugima posao
10. Teorije i pristupi organizaciji
Neoklasični pristup (autori, bitne karakteristike, A. Etiziioni, primerijalni pristup)
Neoklasične teorija je obeležen radovima Tomsona,Sajmona i Smajtburga. Dolazi do društvenih promena i promena
u proizvodnim procedurama. Čovekova uloga postaje sve dominantnija. Neoklasični koncept je sredina između
tradicionalnog i emperijskog pristupa. Među
bitne karakteristike neoklasične škole
su:
1.
Motivacija
2.
Neformalna organizacija
3.
Participacija
4.
Komunikacija
Etzioni
smatra da neoklasičari razmatraju sledeće aspekte
1.
Odgovornost
2.
Stručnost
3.
Štednja
4.
Nivoi rešavanja konflikata
5.
Programe
6.
Centralizacija
7.
Decentralizacija
Primerijalni pristup
izučava različite organizacione strukture i njihove prednosti. Primerijalni pristup pokušava dati
šire aspekte organizacionih problema,kao što su: organizacija,komunikacija, kontrola prilagođavanja. . .
Izazivanje i reagovanje je pristup o proučavanju organizacije. Ovaj koncept polazi od stava da je upravljanje praksa
koja mora poštovati ideje koje razvija nauka i umetnost. Ovo radi povećavanja rezultata izvršilaca.
P. Draker
daje rukovodećem organu tri funkcije
:
- vođenje celine preduzeća
- vođenje delova preduzeća
- vođenje rukovodilaca
Daje i
kriterijume uspešnog rukovođenja
:
-
Samokontrola pri vođenju
-
Rezultat vođenja je dobra praksa
-
Za rad ljudima sledi nagrada i napredovanje
-
Glavni direktor timski izdaje naloge
12. Teorije i pristupi organizaciji
Moderna teorija (bitni elementi organizacije, osnovne karakteristike po Hiksu i Guletu, podsistem
organizacije, skice)
Bitni elementi organizacije
su:
1.
Porast obima poslovanja preduzeća
2.
Rastuća složenost preduzeća
3.
Promene u preduzeću i van njega
4.
Preduzeće je sastavni deo okruženja
Hiks i Gulet
su dali
osnovne karakteristike moderne teorije organizacije
:
1.
Sistemski pristup
2.
Dinamički karakter procesa u sukobu je sa prikazivanjem klasične organizacije koja je statične prirode
3.
Višenivovska i višedimenzionalna struktura
4.
Stohastička priroda zbivanja znači da se promena može javiti kao posledica preduzetih mera ali i ne
mora
5.
Multidisciplinarnost
6.
Deskriptivnost
7.
Veliki broj promenljivih
8.
Adaptivnost
Organizacija kao sistem se rasclanjuje na sledece podsisteme:
1.
Ciljevi i vrednosti
2.
Psihosocijalni
3.
Tehnicki
4.
Strukturni
5.
Rukovodilacki podsistem
13. Teorije i pristupi organizaciji – Upravljačke teorije navedite ostale
Projektna i matrična organizacija (šta je projekat šta je matrična organizacija, nedorečenost koncepta,
bitne karakteristike moderne teorije)
Projekat
je svaki celovit, zaokruženi složen poduhvat čije se karakteristike i ciljevi mogu definisati. Za svaki
projekat se utvrđuje cilj,vremenski rok i raspoloživi resursi. Složenost zadataka projekta uslovljava podelu sistema
na podsisteme za koje se imenuju odgovarajući rukovodioci, koji preuzimaju odgovornost za određeni deo zadatka u
okviru celine. Po završetku projekta treba da su zadovoljene vreme,troškovi i kvalitet.
Određene slabosti se javljaju kod upravljanja i rukovođenja projekta i to uslovljava razvoj fleksibilnih koncepcija
organizacije, tj dovode do razvoja matrične organizacije. Matrična organizacija je kombinacija podele na
specijalizovane organizacione jedinice i upravljanje i rukovođenje projektom. Matrična organizacija širi pojam od
upravljanja i rukovođenja organizacijom. Realizacija delatnosti se vrši po pojedinim prijektima, za koje se formira
tim na čeku sa rukovodiocem.
Nedorecenost
ovog koncpta ima dva ključna elementa:
-
Čovek kao izvršilac,njegova pozicija i motivacija
-
Zaokruženost delatnosti u odnosu na zadatke izvan projekta
Bitne karakteristike moderne teorije organizacije
:
-
Višestruki karakter podele celine na delove
-
Multidimenzionalna priroda interakcija dela i celine
-
Adaptivnost
-
Otvorenost organizacije
SREDINA
ORGANIZACIJA
15. Teorije i pristupi organizaciji – Upravljačke teorije glavne razlike između njih
po vašem mišljenju. Upravljanje prema ciljevima (tabela glavnih ciljeva za različite tipove organizacija,
pregled glavnih ciljeva)
a.
Opstanak
Organizacije se osnivaju na neograničeno vreme. Zato je minimalan zahtev svake organizacije njen opstanak. Zbog
dinamičnosti poslovanja u savremenim uslovima je stalno prisutna opasnost od propadanja
b.
Pružiti uslugu
Ova vrsta cilja je karakteristična za neprofitne organizacije. Pružanje usluge dakle može biti cilj organizacije ali je
pitanje da li je to glavni cilj
c.
Rast
Rast organizacije nije jasno definisani cilj,ali svaka organizacija teži rastu. Neke organizacije nemaju u interesu da
rastu,jer bi time izgubili efikasnost kontrole
d.
Biti veliki
Ukoliko je cilj organizacije da dostigne neku veličinu, onda ona treba da raste. Postoji više mera za merenje veličine
organizacije:
-
Stepen penetracije na ciljna tržišta izražava vrednost prodaje u inostranstvu
-
Veličina profita
-
Vrednost aktive
-
Neto vrednost
-
Tržišna vrednost
-
Ostale mere fizičke prirode
„Biti velik“ ima dva ključna nedostatka
-
Velike firme privlače pažnju – jer velike multinacionalne organizacije često formiraju monopolističke
cene
-
Otežano je obezbeđivanje profita i uspešno poslovanje
e.
Biti efikasan
Ovo se ostvaruje u sastavu ostalih ciljeva. Nijedna organizacija nije 100% efikasna.
f.
Ostvariti profit
Profit se može ostvariti prodajom ili iznajmljivanjem
g.
Biti profitabilan
Kako meriti profitabilnost i koja je najbolja mera predmet je rasprava.
Pored ekonomskih,organizacije može imati i druge vrste ciljeva,prvenstveno socijalnih.
16. Teorije i pristupi organizaciji
Upravljanje pomoću rezultata (problem definisanja rezultata, profit kao cilj, faktori profitne stope i neke
strategije za povećanje profitne stope)
Problemi definisanja
su dvojaki:
-
Definisanje rezultata u celini preduzeća
-
Definisanje rezultata pojedinca ili delova organizacije
Profit
je mera uspešnosti poslovanja. Faktori koji maksimiraju profit su: manji troškovi, kvalitet, inovacije, bolji
plasman na tržištu, bolja prodajna cena, bolja motivisanost radnika itd.
Profit je razlika izmedju ukupnih prihoda i troskova i predstavlja poresku osnovu. Razlikuje se neto i bruto profit.
Bruto profit je razlika izmedju ukupnog prihoda i rashoda sadrzanih u prodatim proizvodima.
Profitna stopa
se može uzeti kao mera uspešnosti ostvarenog profita. Pokazuje dakle koliko se uspešno poslovalo u
odnosu na angažovani kapital
K
PF
pf s
Pfs – profitna stopa
PF – ostvareni profit
K – Kapital
